Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 12.11. (05.11. po Starom kal.)

Svešt. muč. Zinovije i sestra mu Zinovija

Iz grada Egeja u Kilikiji. Od roditelja naslediše veru istinitu i veliko materijalno bogatstvo. Revnujući za veru s velikom ljubavlju razdadoše siromasima bogatstvo svoje. I za to što behu milostive ruke i njih ruka Božja pokrivaše od svakoga zloumišljaja ljudskog ili demonskog. Milostive ruke Zinovijeve, koje siromahu darivahu, behu od Boga obdarene darom čudotvorstva, tako da Zinovije isceljivaše bolesnike od svake bolesti samo dodirom ruku. I bi Zinovije postavljen za episkopa Egejskog. U vreme gonjenja sudija Lisije uhvati ga i reče mu: „predlažem ti dvoje — život i smrt; život ako se pokloniš bogovima, smrt ako se ne pokloniš". Odgovori Zinovije sveti: „život bez Hrista nije život no smrt, a smrt Hrista radi nije smrt no život". Kada Zinovije bi stavljen na ljute muke, javi se sudiji sestra mučenikova i reče: „tu čašu stradanja i ja hoću da ispijem, i vencem tim da se venčam". Posle muka u ognju i u kipećoj smoli biše oboje mačem posečeni oko 285. god. I tako se ovaj brat i sestra preseliše u carstvo besmrtno Hrista Cara.

Sv. ap. Kleopa, Tercije, Marko, Just i Artem

Od Sedamdesetorice. Kleopi se javio vaskrsli Gospod na putu za Emaus. Tercije je napisao poslanicu Pavlovu Rimljanima (Rim. 16, 22), i skončao mučeni i kao episkop Ikonijski, posle apostola Sosipatra (v. 10. nov.). Sv. Marko (ili Jovan, v. Dela Ap. 12, 12), sin blagočestive Marije, čiji dom beše utočište apostolima i prvim hrišćanima u prvo vreme, i rođak Varnavin. Bio episkop u Samarijskom gradu Apolonijadi. Just sin Josifa Obručnika. Zajedno sa Matijom biran kockom na mesto Jude izdajnika, no ostane neizabran. Kao episkop postradao za Jevanđelje u Elevteropolju. Sv. Artem bio episkop u Listri Likaonskoj, i mirno skončao.

Sv. kralj Milutin

Sv. kralj Milutin

Sin Uroša I i kraljice Jelene, i brat Dragutinov. Mnogo ratovao braneći veru svoju i narod svoj. Ratovao je protiv Mihaila Paleologa zato što je ovaj bio primio uniju i prisiljavao sve narode Balkanske i monahe Atonske da i oni priznadu papu. Ratovao protiv Šišmana cara Bugarskog i Nogaja cara Tatarskog, da bi zemlje svoje odbranio. Svi ratovi njegovi bili su uspešni, jer se neprestano Bogu molio i u Boga uzdao. Sazidao preko 40 crkava. Osim onih u svojoj zemlji, kao: Treskavac, Gračanica, sv. Đorđe u Nagoriču, sv. Bogorodica u Skoplju, Banjska i t.d. on je zidar crkve i van svoje zemlje, u Solunu, Sofiji, Carigradu, Jerusalimu, u Sv. Gori. Upokojio se u Gospodu 29. oktobra 1320. god. Telo njegovo pokazalo se uskoro netljenim i čudotvornim. Kao takvo ono i danas počiva u Sofiji u crkvi „Svetoga Kralja".

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 8:1-5

1. Izvještavamo vas pak, braćo, o blagodati Božijoj koja je data u Crkvama Makedonije,

2. Da je u mnogome kušanju kroz nevolje obilje radosti njihove, i puko siromaštvo njihovo, izobilovalo u bogatstvu prostodušnosti njihove;

3. Svjedočim da po mogućstvu i preko mogućstva dobrovoljno davahu,

4. Sa mnogim usrđem moleći nas da prihvatimo milost i zajednicu u služenju svetima,

5. I ne samo koliko se nadasmo, nego oni sebe najprije predadoše Gospodu i nama po volji Božijoj,

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 8:16-21

16. A niko ne poklapa sudom svjetiljku kad je zapali, niti je meće pod krevet, nego je postavlja na svijećnjak da oni koji ulaze vide svjetlost.

