Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 12.10. (29.09. po Starom kal.)

Prep. Kiriak Otšelnik

Prep. Kiriak Otšelnik

Rođen u Korintu od roditelja Jovana i Evdokije. Otac mu Jovan beše prezviter, a mesni episkop Petar srodnik njegov. U ranoj mladosti postavi ga episkop za čteca saborne crkve. Čitajući Sv. Pismo mladi Kiriak divljaše se Promislu Božjem, kako proslavi sve istinite sluge Boga živoga, i kako ustroji spasenje roda ljudskog. U 18. godini svojoj odvede ga želja za duhovnim životom u Jerusalim. U Jerusalimu stupi u manastir nekoga Božjeg čoveka Evstorgija, koji mu dade početna uputstva u monaškom životu. Po tom ode sv. Jevtimiju, koji ga prozre kao budućeg velikana duhovnog, obuče ga u shimnu i posla na Jordan sv. Gerasimu, gde Kiriak provede 9 godina. Po smrti Gerasimovoj opet se vrati u manastir sv. Jevtimija, gde osta na bezmolviju 10 godina. Posle toga menjaše mesto za mestom begajući od slave ljudske. Podvizavaše se i u obitelji sv. Haritona, gde najzad i skonča svoj zemni put navršivši 109 godina života. Proslavljeni podvižnik i čudotvorac sv. Kiriak je bio krupan i snažan telom, i takav ostao do duboke starosti, i pored teškog posta i bdenja. U pustinji se ponekad godinama hranio samo sirovim zeljem. Revnovao je mnogo za veru pravoslavnu izobličavajući jeresi, naročito jeres Origenovu. Za sebe je govorio, da ga od kako je monah sunce nikad nije videlo da jede niti da se gnevi na koga. Po ustavu sv. Haritona monasi su jeli samo jedanput dnevno, i to po zalasku sunca. Beše Kiriak svetilo veliko, stub Pravoslavlja, dika monasima, moćni iscelitelj bolnih, i blagi utešitelj tužnih. Poživivši dugo na korist mnogih preseli se u večnu radost Gospoda svoga 557. god.

Sv. muč. Dada i Govdelaj

Dada – velikaš Persijski i srodnik cara Sapora, a Govdelaj sin istoga cara. Kada sv. Dada javno ispovedi veru svoju u Hrista, naredi car Sapor, te ga mučiše ljutim mukama. No pri tim mukama Dada sotvori imenom Hristovim čudesa velika, koja tako silno uticaše na sina careva Govdelaja, da i on poverova u Hrista. Neznabožni car ne poštedi ni sina svoga, nego i njega udari na teške muke. I Dada i Govdelaj proslaviše Boga istrajnim trpljenjem i mnogim čudesima, i u mukama predadoše Bogu duše svoje. Postradaše u IV stoleću. Sa njima postradaše – jer poverovaše u Hrista – i sestra Govdelajeva Kazdoja i glavni žrec Gargal.

Sv. Teofan Milostivi

Bogat građanin iz Gaze. Toliko beše milostiv, da razdajući svoje imanje ništim i sam obništa. Pred konac života napade ga vodena bolest, i on u toj bolesti izdahnu. No iz njegovog tela poteče celebno miro, kojim se bolni isceljivahu.

Sv. Marija Palestinska

Bila najpre čteca Psaltira pri crkvi Vaskrsenja u Jerusalimu. Pa kako beše krasna lica, to su se mnogi gledajući je sablažnjavali grehovnim pomislima. Da ne bi bila povod greha drugih ljudi Marija se udalji u pustinju Sukijsku, sa jednom kotaricom boba i jednom testijom vode. 18 godina prožive sv. Marija u pustinji, i silom Božjom niti joj nesta boba ni vode. Zastali je još živu a po tom i sahranili učenici sv. Kiriaka.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA FILIPLJANIMA 1:12-20

