Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 13.04. (31.03. po Starom kal.)

Sveti Jona, mitropolit moskovski

Rodom iz Kostromske gubernije. U dvanaestoj godini postane inok i kao takav dugo požive u Simonovom manastiru u Moskvi. U vreme mitropolita Fotija postane episkop rjazanski, a kada Fotije umre, Jonu izabraše za mitropolita, i poslaše u Carigrad patrijarhu na posvećenje i utvrđenje. No utom neki Isidor, Bugarin poreklom, preduhitri Jonu, stiže pre ovoga u Carigrad, i bi posvećen za mitropolita ruskog. Jona se vrati na svoju stolicu u Rjazan. No Isidor zlomisleni zlo završi svoje mitropolitovanje. Ode na Sabor florentijski, i tek posle tri godine vrati se u Moskvu. Skoče na njega svi kao na odstupnika od Pravoslavlja i prognaju ga. Ne zna se gde je završio svoj život. Na stolicu mitropolitsku dođe Jona, pastir dobri i mudri. Čudotvorac veliki, prozorljivac, duhovnik. Kad Agarjani opkoliše Moskvu, Jona ih svojim molitvom progna. U starosti poželi da ga nađe kakva bolest, da se pomuči i mukama potpuno očisti pre odlaska u onaj svet. Po njegovoj molitvi Bog mu popusti ranu na nogu, kao što se prethodno javi u viziji i nekom jereju Jakovu. Od te rane svetitelj umre i ode među nebeske građane 31. marta 1461. godine. Nad njegovim moštima zbiše se mnoga čudesa. Neki nem čovek, Jovan, bi doveden nad mošti svetiteljeve. Jovan celiva ruku Joninu i, kako on posle pričaše, ta ruka ga uhvati za jezik, i on oseti jak bol. Kada oslobodi jezik i okrete se k svojima, progovori kao da nikad i ne bi nem.

Sveštenomučenik Avda, episkop grada Suze

Posečen za Hrista 418. godine u Persiji od cara Izdegerda. NJegov đakon sveti Venijamin bude pušten od mučitelja pod uslovom da više ne propoveda Jevanđelje. On na taj uslov najpre pristane, no ne mogadne srcu odoleti, te produži rasprostirati po narodu istinu Hristovu. Zbog toga bude uhvaćen i ubijen, na tri godine posle svetog Avde, 421. godine.

Sveštenomučenik Ipatije episkop gangrski

Sveštenomučenik Ipatije episkop gangrski

Rođen u Kilikiji; bio episkop u gradu Gangri. Bio je na Prvom vaseljenskom saboru. Pročuven na sve strane zbog svog blagočestivog života i čudotvorstva. Car Konstancije naredio beše da se izgradi Ipatijev lik još za života ovoga svetitelja, i taj lik držaše car u svome dvoru kao oružje protiv svake supostatne sile. Vraćajući se jednom iz Carigrada, Ipatije bi napadnut u jednom tesnacu od jeretika, Novatijana, i otisnut s druma u neko blato. U tom jedna žena iz te družine udari ga kamenom u glavu, i tako svetitelj skonča svoj zemaljski život. No ona žena najednom poludi, i uze onaj isti kamen i udaraše njime samu sebe. Kad je dovedu na grob svetog Ipatija i pomole se Bogu za nju, isceli se po velikom milosrđu duha Ipatijeva, i požive ostatak života u pokajanju i molitvi. Sveti Ipatije postrada i preseli se u večno carstvo Hrista Boga 326. godine.

Prepodobni Apolonije

Znameniti pustinjak misirski. U petnaestoj godini odrekao se sveta i povukao na neku goru gde je četrdeset godina proživeo, hraneći se samo rastinjem poljskim. Potom osnovao manastir, u kome je imao petsto monaha. Upokojio se mirno 395. godine.

