Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 15.05. (02.05. po Starom kal.)

Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski

Sveti Atanasije Veliki, arhiepiskop aleksandrijski

U današnji dan praznuje se prenos njegovih moštiju i čudesa od istih. A život i rad ovoga velikog svetitelja opisan je pod 18. januarom.

Sveti mučenici Esper, Zoa, Kiriak i Teodul

U vreme cara Adrijana (117-138) neki Katal neznabožac kupi kao robove Espera, ženu mu Zou i sinove njihove Kiriaka i Teodula. Kako ovi behu ubeđeni hrišćani, to ne htedoše ništa okušati od idolskih žrtava, nego ono što im se davaše oni bacahu psima, a sami gladovahu i trpljahu. Saznavši za ovo Katal, razgnevi se veoma, pa poče teško istjazavati sve svoje robove. Najpre mučaše decu, no deca ostaše nepokolebljiva u veri, i, šta više, tražahu od mučitelja teže muke. Najzad svi četvoro budu bačeni u ognjenu peć gde posle blagodarne molitve predadu duh svoj Gospodu. Tela njihova ostanu čitava i neopaljena od ognja.

Sveti mučenici Boris i Gljeb

Sinovi velikoga kneza Vladimira, pokrstitelja ruskog naroda. Do svoga krštenja Vladimir imaše mnogo žena, i od njih decu. Boris i Gljeb behu braća od jedne majke. Pred smrt Vladimir razdeli državu na sve svoje sinove. No Svjatopolk, najstariji mu sin, knez kijevski, poželi da uzme i delove namenjene Borisu i Gljebu. Zato posla ljude te na jednom mestu ubi Borisa, a na drugom Gljeba. Behu ova dva brata neobično pobožna i u svemu bogougodna, i sretoše smrt sa molitvom i uzdizanjem svoga srca ka Bogu. NJihova tela ostanu netljena i blagouhana, i budu sahranjena u gradu Višgorodu gde do dana današnjega ishodi iz njih blagodatna sila, koja isceljuje ljude od raznih bolesti i muka.

Sveti Mihail (Boris), car Bugarski

Rođen i vaspitan kao neznabožac. Boris se pokrsti pod uplivom svoga strica Bojana i sestre svoje. Na krštenju dobije ime Mihail. Patrijarh Fotije pošalje mu sveštenike, koji postepeno krste sav bugarski narod. Mnogi velikaši u Bugarskoj protivili su se novoj veri, ali je nova vera pobedila, i krst se zablistao na mnogim hramovima što ih podiže blagočestivi car Mihail. Veru među Bugarima, kao i među Srbima, utvrdiše naročito Petočislenici Ohridski, učenici svetih Kirila i Metodija, koji su narodu propovedali na narodnom, slovenskom jeziku, nauku Hristovu. Mihail se zamonaši u starosti i povuče u manastir. No kad njegov sin Vladimir poče kvariti delo očevo i suzbijati Hrišćanstvo, Mihail se obuče ponovo u vojvodsko odelo, pripasa mač, skide Vladimira s prestola pa postavi mlađeg sina Simeona. Potom ponovo obuče monašku rizu, povuče se u tišinu, i u podvigu i molitvi mirno skonča zemni život "u blagoj veri, u pravom ispovedanju Gospoda našega Isusa Hrista, velik, česan i blagoveran", i preseli se u nebeski život 2. maja 906. godine.