Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 15.11. (08.11. po Starom kal.)

Sv. muč. Akindin, Pigasije, Anempodist, Aftonije, Elpidifor i drugi s nji

Sv. muč. Akindin, Pigasije, Anempodist, Aftonije, Elpidifor i drugi s nji

Hrišćani iz Persije; postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. god. Prva trojica behu sluge na dvoru istoga cara, no tajno služahu Hristu Gospodu svome. Kada biše optuženi i na sud pred cara izvedeni, upita ih car, od kuda su? Na to oni odgovoriše: „otečestvo naše i život naš jeste Presveta Trojica, jedinosuštna i nerazdelna, Otac i Sin i Duh Sveti, jedan Bog”. Car ih udari na velike muke, no oni sve junački otrpeše sa psalmopjenijem i molitvom na ustima. Za vreme mučenja i tamnovanja javljali im se angeli Božji više puta, a jednom i sam Gospod Hristos kao čovek „sa licem svetlim kao sunce”. Kada jedan od mučitelja, Aftonije, vide čudo, kako olovo kipeće ne naškodi mučenicima poverova u Hrista i uzviknu: „veliki je Bog hrišćanski!” Za to odmah bi posečen. I mnogi drugi videše i verovaše. Tada car naredi, te zašiše u kožane mehove Akindina, Pigasija i Anempodista, i vrgoše ih u more. No javi se iz onoga sveta sv. Aftonije sa tri svetla angela, izvede sv. mučenike na suho i oslobodi ih. Elpidifor beše carev velmož. Kada izjavi da je hrišćanin i izobliči cara za ubijanje nevinih hrišćana, car ga osudi na smrt. I bi posečen Elpidifor i oko 7000 drugih hrišćana s njim. A ona trojica prvih mučenika biše najzad bačeni u peć, ognjenu, sa 28 vojnika i sa majkom carevom, pošto i ovi verovaše u Hrista; – i tako u plamenu predadoše duše svoje pravedne u ruke Gospoda svoga.

Sv. muč. Akindin, Pigasije, Anempodist, Aftonije, Elpidifor i drugi s nji

Hrišćani iz Persije; postradali u vreme cara Sapora (Savorija), 355. god. Prva trojica behu sluge na dvoru istoga cara, no tajno služahu Hristu Gospodu svome. Kada biše optuženi i na sud pred cara izvedeni, upita ih car, od kuda su? Na to oni odgovoriše: „otečestvo naše i život naš jeste Presveta Trojica, jedinosuštna i nerazdelna, Otac i Sin i Duh Sveti, jedan Bog”. Car ih udari na velike muke, no oni sve junački otrpeše sa psalmopjenijem i molitvom na ustima. Za vreme mučenja i tamnovanja javljali im se angeli Božji više puta, a jednom i sam Gospod Hristos kao čovek „sa licem svetlim kao sunce”. Kada jedan od mučitelja, Aftonije, vide čudo, kako olovo kipeće ne naškodi mučenicima poverova u Hrista i uzviknu: „veliki je Bog hrišćanski!” Za to odmah bi posečen. I mnogi drugi videše i verovaše. Tada car naredi, te zašiše u kožane mehove Akindina, Pigasija i Anempodista, i vrgoše ih u more. No javi se iz onoga sveta sv. Aftonije sa tri svetla angela, izvede sv. mučenike na suho i oslobodi ih. Elpidifor beše carev velmož. Kada izjavi da je hrišćanin i izobliči cara za ubijanje nevinih hrišćana, car ga osudi na smrt. I bi posečen Elpidifor i oko 7000 drugih hrišćana s njim. A ona trojica prvih mučenika biše najzad bačeni u peć, ognjenu, sa 28 vojnika i sa majkom carevom, pošto i ovi verovaše u Hrista; – i tako u plamenu predadoše duše svoje pravedne u ruke Gospoda svoga.

