Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 13.09. (31.08. po Starom kal.)

Praznik pojasa Sv. Bogorodice

Praznik pojasa Sv. Bogorodice

Po uspeniju svome Sv. Bogorodica dade svoj pojas Apostolu Tomi. Taj pojas docnije je prenet u Carigrad i čuvan u zapečaćenom kovčegu u Bogorodičinoj crkvi Vlaherni, zadužbini carice Pulherije. I nikad se nije otvarao ovaj kovčeg sve do vremena cara Lava Mudroga (886 - 912). Supruga Lavova, carica Zoa, duševno oboli, i prema nekom tajanstvenom viđenju poželi ona, da se na nju metne pojas sv. Bogorodice. Car umoli patrijarha, te se kovčeg otvori, pojas iznese i stavi na bolesnu caricu. Carica odmah ozdravi. U spomen toga čuda ustanovi se ovaj praznik. Jedan deo toga pojasa nahodi se u Gruziji u Zugdidu. Na ime: ćerka cara Romana isceli se pomoću toga pojasa, pa docnije, kada je otac udade za cara Abuhaza Gruzijskog, ona ponese jedan deo toga pojasa sobom. Po zapovesti ruskog cara Aleksandra I sagrađena je naročita crkva u Mingreliji u Zugdidu, gde se čuva taj deo čudotvorne odeće sv. Bogomatere.

Sv. Genadije patrijarh Carigradski

Za patrijarha došao posle sv. Anatolija. Savremenik sv. Markijana (10 jan.) i sv. Danila Stolpnika (11 decemb.) U njegovo vreme osnovan slavni manastir Studitski, pozvan tako po senatoru rimskom Studiju, koji dođe u Carigrad i s blagoslovom Genadijevim podiže crkvu sv. Jovanu Preteči i pri njoj manastir. Bio je vrlo krotak i uzdržljiv. Nikoga nije hteo zapopiti, ko nijeznao ceo Psaltir na izust. Predsedavao pomesnom saboru u Carigradu, na kome je simonija u crkvi anatemisana. Činio čudesa, i u viziji saznao končinu svoju. Upravljao crkvom 13 god, i prestavio se Gospodu mirno 471 god.

Svešt. muč. Kiprijan

Rodio se od nevernih roditelja, i sam vaspitan u mnogoboštvu. Postao znamenit u Kartageni kao učitelj filosofije i retorike. Bio oženjen. No kada posta hrišćaninom, presta živeti sa ženom, i predade se danonoćnom trudu oko proučavanja Sv. Pisma i usavršavanja svoga karaktera. Zbog njegovih neobičnih vrlina bi izabran za prezvitera a ubrzo i za episkopa. Koliko beše milosrdan prema hrišćanima toliko tvrd prema jereticima. Napisao je dosta poučnih dela, rukovođen Duhom Svetim. Naročito silno pisaše protiv idolopoklonstva, Judaizma, i jeresi Novacijanove. Krasan mu je i sladak napis o devstvu, kao i o mučeništvu, i milostinji, o trpljenju, o molitvi Gospodnjoj, i t.d. Postrada za vreme Valerijana i Galijena 258 god. Pred smrt pomoli se Bogu, blagoslovi narod, i ostavi 24 zlatnika da se da dželatu, koji ga bude posekao. Nedostižna veličina i velekodušnost pravog hrišćanina!

Sv. Jovan mitropolit Kijevski

Bugarin po rodu. Došao u Kijev 1080 god, i odmah stekao toliko uvaženje, da uskoro bude podignut na presto mitropolitski. Upravljao crkvom 8 god. Pisao papi Klimentu poslanicu, u kojoj ga izobličavao zbog novačenja, koje je rimska crkva uvela. Upokojio se mirno 1089 god.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA GALATIMA 2:21; 3:1-7

21. Ne odbacujem blagodat Božiju; jer ako pravednost kroz zakon biva, onda Hristos uzalud umrije.

1. O nerazumni Galati, ko vas je opčinio da se ne pokoravate istini, vi kojima je pred očima Isus Hristos naslikan razapet među vama?