12. Hoću pak da znate, braćo, da je ono što se zbilo sa mnom samo doprinijelo napretku jevanđelja,

13. Tako da sav carski sud i svi ostali znaju da sam u okovima za Hrista.

14. I mnoga braća u Gospodu, obodrena okovima mojima, još više su se osmjelili da bez straha govore riječ Božiju.

15. Jedni, doduše, iz zavisti i svađe propovijedaju Hrista, a drugi od dobre volje;

16. Tako da jedni iz prkosa objavljuju Hrista s nečistom namjerom, misleći da će nanijeti žalost mojim okovima;

17. A drugi iz ljubavi, znajući da sam ovdje za odbranu jevanđelja.

18. Šta onda? Bilo kako mu drago, pritvorno ili istinski, Hristos se propovijeda; i tome se radujem, a i radovaću se;

19. Jer znam da će se ovo okrenuti na moje spasenje po vašoj molitvi i pomoću Duha Isusa Hrista,

(Zač. 238).

20. Kao što pouzdano čekam i nadam se da se ni u čemu neću postidjeti, nego da će se Hristos kao svagda i sada svom smjelošću veličati u tijelu mojemu, bilo životom bilo smrću.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 5:33-39

33. A oni mu rekoše: Zašto učenici Jovanovi poste često i molitve čine, a tako i farisejski; dok tvoji jedu i piju?

34. A on im reče: Zar možete natjerati svatove da poste dok je ženik s njima?

35. Nego će doći dani kad će se oteti ženik od njih, i onda će postiti u one dane.

36. Kaza im pak i priču: Niko ne meće zakrpu od nove haljine na staru haljinu, inače će i novu razdrijeti, i staroj ne odgovara zakrpa od nove.

37. I niko ne sipa vino novo u mjehove stare, inače vino novo razdere mjehove, i ono se prolije, i mjehovi propadnu.

38. Nego vino novo u mjehove nove treba sipati, i oboje će se sačuvati.

39. I niko ko je pio staro neće odmah novoga: jer veli: staro je bolje.

Pesma iz Prologa

Marija se, krasnolika,
krasna rodila,
Marija se, Hristoverna,
Hristu molila:
– Pomozi mi, moj Gospode,
nemoćnoj ženi,
Pokaži mi put spasenja,
ubogoj meni;
Ja se trudim da ne grešim
s Tvojom pomoći
Al' sablazan licem bivam
tuđoj nemoći. –
Marija se živom Bogu
s plačem pokloni,
U pustinju, od očiju
ljudi se skloni.
S Bogom Mara razgovara,
to joj je plata;
Svetlija joj duša posta
od čista zlata.
Kad su leta prohujala,
telo uvenu.
Angel siđe, u Raj diže
nebesnu ženu.
Međ angeli sad likuje
k'o angel sija,
I za nas se Bogu moli, sveta Marija.

RASUĐIVANJE

Mnogi ljudi po neznanju više se trude kako će ublažiti muke u starosti i predsmrtnoj bolesti nego li kako će se izbaviti od muka adskih u životu posle starosti i smrti. Beše tako neki neženjen čovek, veliki srebroljubac, koji iz godine u godinu sve sa jačom strašću sabiraše sebi nepotrebna bogatstva. Kad su ga pitali, na što se trudi toliko i sabira blago, koje je suvišno za njegov život, on odgovori: „sabiram za starost. Ovo će me blago lečiti i hraniti u starosti i bolesti". I zaista, slutnja se njegova obistini. U starosti ga spopade teška i dugotrajna bolest. On je razdavao ušteđena blaga lekarima da ga leče i slugama da ga čuvaju i hrane. No blago se istroši a bolest se produži. Lekari i sluge ga ostaviše, i on pade u očajanje. I susedi mu dodavahu nešto hleba do smrti, a po smrti sahranjen bi o trošku opštinskom. Na što je namenio bio svoje blago, na ono je i dao. Bog mu je učinio po volji, i poslao mu bolest, o kojoj je on govorio, i za koju je veliko blago pripremao. Sve blago njegovo ipak nije moglo da ublaži muke njegove u ovom svetu, a čime li će ih on tek moći ublažiti u onom? Čime – kad nije poneo sobom ni vere, ni nade, ni milosrdnih dela, ni molitava, ni pokajanja? Neko vide čoveka usopšeg u velikoj rajskoj slavi, i upita ga, čime se on udostoji te slave? Odgovori čovek: „ja sam u zemaljskom životu bio najamnik jednoga zlotvora, koji mi nikad nije najam plaćao; no ja sam sve trpeo, i služio do kraja s nadom u Boga". Vide i drugog još u većoj slavi, i kad ga upita odgovori onaj: „ja sam bio gubav, i do kraja, prinosih Bogu blagodarnost za to". A onoga, koji gomilaše novac za bolest u starosti nikad niko ne vide u slavi rajskoj u onome svetu.