Prep. Markijan Kirski

Iz grada Kira u Siriji. Odlikovao se kako blagorodstvom porekla tako i krasotom tela. Ostavio sve Hrista radi, i povukao se u pustinju Halkidsku na podvig otšelnički. Savremenik patrijarha Flavijana Antiohijskog i careva: Konstancija i Valenta. U njegovoj keliji noću svetlila svetlost božanska, prema kojoj je čitao Sv. Pismo, i nije imao nikad potrebu u drugoj svetlosti. Čudotvorac veliki za života i po smrti. Pred smrt naredio svome učeniku Jevseviju da sakrije telo njegovo i potajno ga sahrani, zbog mnogih obožavatelja. Upokojio se u Gospodu 387. god.

Svešt. muč. Viktorin ep. Patavski

Mnogi drže, da je bio Slovenac po poreklu. Blaženi Jeronim ističe ga kao muža učena i blagočestiva. Znao je bolje grčki nego latinski. Pisao tumačenja nekolikih knjiga Starog i Novog 3aveta. Postradao za veru Hristovu oko 303. god.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA SOLUNJANIMA 3:9-13

9. Jer kakvu zahvalnost možemo odati Bogu za vas, za svu radost kojom se radujemo zbog vas pred Bogom našim?

10. Noć i dan najusrdnije se molimo Bogu da vidimo lice vaše i da dopunimo ono što nedostaje vjeri vašoj.

11. A sam Bog i Otac naš i Gospod naš Isus Hristos da upravi put naš k vama.

12. A vas Gospod neka obogati i preispuni ljubavlju jednih prema drugima i prema svima, kakva je i naša prema vama,

13. Da bi se utvrdila srca vaša neporočna u svetosti pred Bogom i Ocem našim o dolasku Gospoda našega Isusa Hrista sa svima svetima njegovim. Amin.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 11:34-41

34. Svjetiljka tijelu je oko. Ako, dakle, oko tvoje bude zdravo, i sve tijelo tvoje biće svijetlo; ako li oko tvoje bude kvarno, i tijelo će tvoje biti tamno.

35. Pazi, dakle, da svjetlost koja je u tebi ne bude tama.

36. Jer ako je sve tijelo tvoje svijetlo da nema nijednoga dijela tamna, biće svijetlo cijelo kao kad te svjetiljka obasjava svjetlošću.

37. A kad on to govoraše, moljaše ga neki farisej da objeduje kod njega. A on ušavši sjede za trpezu.

38. A farisej se začudi kad vidje da se najprije ne opra prije objeda.

39. A Gospod mu reče. Sad vi fariseji spolja čistite čašu i zdjelu, a iznutra ste puni grabeža i zlobe.

40. Bezumnici, nije li onaj načinio i iznutra koji je načinio spolja?

41. Ali podajte milostinju od onoga što je unutra; i gle, sve će vam biti čisto.

Pesma iz Prologa

Mučenik Akindin i s njim Pigasije,
Hrabri Anempodist, i s njim Aftonije,
I velmoža carski Elpidifor nežni —
Svi – žrtveni janjci, janjci belosnežni.
Kazaše se sluge Presvete Trojice
I javiše Hrista Saporu u lice.
Mučeništvo za njih beše kao slavlje,
Miliji im Hristos no mladost i zdravlje,
Miliji im Hristos no sve dvorske slasti,
Miliji im Hristos no carske počasti.
Sve što svet im dade za Hrista dadoše,
Blagorodne žrtve za Hrista padoše,
Padoše u sramu, ustaše u sjaju,
Padoše na zemlju, ustaše u Raju.
Za crkvu na zemlji krv svoju prosuše,
U crkvu na nebu uzidaše duše.
Prepuni ljubavi k rodu hrišćanskome
Sad se oni mole Hristu vaskrslome,
Da sačuva Crkvu na zemlji od bede,
i da je dovede do krajnje pobede.

