Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 17.02. (04.02. po Starom kal.)

Prepodobni Isidor Pelusiot

Prepodobni Isidor Pelusiot

Rodom Misirac; sin uglednih roditelja i srodnik aleksandrijskih patrijaraha: Teofila i Kirila. Proučivši sve nauke svetske, on se odreče bogatstva i svetske slave i sav se predade duhovnom životu radi ljubavi Hristove. Bio je veliki i usrdni branitelj i tumač vere pravoslavne. Po tvrđenju istoričara Nikifora sveti Isidor je napisao preko deset hiljada pisama raznim licima, u kojima je jedne ukorevao, druge savetovao, treće tešio, četvrte poučavao: "Važnije je poučavati se dobrodeteljnom životu nego li krasnorečivom propovedanju", piše on u jednom pismu. U drugom veli: "Ako ko želi da mu se vrline pokažu velikim, neka ih smatra malim, i one će se zaista pokazati velikim". Prvo i osnovno pravilo za Isidora bilo je: prvo tvoriti, pa onda učiti, po primeru Gospoda Isusa. U vreme gonjenja svetog Zlatousta, kada se sav svet podeli u dva tabora, jedan za, a drugi protiv ovoga velikog stuba Pravoslavlja, sveti Isidor stade na stranu Zlatoustovu. On pisaše patrijarhu Teofilu, kakvo je veliko svetilo crkve Zlatoust, i moljaše ga da se okane nenavisti prema njemu. Poživeo je dugo, uradio mnogo, proslavivši Hrista Boga životom i perom i preselio se u Carstvo Hristovo oko 436. godine.

Sveti novomučenik Josif

Rodom iz Alepa. Primoravan od Turaka da se poturči, Josif ne samo da odbije to, nego počne izobličavati muhamedanske laži i hvaliti veru Hristovu. Zbog toga bi mučen i obezglavljen 1686. godine.

Prepodobni Nikolaj Ispovednik

Ovaj svetitelj beše sa ostrva Krita. Dođe u Carigrad da obiđe svoga srodnika Teodora, igumana manastira Studijskog, pa tu i osta, i zamonaši se. Kao monah Nikolaj prođe sve podvige radi spasenja svoje duše. U vreme gonjenja crkve od strane Lava Jermenina, Teodor i Nikolaj behu ljuto mučeni, unižavani bijeni goveđim žilama, najzad bačeni u tamnicu gde tamnovahu tri godine. Po smrti svetog Teodora Nikolaj posta igumanom studijskim. Još za života činio čudesa silom blagodati Božje. Tako: isceli od bolesti Evdokiju, ženu cara Vasilija, i Jelenu, ženu patrikija Manuila. Teofilu Melisenu, uglednom plemiću, kome se ne držahu deca, blagoslovi novorođenu kćerku i proreče da će živeti i mnogoplodna biti, što se i zbi na radost roditeljima. Na sam dan smrti prizva monahe i upita ih šta im nedostaje. Žita - odgovoriše monasi. Tada reče samrtnik: "Onaj koji je ishranio Izrailja u pustinji, poslaće i vama izobilno pšenice kroz tri dana". I zaista trećega dana doplovi pod manastir lađa puna žita, poslata od cara Vasilija. Preselio se u carstvo nebesko u sedamdeset petoj godini svoga života, 4. februara 868. godine.

RASUĐIVANJE

Naloži na sebe neku epitimiju za grehe drugih ljudi. Ako si nekoga osudio, ili kaznio, naloži i na sebe neku epitimiju. To je Bogu ugodno. Tu tajnu su znali svetitelji, koji su osuđivali sebe zbog greha drugih ljudi. Tu tajnu naziru čak i nehrišćanski narodi. U Kitaju postoji ovakav običaj: kada dželat poseče zločinca, na smrt osuđenog, tada prilazi sudiji i saopštava da je presudu izvršio. Sudija mu daje jedan srebrn novac za to što je ubio zločinca, i naređuje da mu se udari 40 batina za to što je ubio - čoveka. Svetitelji hrišćanski duboko su poimali tajnu greha i nepravde ljudske. Svaki greh ljudski imao Je za njih onoliko dugu istoriju, koliko je rastojenje od nas do Adama.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao radost i to:
1. kao radost koja razvedrava duh čovekov,
2. kao radost koja oživljava ceo duh čovekov,
3. radost od NJegovog imena, od NJegovih reči, od NJegovih dela, od NJegovog daha.

BESEDA

o sreći Zakheja maloga
Danas dođe spasenije kući ovoj (Lk. 19, 9)
Tako je rekao Onaj, čija je reč život i radost, i obnovljenje pravednim. Kao što se pocrnela gora oblači u zelenilo i cvet od prolećnog daha,tako se i svaki čovek, ma koliko sasušen i zacrnjen grehom, osvežava i podmlađuje od blizine Hristove. Jer Hristova je blizina kao blizina nekog životvornog i mirisnog balsama, što povraća zdravlje, umnožava život, daje miris duši, i mislima, i rečima, Jednom rečju: udaljenost Hristova znači truljenje i smrt, a blizina NJegova znači spasenje i život.
Danas dođe spasenije kući ovoj, reče Gospod ušavši u kuću Zakheja grešnika, Hristos beše spasenje što dođe, a Zakhej beše kuća, u koju On dođe. Svaki je od nas, braćo, kuća, u kojoj stanuje greh, dok je Hristos daleko, i kojoj dolazi spasenje, kada joj se Hristos približi. Da li će se pak Hristos približiti kući mojoj i tvojoj, to zavisi od nas. Gle, On NIJE samovlasno ušao ni u kuću grešnog Zakheja, nego kao najželjeniji gost. Mali Zakhej se penjao na drvo, samr da bi video očima Gospoda Isusa. On Ga je, dakle, tražio, on Ga je želeo. I mi Ga moramo tražiti, da bismo Ga našli, i želeli Ga, da bi nam se približio, i penjati se visoko duhom svojim, da bi susreli njegov pogled. Tada će On posetiti kuću našu kao što je posetio kuću Zakhejevu. A s NJim će doći i spasenje.
Približi nam se, o Gospode, približi, i donesi i nama spasenje Tvoje večno. Tebi slava i hvala vavek. Amin.