2. Ovo samo hoću od vas da doznam, da li Duha primiste kroz djela zakona ili kroz propovijed vjere?

3. Zar ste tako nerazumni? Počevši Duhom, sad tijelom završavate?

4. Zar toliko postradaste uzalud? Kad bi bilo samo uzalud!

5. Onaj, dakle, koji vam daje Duha i čini čudesa među vama, čini li to zbog djela zakona ili zbog slušanja vjere?

6. Kao što Avraam povjerova Bogu i uračuna mu se u pravednost.

7. Shvatite, dakle, da su oni sinovi Avraamovi koji su od vjere.

(Zač. 205).

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 6:1-7

1. I otide odande, i dođe u postojbinu svoju; i za njim idoše učenici njegovi.

2. I kad dođe subota, poče učiti u sinagogi. I mnogi koji slušahu, divljahu se govoreći: Otkud ovome to? I kakva mu je premudrost dana? I čudesa takva rukama njegovim čine se?

3. Nije li ovo drvodjelja, sin Marijin, a brat Jakovljev i Josijin i Judin i Simonov? I nisu li sestre njegove ovdje među nama? I sablažnjavahu se o njega.

4. A Isus im reče: nigdje nije prorok bez časti do u postojbini svojoj i među rodbinom i u domu svome.

5. I ne mogaše ondje ni jednoga čuda učiniti, osim što malo bolesnika iscijeli metnuvši na njih ruke.

6. I čuđaše se nevjerju njihovome. I prohođaše po okolnim selima i učaše.

(Zač. 23).

7. I dozva dvanaestoricu, i poče ih slati dva i dva, i davaše im vlast nad duhovima nečistim.

Pesma iz Prologa

Ukras celoj crkvi, dika Kartageni,
Pre i posle smrti Kiprijan svešteni,
I rečju i delom on učaše verne
Osobno hvaleći čiste i devstvene:
- Devstvenost je, reče, svetinja polova,
Ono je sloboda od strastnih okova,
I izvor čistote, ukras moralnosti,
Dostojanstvo tela, i veza skromnosti,
Devstvo mir je doma, devstvo - kruna sloge,
Devstvo je tišina, odsustvo trevoge.
Kad se duh čovečji od tela povuče,
I u carstvo svoje unutra uvuče,
I sagleda raskoš unutrašnjeg sveta.
Tad više ne pušta telo da mu smeta
Sa strastima ludim, sa željama raznim,
Sa brigama lišnim, sa luksuzom praznim,
Luksuz nam ne javlja ukrašenu ženu
No nečistu dušu i poročnost njenu.
O slobodo zlatna od sujetnih želja,
Necenjeno blago samo svetitelja!
Sloboda je devstvo, devstvo je tišina,
Oboje darovi - Božijega Sina.
O Božiji Sine, o blagi Gospode,
Podari nam slavu devstva i slobode.

RASUĐIVANJE

Hrišćanin ne veruje u kismet, u sudbu, u kob. Ako Bog i opredeljuje glavne linije života našeg, On ih prema našoj molitvi i zasluzi može i da promeni. Tako On je produžio caru Jezekiju 15 godina život (Isa. 38); i Diju prepodobnom (19. juli) takođe produžio je 15 godina život. Vasiliju Velikom produžio je Bog život, po molitvi svetiteljevoj, za jedan dan, dok je krstio Jevrejina Josifa, svoga lekara. No kako po molitvi Bog može produžiti život, tako može, po grehu, i skratiti. Car Anastasije pridržavaše se Sevirove jeresi, t.zv. anakefalitske (bezglavne) koja rasprostiraše glupost, da crkvi ne trebaju episkopi i sveštenici, nego da je svaki sebi episkop i sveštenik, i da svaki ima pravo na svoj način tumačiti Sv. Pismo i učiti druge kako on zna i veruje. Uzalud sv. Jovan patrijarh savetovaše cara, da se vrati istini pravoslavnoj, car ne samo ne usvoji savete nego kinjaše patrijarha na raznenačine i smišljaše da ga protera. Jedne noći vide car u snu nekog strašnog muža na uzvišenom prestolu, koji držaše knjigu u ruci. Taj muž otvori knjigu, nađe ime cara Anastasija ireče: „ja sam hteo pustiti da još dugo poživiš, ali zbog krivoverstva tvog evo brišem 14 godina od tvoga života". I izbrisa nešto iz knjige. Užasnut car skoči iza sna, i pričaše san svoj pristalicama svojim. Posle nekoliko dana udari grom u dvor carev i ubi cara Anastasija.