RASUĐIVANJE

Kako će se uzvisiti do ljubavi prema neprijateljima svojim onaj ko prekrši ljubav prema roditeljima svojim? LJubav prema roditeljima to je glavna i osnovna škola ljubavi. Bez te škole ne ide se dalje. Kralj srpski Dragutin ustade s vojskom protiv oca svoga, da bi seo na presto očev. No dogodi mu se po tom da slomi nogu, i to probudi u njemu savest, koja ga grižom svojom do smrti ne ostavi na miru. Dragutin se povuče s prestola i ustupi vlast svome mlađem bratu, Milutinu, poče široko deliti milostinju, zidati crkve, i činiti druga dobra dela. Uz to se još i tvrdo podvizavaše u tajnosti. Opasan beše trskom po nagom telu, odeven u grubo vretišče, moljaše se po noći Bogu u jednom tajno iskopanom grobu. I sve to činjaše ovaj pokajani kralj samo da bi mu Bog oprostio greh neljubavi prema roditelju njegovom. I Bog mu je oprostio. Mnogi sv. mučenici primali su radosno svoje dželate, koji su ih tražili, i gostili ih u svojoj kući, dok se oni ne bi prigotovili za smrt. Gostiti svoje krvnike, nije li to izraz velike ljubavi prema neprijateljima svojim? Kada car Sapor mučaše ljuto sv. Akindina, Pigasija i ostale s njima, najedanput se on razbesi i onemi, i ne mogaše govoriti, i trzaše sebe po licu od jarosti velike. Videći svoga mučitelja u takvom očajanju sv. Akindin se zaplaka, pomoli se Bogu za cara i reče: „u ime Isusa Hrista Gospoda našeg, progovori!” I odreši se caru jezik, i poče govoriti. Evo primera i istinske ljubavi prema neprijatelju svome!

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesnu silu apostolske reči (Dela Ap. 16), i to:
1. kako jedna robinja sa nečistim duhom vračarskim vikaše za Pavlom i Silom;
2. kako se Pavle okrete i reče duhu: zapovjedam ti imenom Isusa Hrista, iziđi iz nje!;
3. kako nečisti duh u taj čas izađe iz robinje.

BESEDA

o volji Božjoj, da svi hrišćani budu sveti
Kao što nas izabra kroz NJega prije
postanja svijeta, da budemo sveti i
pravedni pred njim u ljubavi (Ef. 1, 4).
Jedina crkva uči, i pokazuje, da je najpre bio plan sveta, pa je onda stvoren svet. Taj plan je bio u mudrosti i volji i sili Božjoj. U tome smo planu i mi hrišćani kao Crkva Božja. Bog nas, prema tome planu, izabra prije postanja svijeta na svetost i pravdu u ljubavi. Izabra nas Bog unapred i posini kroz NJega, –kroz koga? Kroz Gospoda Isusa Hrista. Jer sve što smo mi Bogu, sve smo Mu to kroz Isusa Hrista. I mimo Isusa Hrista čovek nema nikakve veze, nikakva odnosa, nikakva srodstva s Bogom. I naše izbranje i posinovljenje, dakle, bilo je kroz Gospoda našeg Isusa Hrista. Izabra nas. Crkvu Svoju svetu, po ugodnosti volje Svoje, kao što nekada izabra Izrailja između svih naroda na zemlji. Neka niko ne kaže: ovo izbranje Božje uništava slobodnu volju čovekovu, te niti hrišćanin ima zasluge što je hrišćanin niti je neznabožac za osudu što je neznabožac. Ne; to je sasvim pogrešno tumačenje. Jer izabra Bog i Izrailja nekada, pa neki u Izrailju propadoše a neki se spasoše. Izabra On i Crkvu Svoju svetu, pozivajući u NJu sve narode i sve ljude. No da li će se i koji će se od izabranih i prizvanih spasti to ne zavisi samo od Božjeg izbora no i od čovečje volje i truda.
O Bože večni, Stvoritelju naš, koji si nas izabrao na spasenje pre nego si nas stvorio bio, pomiluj nas i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.