Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 16.01. (03.01. po Starom kal.)

Prorok Malahija

Prorok Malahija

Poslednji od proroka po vremenu. Rodio se posle povratka Jevreja iz ropstva vavilonskog. Bio je licem neobično lep. Po predanju, narod ga je nazivao angelom, možda zbog njegove spoljašnje lepote ili zbog duševne čistote, ili pak zbog družbe s angelom Božjim. Često je govorio s angelom licem u lice. Kada se to dešavalo, i drugi su neki čuli glas angelski, ali se nisu udostojili da vide lice angelsko. Ono što mu je angel javljao, mladi prorok je i proricao. Vikao je na neblagodarni Izrailj i na bezakone sveštenike. Na petsto godina pre Hrista prorekao je jasno pojavu i službu Jovana Krstitelja. No, u glavnom, on je prorok dana Strašnoga Suda. Predstavio se Bogu u mladosti i posle njega nije više bilo proroka u Izrailju do Jovana Krstitelja.

Sveti mučenik Gordije

Rođen u Kesariji Kapadokijskoj. Bio je oficir u rimskoj vojsci u vreme cara Likinija. No kada nasta strašno gonjenje hrišćana, on napusti vojsku i svoj čin i udalji se u pustinju Sinajsku. Usamljen na planini Horivu, Gordije provođaše vreme u molitvi i razmišljanju o tajnama neba i zemlje. Naročito, pak, razmišljaše o sujeti i ništavnosti svega onoga oko čega se ljudi toliko muče i bore na Zemlji, pa najzad poželi da umre i preseli se u život neprolazni i netruležni. S tom željom on siđe u grad u vreme nekih neznabožačkih trka i igara. Prijavi se gradonačelniku kao hrišćanin. Uzalud ga ovaj odvraćaše od vere, s laskama i pretnjama. Gordije osta nepokolebljiv i tvrd kao dijamant i govoraše: "Nije li očito bezumlje kupovati ovim kratkovremenim životom večnu muku i pogibao duševnu?" Na smrt osuđen, on radosno hitaše gubilištu i usput govoraše dželatima o divnoj i slatkoj nauci Hristovoj. I s imenom Isusovim na usnama on predade svoje mlado telo maču a pravednu dušu Bogu 320. godine.

Sveta Genoveva

Zaštitnica grada Pariza. Postom, molitvom i milostinjom udostojila se Carstva Božijeg i upokojila se 3. januara 512. godine u 89. godini svoga života.

Pesma iz Prologa

Malahija javlja što mu angel zbori:
— Dan, dan, o dan ide! dan što ko peć gori.
Ko he ga podneti? ko se održati?
Ko sa svojom pravdom pred Sudiju stati?
Svi bezbožni 6iće ko suha strnjika.
Hrana gladnom ognju. Plač, uzdah i cika!
Preliva se oganj. i ko reka teče,
Šta tu može jezik grešnika da reče?
Sveštenici moji, beslavnici moji,
Što vam jezik slavu Gospodnju ne poji?
Prezreni postaste kod naroda svuda,
Jer sud moj prezreste, i zakon, i čuda.
J a Gospod govorim, Gospod nad vojskama,
O da teška suda mrskim vračarama!
Kad oganj pojuri, dim, i strašna huka,
Tad Gospodnja više ne miluje ruka.
Pokajte se ljudi, dok još ima dana,
Vratite se k meni, pa ću i ja k vama.
Ja Gospod govopim, Gospod nad vojskama:
Vratite se k mena, na ćy i ja k vama.
Malahija javlja što mu angel zbori:
Dan, dan, o dan ide! dan što ko peć gori!

RASUĐIVANJE

Poniženje i propast popušta Bog na ohola čoveka, kada ovaj misli da je njegova sila za navek osigurana. Kada zli rimski eparh Tarkvinije poseče blaženog Timotija, prizva on svetoga Silvestra i zapreti mu smrću ako mu ne prokaže zaostavštinu Timotijevu i ako još uz to odmah ne prinese žrtvu idolima. Bez straha i trepeta odgovori mu prozorljivi svetac jevanđelskim rečima: bezumni ove noći uzeću dušu tvoju od tebe, a ono što se hvališ da ćeš naneti meni (tj. smrt), desiće se tebi. Oholi eparh okova Silvestra u okove i vrže ga u tamnicu s namerom da ga uskoro pogubi. Učinivši to on sede da ruča. No riblja kost zastade mu u grlu. Od podne do ponoći mučiše se lekari da mu život spasu, ali sve uzalud. U ponoći Tarkvinije ispusti svoju oholu dušu u najvećim mukama. I tako se obistini proročanstvo sv. Silvestera, a i reč biblijska: oholost dolazi pred pogibao (Priče Sol. 16, 18).

SOZERCANJE

Da sozercavam angela hranitelja i to:
1. kako mi on stoji s desne strane podržavajući me sve dok ja ne ostavim zakon Božji,
2. kako sam ga ja mnogo puta uvredio i od sebe odagnao, grešeći se o zakon Božje.

BESEDA

o tome kako se srcem zadobija Carstvo Božje a ne jezikom
Neće svaki koji mi govori: Gospode! Gospode;
ući u carstvo nebesko
(Mat. 7, 21)
Jezikom se, braćo, ne osvaja carstvo Božje nego srcem. Srce je riznica onoga blaga kojim se carstvo kupuje, srce a ne jezik. Ako je riznica puna blaga Božjega, to jest jake vere, dobre nade, svetle ljubavi i dobrih dela, onda je i vesnik toga blaga, jezik, veran i mio; ako li je riznica prazna od svega toga blaga, onda je i vesnik njen lažan i drzak. Kakvo srce, onakve i reči. Kakvo srce, onakva i dela. Sve, sve zavisi od srca.
Pritvorstvo je nemoćno i pred ljudima, još nemoćnije pred Bogom. Ako sam ja otac, govori Gospod kroz proroka Malahiju, ako sam ja otac, gde je čest moja? I ako sam gospodar, gde je strah moj? To jest: čujem da me zovete ocem, ali ne vidim da me čestvujete srcem. Čujem da me zovete gospodarem, ali ne vidim straha prema meni u srcima vašim.
Naša molitva: Gospode! Gospode! krasna je i korisna samo onda kada izvire iz molitvenog srca. Sam je Gospod naredio da se molimo neprestano, ali ne samo jezikom, da bi nas ljudi čuli, nego zatvoreni u klijet srca, da bi nas Gospod čuo i video.
Gospode veličanstveni i divni, izbavi nas od licemerstva i ulij strah Tvoj u srca naša, da bi srce naše stajalo neprestano uspravno na molitvi pred Tobom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.