SOZERCANJE

Da sozercavam veselje Davidovo u Gospodu (II Sam. 6), i to:
1. kako David prenese kovčeg zaveta iz Vale Judine u Jerusalim, i kako od veselja igraše pred kovčegom;
2. kako se Mihala, žena njegova, podsmehnu Davidu zbog igranja pred kovčegom ne stideći se ženâ;
3. kako Bog kazni Mihalu zbog tog neumesnog podsmevanja, te ne imade Mihala poroda do smrti.

BESEDA

o sili i misiji Hristovoj, kako Isaija proreče
Duh je Gospodnji na meni; zato me pomaza
da javim jevanđelje ništim; posla
me da iscelim skrušene srcem: da
propovedam zarobljenim otpuštenje i
slepim prozrenje; da oglasim godinu
milosti Gospodnje i dan osvete
(Isa. 61, 1 - 2).
Ovo veliko programno proročanstvo pročita Gospod Isus na samom početku Svoga spasiteljskog rada, u Nazaretu, pred Jevrejima, i pročitavši sede i reče: danas se izvrši ovo pismo (Lk. 4, 16 - 21). Jedno od najtamnijih proročanstava za književnike i sveštenike Jevrejske On pročita, zatvori knjigu i reče: danas se izvrši ovo pismo. U to proročanstvo niko od Jevreja nije smeo taknuti, jer niko nije znao, na koga se ono odnosi. Sedam stoleća minulo je bilo, odkad je ovo proročanstvo izrečeno i napisano, i niko nije znao, na koga se ono odnosi. A kada je došao Onaj, na koga se to proročanstvo odnosi, On ga je pročitao i primenio na Sebe. Tako je veliki Gospod naš opravdao proroka Svoga i predstavio Sebe svetu. Duh je Gospodnji na meni. Zašto On to govori kad je On ravan Duhu kao i Ocu? Radi svedočanstva ljudima, kako tumači sv. Zlatoust. Ne kaže: blagodat Duha nego Duh, jer blagodat je Duha na ljudima vernim, a na NJemu je sam Duh, kao što se i pokazalo na Jordanu. Duh je svedok Sina, i nijednog trenutka Sin nije bio bez Duha. Gospod Isus često spominje Oca i Duha Svetoga jedno iz beskrajne ljubavi prema Ocu i Duhu, a ljubav uvek pripisuje svoje drugima, i drugo radi pouke gordim ljudima, da ne ističu sebe, nego da odaju čast drugima, ravnim sebi.
Sve ostalo što je rečeno u ovom divnom proročanstvu ispunio je Gospod čudesnim delovanjem Svojim doslovce. On je došao uglavnom da javi milost Božju ljudima ali u isto vreme i Strašni Sud onima, koji tu milost budu prezreli i odbacili. To je viđenje Isaije, sina Amosova, proroka Božjeg, proroka istinitog.
Poklonimo se, braćo, Isaiji, čija bogoduhnovena usta prorekoše Spasitelja i spasenje naše, i ne prestajmo klanjati se čudesnom Spasitelju našem, Gospodu Isusu Hristu. Tebi se klanjamo, Gospode i Spase naš, i Tebi blagodarimo na premudrom ustrojstvu spasenja našeg. Tebi slava i hvala vavek. Amin.