Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 13.01. (06.01. po Starom kal.)

Prepodobna Melanija Rimljanka

Prepodobna Melanija Rimljanka

Rođena u Rimu od roditelja blagočestivih i vrlo bogatih. Prisiljena od roditelja stupila u brak s nekim znamenitim mladićem Apinijanom. Rodivši drugo dete ona se teško razboli, i reče mužu svome, da će ozdraviti samo tako, ako se on zakune pred Bogom, da će ubuduće s njom živeti kao brat sa sestrom. Muž se zakle, i Melanija od duhovne radosti i telesno ozdravi. Pošto bi Bogu ugodno, da im uzme oboje dece, to se oni reše, da rasprodadu sva svoja imanja i rastoče na uboge, na crkve i manastire. Putovali su po mnogim zemljama i gradovima svuda čineći dobra dela od svog bogatstva. Posetili su znamenite duhovnike u gornjem i donjem Misiru, i od njih se mnogo naučili i nadahnuli. Za sve to vreme Melanija se podvizavala u strogom postu, srdačnoj molitvi i čitanju Svetog Pisma. Imala je običaj, da svake godine tri put pročita celo Sveto Pismo, Stari i Novi Zavet. Sa svojim mužem živela je kao sa svojim bratom i sapodvižnikom. Došavši u Aleksandriju, prime blagoslov od svetog Kirila patrijarha. Potom odu u Jerusalim, i nastane se na Gori Jeleonskoj. Tu se Melanija zatvori i sva predade bogomisliju, postu i molitvi. I prožive tako četrnaest godina. Potom izađe da posluži drugima ka spasenju. Osnova muški i ženski manastir. Na poziv svoga rođaka, senatora Volusijana, neznabošca, ode u Carigrad, i obrati ovoga u veru Hristovu (što ne mogaše učiniti ni sam blaženi Avgustin). Potom se opet vrati na Goru Jeleonsku, gde se i predstavi Bogu 439. godine u pedeset sedmoj godini svoga života.

Sveti pravedni Josif, car David i Jakov brat Gospodnji

Praznuju se u nedelju po Roždestvu Hristovom. O caru Davidu, sinu Jesejevu, može se saznati sve iz knjiga Carstva. (O Jakovu svetom v. 23. oktobar ). Josifa pravednoga naziva Jevanđelje "mužem pravednim" (Mt 1, 19). Zato mu se i dade od Boga Presveta Deva u zaštitu i dodeli mu se velika čast u domostrojstvu ljudskoga spasenja. Mada Josif beše od carskoga roda Davidova, ipak on beše skroman drvodelja u Nazaretu. U osamdesetoj godini svojoj uzeo Presvetu Devu iz hrama Jerusalimskog u svoj dom, a u stotinu desetoj, upokojio se.

Prepodobni mučenik Zotik Siropitatelj (hranitelj ubogih)

Znamenit po rodu i po činu. Preselio se u Carigrad, odbacio sve svetsko od sebe, i primio svešteni čin. Osnovao dom za uboge, i u njemu smeštao kužne i služio im. Lični poznanik cara Konstantina Velikog. Za uzeto zlato od cara i utrošeno na kužne uze ga Konstancije, sin Konstantinov, veza ga za divlju mazgu, koja bi gonjena dotle dokle sveti Zotik od rana ne izdahnu. Postrada u IV veku.

Blaženi Teofilakt, arhiepiskop ohridski

Rođen na ostrvu Evripu a vaspitan u Carigradu kod najznamenitijih učitelja toga vremena. Kao klirik Velike Crkve izabran za episkopa i poslat, mimo svoje volje, u Ohrid, gde je proveo oko dvadeset pet godina (od prilike od 1082-1108). Homatijan Ohridski naziva ga "najmudrijim arhiepiskopom". Čovek ogromne učenosti, svetske i bogoslovske, utančanog vizantijskog ukusa, melanholičan i osetljiv, Teofilakt se osećao među Slovenima u Ohridu kao izgnanik među varvarima. Napisao Tumačenja sva četiri jevanđelja i drugih knjiga Novog Zaveta. To je najbolje delo te vrste posle svetog Zlatousta, koje se i dan-danas čita sa velikom korišću. Od ostalih njegovih dela poznata su još: Pisma, i Život svetog Klimenta Ohridskog. U starosti sveti Teofilakt se povukao iz Ohrida u Solun gde je, kako se misli, i skončao svoj zemaljski život i preselio se u blaženu večnost.