Pesma iz Prologa

Istinu poznajte. Gospod zapoveda,
Ko istinu pozna, zarobit' se ne da.
Istina slobodu vernome daruje,
I istinom verni nad svetom caruje.
Laž i ropstvo jesu ko izvor i reka,
Laž u ropstvu drži lažljivca doveka.
Laž je ponoć mračna što na stranput vodi
I stranputom ljude u ponor nizvodi.
Laž okiva strahom, strahom od svakoga,
Od ljudi i sveta i demona zloga.
Istina je svetlost što razgoni tamu,
I slobodu daje robu očajanu,
Slobodu od ljudi, slobodu od sveta,
Slobodu od straha i demona kleta.
Ko istinu pozna, taj slobodu prima,
Sa slobodom i vlast nad svim dušmanima.
Istina slobodi kolevku priprema,
Jer slobode prave bez istine nema.

RASUĐIVANJE

Veli sv. Jovan Lestvičnik: "Ko se suzama svojim gordi u sebi, i osuđuje umom svojim one koji ne plaču, taj je sličan nekome ko od cara isprosi oružje protiv neprijatelja, pa njime sama sebe ubija." Ako ti je srce omekšalo bilo od pokajanja pred Bogom, bilo od poznanja beskrajne ljubavi Božje prema tebi, ne gordi se prema onima kojih je srce još tvrdo i okorelo. Seti se kako si dugo i ti bio tvrda i okorela srca. U jednoj bolnici bolovahu sedam brata. Jedan od njih povrati se od bolesti i pridiže, i požuri da s bratskom ljubavlju i brigom posluži ostaloj braći svojoj da i oni ozdrave. Budi i ti kao onaj brat. Smatraj da su ti svi ljudi braća, i to bolesna braća. Pa ako kad osetiš, da je tebi Bog podario nešto zdravlja pre nego njima, znaj da ti je to dato po milosti, da bi i ti kao zdrav drugim bolesnicima poslužio. Čime bi se imao tu gorditi? Kao da se jedna kaljuža da izbrisati sama od sebe, a ne od nekog izvora, dubljeg i čistijeg.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gosopoda Isusa u smrti i to:
1. kako Mu telo spokojno leži u grobu,
2. kako On duhom silazi u Ad, da izbavi duše praotaca.

BESEDA

o radosti posle žalosti
Tako i vi imate sad žalost, ali ću vas ja opet vidjeti
i radovaće se srce vaše
(Jov. 16, 22)
Otac korača ka gubilištu, a sinovi mu plaču oko njega. I mesto da sinovi njega teše, on teši sinove. Slično tome desilo se sa Gospodom i NJegovim učinicima. Koračajući ka gorkoj smrti Svojoj, Gospod se više žalosti zbog žalosti NJegovih učenika nego zbog onoga što On ima da pretrpi. I On ih miluje utehom i hrabri proročanstvom o novom i skorom viđenju. Ali ću vas ja opet vidjeti. To je proročanstvo vaskrsenja. Mnogo puta je Gospod prorekao Svoju smrt, no kad god je proricao smrt, On je proricao i vaskrsenje. NJemu se ništa nije dogodilo nepredviđeno. Ali On nije proricao o sebi nego i o njima. Oni će biti u velikoj žalosti, kao žena kad rađa i trpi muku i raduje se jer se rodi čovjek na svijet, tako će biti i s njima. U njihovoj svesti Hristos Gospod još nije bio potpuno uobličen kao Bogočovek. Dokle Ga god oni budu znali samo kao stradalnika i smrtnog čoveka, dotle Ga oni znaju delimično - dotle traje porođajna muka u dušama njihovim. A kad Ga vide ponovo vaskrsla i živa, čudotvorna i svemoćna, vlastitelja svega na nebu i na zemlji, prestaće muka i žalost i nastaće radost u srcima njihovim. Jer će Hristos biti onda u njihovoj svesti potpuno uobličen kao Bogočovek i oni će Ga onda znati u punoći, u celini. Tada tek On će za njih biti potpuno rođen.
Tako i mi, braćo, samo delimično poznajemo Gospoda Isusa dokle Ga poznajemo samo od NJegovog rođenja do smrti na Golgoti. Potpuno Ga poznajemo tek onda kada Ga poznamo kao pobedioca smrti, kao vaskrsloga.
Gospode svepobedni, pomiluj nas i obraduj vaskrsenjem Tvojim kao što si pomilovao i obradovao učenike Tvoje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.