17. Jer nema ništa tajno što neće biti javno, ni sakriveno što se neće doznati i na vidjelo izići.

18. Pazite, dakle, kako slušate; jer ko ima daće mu se, a ko nema, uzeće se od njega i ono što misli da ima.

19. Dođoše pak njemu mati i braća njegova, i ne mogahu od naroda da se sastanu s njim.

20. I javiše mu govoreći: Mati tvoja i braća tvoja stoje napolju, i hoće da te vide.

21. A on odgovarajući reče im: Mati moja i braća moja oni su koji slušaju riječ Božiju i izvršuju je.

Pesma iz Prologa

Svetitelj Božiji Milutin viteški
Zadatak imaše veliki i teški,
Da odbrani veru od zlih raskolnika,
I narod od mnogih ljutih nasilnika.
Bič Paleologu i bič Latinima
Milutin likova nad svim nevernima.
Najveće mu blago — pravoslavna vera,
K'o Justinijanu, kruni od bisera!
I k'o Justinijan mnoge crkve diže,
Slavu slavnom Hristu po svetu uzdiže.
Poslovima carskim carski upravljaše,
Al' od Boga Hrista um ne rastavljaše;
Zato srca beše čista i nezlobna.
U vrtlogu sveta — uma prepodobna.
Bog što srce gleda i po srcu sudi
Milutinu kralju besmrtnost dosudi,
Besmrtnost mu duše i netljenost tela,
I gle, kralja svetog imamo svecela!
O čudesni kralju, bez straha od ljudi,
Pred Gospodom živim zastupnik nam budi,
Grehovne nemani da se oprostimo,
I nebesko carstvo s tobom nasledimo.

RASUĐIVANJE

Veliki sin pravoslavne crkve kralj Milutin spasao je Balkan od unijaćenja. U trenutku kada je vizantijskom caru oslabila savest, ovaj viteški i bogonosni kralj slovenski ustao je odlučno i s Božjom pomoći spasao Pravoslavlje ne samo u svojoj zemlji nego u svima zemljama Balkanskim. Ko izbliže ispita život svetoga kralja Milutina, razumeće, zašto je Bog njemu davao uspeh za uspehom kroz ceo život i u svima poslovima. Kada je Milutin stupio na presto, odmah se zavetovao Bogu sagraditi onoliko crkava koliko godina bude kraljevao. 42 godine kraljevao je i 42 crkve sazidao. Pri nekim crkvama, kao u Solunu i Carigradu, zidao je i bolnice za siromašne ljude, gde bi siromasi dobijali sve besplatno. Osim toga on je osobito voleo da svoje ogromno bogatstvo rastočava na sirotinju. Često puta ovaj moćni i bogati kralj noću se preoblačio u odelo bednika, i sa dvojicom trojicom slugu svojih hodio je po narodu, raspitivao o nedaćama ljudi, i obilato pomagao bedne ljude. Usred svoga velikog bogatstva on je živeo sasvim skromno i patrijarhalno, mada se nije takav pokazivao pred strancima. Na skroman život on je navikao bio još u kući oca svoga, kralja Uroša. Priča se, kako je car Mihail Paleolog poslao svoju ćerku Anu sa jednim izaslanstvom na dvor kralja Uroša, nudeći ćerku svoju Milutinu, samo da bi tako pridobio srpskog kralja za uniju s Rimom. A kralj Uroš videći bezumnu raskoš vizantijsku na princezi i njenim pratiocima reče: „šta je to i na što to? Mi nismo navikli na takav život." I pokaza rukom na jednu srpsku princezu s preslicom u ruci: „evo, reče, u kakvom odelu mi uzimamo snahe svoje!"

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno iscelenje hromorođenog čoveka (Dela Ap. 14), i to:
1. kako u Listri beše čovek, koji se od rođenja ne dizaše na noge;
2. kako se on zagleda u Pavla i poverova u Jevanđelje;
3. kako ga Pavle imenom Gospoda Isusa Hrista isceli te skoči i hođaše.

BESEDA

o želji za Bogom — jedinoj želji pravednika
Šta bih imao na nebu? I na zemlji
šta bih zahteo osim tebe (Ps. 72, 25)?
I na nebu i na zemlji jedno je vrhovno blago za dušu probuđenog čoveka. To blago jeste Bog. Bezbroj blaga ima na nebu, no Car nebesa je blago najveće. Bezbroj blaga ima na zemlji, no Tvorac svih tih blaga nesravnjiv je. Zato se duša probuđenog čoveka i pita: šta bih imao, ili šta bih hteo i na nebu i na zemlji osim Tebe? Treba li reka onome ko je doveden na izvor da pije? I obzire li se za čobanskom večerom onaj, ko je seo za carsku trpezu? Bog je dovoljan sam po sebi, da utoli svu glad i žeđ čovekovu. Božja su nebesa i Božja je zemlja. Gospodar svih blaga najveće je blago; Tvorac svih slasti najveća je slast; Nosilac sve mudrosti najveća je mudrost; Izvor sve sile i milosti najveća je sila i milost; Sozdatelj svekolike krasote na nebu i na zemlji najveća je krasota. Nikakvo blago ne može čoveku na srce doći ni na javi ni u snu, kakvo ne bi bilo u Bogu, i to u najvišem stepenu. Zato, braćo moja, ištimo Boga, da bi dobili sve; tražimo Boga, da bi našli sve; bogatimo se Bogom, da bi bili bogati svim.
Gospode Bože naš, približi nam se kad Te duša naša ište. Tebi slava i hvala vavek. Amin.