Evanđelja

PRVA SABORNA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PETRA 1:1-2, 10-12 / 2:6-10

1. Petar, apostol Isusa Hrista, izabranima koji stranstvuju u rasijanju po Pontu, Galatiji, Kapadokiji, Aziji i Vitiniji:

2. Po predznanju Boga Oca, osvećenjem Duha za poslušanje i kropljenje krvlju Isusa Hrista: Blagodat i mir da vam se umnoži.

10. O kojem spasenju ispitivaše i istraživaše proroci, koji proricaše o vama podarenoj blagodati;

11. Ispitujući u koje ili kakvo vrijeme javljaše Duh Hristov koji bješe u njima, unaprijed svjedočeći za Hristova stradanja i za slave poslije toga.

12. NJima se otkri da ne sebi, nego vama služahu u onom što vam se sad javi preko onih koji vam propovjedaše jevanđelje Duhom Svetim poslanim s neba, u što anđeli žele zaviriti

6. Jer stoji u Pismu: Evo polažem u Sionu Kamen krajeugaoni, izabrani, dragocjeni; i ko u njega vjeruje neće se postidjeti.

7. Vama je, dakle, koji vjerujete čast; a onima koji se protive, kamen koji odbaciše zidari on postade glava od ugla, i bi Kamen spoticanja i Stijena sablazni;

8. Koji se i spotiču o njega protiveći se riječi, na što su i opredijeljeni.

9. A vi ste rod izabrani, carsko sveštenstvo, narod sveti, narod zadobijen, da objavite vrline Onoga koji vas dozva iz tame na čudesnu svjetlost svoju;

10. Koji nekad ne bijaste narod, a sada ste narod Božiji; koji ne bijaste pomilovani, a sada ste pomilovani.

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 12:1-12

1. I poče im govoriti u pričama: Posadi čovjek vinograd, i ogradi plotom, i iskopa pivnicu, i sagradi kulu, i dade ga vinogradarima, pa otide.

2. I kada dođe vrijeme, posla vinogradarima slugu da primi od vinogradara roda vinogradskoga.

3. A oni ga uhvatiše, izbiše i poslaše praznih ruku.

4. I opet im posla drugoga slugu; i onoga napadoše kamenjem, i razbiše mu glavu, i poslaše ga osramoćena.

5. I opet posla drugoga, i njega ubiše; i mnoge druge, jedne izbiše a druge pobiše.

6. A on imaše još jedinoga sina svoga, voljenoga, pa im najzad posla i njega, govoreći: Postidjeće se sina mojega.

7. A vinogradari oni rekoše među sobom: Ovo je nasljednik, hodite da ga ubijemo, i naše će biti nasljedstvo.

8. I uhvatiše ga, i ubiše, i izbaciše ga napolje iz vinograda.

9. Šta će, dakle, učiniti gospodar vinograda? Doći će i pogubiće vinogradare, i daće vinograd drugima.

10. Zar niste čitali u Pismu ovo: Kamen koji odbaciše zidari, on postade glava od ugla;

11. To bi od Gospoda i divno je u očima našim.

12. I tražahu da ga uhvate, ali se pobojaše naroda; jer razumješe da za njih govori priču; i ostavivši ga otidoše.

Pesma iz Prologa

Melanija bogataška
zlata imala,
Radi Hrista i spasenja
niščim razdala.
Zlato vredi ko sa njime
mudro trguje,
I nebesko carstvo njime
hitro kupuje.
Melanija bogomoljka
osta uboga,
Ništa u svet ne imade
sem živog Boga.
I bez zlata — c Bogom živim
bogata posta:
Melanija govorila:
sam Bog je dosta!
Melanija celiteljka
muke celjaše,
Do poslednjeg izdisaja
Boga hvaljaše.

RASUĐIVANJE

Kako su sveti ljudi i svete žene umeli mudro rukovati bogatstvom! Kako su oni zemaljskim blagom vešto kupovali večna blaga nebeska! O kako su oni malo, malo cenili blaga zemaljska sama po sebi! Kao prašinu i dim! Kada sv. Melanija pohađaše svete oce pustinjake u Misiru c namerom, da im učini neku novčanu pomoć, zaprepasti se videći njihovo krajnje preziranje imanja i bogatstva. Tako poseti ona nekoga pustinjaka Efestiona, i ne vide u njegovoj kolibi ništa osim asure, suda za vodu, malo suha hleba i jedne slanice. Znajući unapred, da starac neće hteti primiti zlata od nje, ona ugrabi priliku i zavuče u so u slanici nekoliko zlatnika. No kada ona beše na obratnom putu ču, starca gde trči za njom i iza sveg glasa viče da stane. Ona stade. Starac držaše na dlanu zlatnike i pružaše ih Melaniji govoreći: „Meni je ovo nepotrebno, uzmi sebi svoje!" Melanija mu reče: „Ako je tebi nepotrebno, podaj drugome." „U ovome mestu", odgovori on, „niko toga ni za što ne potrebuje." Kada Melanija ne hte primiti zlato, starac zamahnu rukom i baci zlatnike u reku, pa se vrati u svoju keliju.
U vreme kuge u Carigradu naredi car, da se svaki kužan odmah baca u more. Sv. Zotik otkupljivaše kužne i nošaše ih u svoj dom, i tamo ih negovaše. Kad mu nesta novaca, on ode caru i zatraži novaca, da kupi za cara dragocenog bisera. Car mu dade, a on c tim novcem i dalje kupovaše kužne ljude i negovaše ih. Jednoga dana upita car Zotika za obećani biser, a Zotik ga odvede i pokaza mu kužne ljude u svom domu i reče: „Ovo su, care, živi biseri, koje stekoh trudom i novcem za spasenje tvoje." Razjareni car osudi Zotika na smrt. No Zotik pređe u večni život, a car osta da ispašta i kaje svoj greh.

SOZERCANJE

Da sozercavam sabor (lik) pokajnika i pokajnica i to:
1. kako oni bez znanja ili sa znanjem grešiše protiv zakona Hrista,
2. kako se pokajaše, život svoj ispraviše, i zakon Hristov ispuniše,
3. kako sad likuju u Carstvu Hristovom, i nama svojim molitvama pomažu.

BESEDA

o pobedi Jagnjetovoj

Ovi će se pobiti s Jagnjetom, i jagnje će ih pobijediti (Otkrov. 17, 11—14)

Radujmo se, braćo, i veselimo se pobedi Jagnjetovoj nad svima zverovima. Lavove i tigrove i vuke i lisice i hijene i zmije pobediće jagnje! Ko je to čuo i video? Naše uši su to čule, i naše oči su videle. Jagnje je Hristos Gospod, a zverovi su svi protivnici NJegovi, vidljivi i nevidljivi. I u naše vreme Jagnje odnosi pobede, i ubuduće, sve do poslednjeg dana, Jagnje će pobeđivati. Pobedilo je i pobeđuje i pobediće sve careve i gospodare zemaljske sa zverinjom ćudi, i njihove vojske i najamnike, i proslavljače, i sledbenike njihove. Takvu silu ima krotko Jagnje Božje. O braćo moja uboga, ne bojte se, ne ustrašite se, ne posumnjajte: najveći Pobeditelj vođ je vaš, pomoćnik vaš, prijatelj vaš. On se imenuje Jagnjetom, da bi nas naučio, da budemo kao jaganjci: tihi, krotki, nezlobni, trpeljivi, gotovi na pobedonosnu žrtvu i predani volji Pastira svoga. Kad je Bog s jagnjetom, jače je jagnje od vuka, silnije od lava, umešnije od zmije i lisice. No pravda se ne može poznati niti pobeda konačna videti, dok se oba sveta ne uzmu u račun. O braćo moja, kad oba sveta uzmemo u račun, mi poznajemo pravdu večnu i pobedu besmrtnu. Jagnje pobeđuje, i samo — Jagnje.

O Isuse Gospode, Care nad carevima, Pobeditelju u svima sukobima i borbama, Jagnje Božje, krotko i milosrdno, učini i nas pobedonosnim jaganjcima. Tebi slava i hvala vavek. Amin.