SOZERCANJE

Da sozercavam kaznu Božju kojom bi kažnjen car Ozija (II Dnev. 26), i to:
1. kako se u svom visokoumlju približi Ozija s kadionicom oltaru Božjem;
2. kako mu na jedanput izađe guba na čelu.
 

BESEDA

o poznavanju Oca i Sina
Oče pravedni, svijet tebe ne pozna,
a ja te poznah
(Jov. 17, 25).
Ravan ravnoga najbolje poznaje. Niži ne poznaje višega, ni smrtni besmrtnoga. Starozavetni proroci i neki od mudraca staroga veka znali su Boga kao Stvoritelja i Promislitelja, no niko Ga nije znao kao Roditelja. Oni koji su Ga znali u starini, znali su Ga kroz stvaranje a ne kroz rađanje. Kroz stvaranje poznali su oni nešto od pravde i mudrosti i sile Božje, no nisu poznali ljubav NJegovu, jer se ljubav poznaje kroz rađanje. Roditelj poznaje tajnu rođenoga, i rođeni poznaje ljubav roditelja. Svijet tebe ne pozna, jer svet gledaše Tebe kao Gospodara a sebe kao roba; a ja te poznah, jer ja te vidim kao roditelja i osećam neiskazanu ljubav Tvoju. Svet Tebe gleda kroz zavesu dela Tvojih, a ja Te gledam licem u lice, u večnoj krasoti ljubavi Tvoje. Taj plamen večne roditeljske i sinovske ljubavi doneo je Gospod među ljude. Da bi ljudi videli Boga u tom plamenu, u toj novoj i dotle nepoznatoj svetlosti. To novo bogopoznanje kroz ljubav predao je Gospod apostolima Svojim. I ono je došlo do nas. O da bi se i u nama razgoreo taj plamen božanske neprolazne ljubavi! Da bi tako poznali Boga kao Roditelja, a sebe kao decu NJegovu, usinovljenu kroz žrtvu Sina Božjeg Jedinorodnog.
O troplameni Bože, Oče, Sine i Duše Sveti, osvetli i nas, pomračene grehom, večnim sjajem ljubavi Tvoje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

BESEDA

o poslednjoj molitvi Hristovoj za verne
Oče, hoću da i oni koje si mi dao
budu sa mnom gdje sam ja
(Jov. 17, 24).
Evo vozdajanija trudbenicima Božjim! Eva slavne nagrade sledbenicima Hristovim! Ono što Sin Božji hoće, i Otac hoće, i Duh Sveti hoće. A ono što Sveta Trojica hoće, ono biva. A šta hoće Gospod Sin Božji? On hoće, da i učenici NJegovi budu sa NJim zajedno u carstvu nebeskom; i ne samo NJegovih 12 učenika nego i svi oni, veli Gospod, koji me uzvjeruju njihove riječi radi (17, 20). U te se i mi računamo, braćo moja, koji se krstismo i veru apostolsku primismo i održasmo; ali samo pod uslovom, ako se sami toga velikog blaga ne odreknemo nedelima svojim, odstupanjem od vere, nečistotom greha, bogohulnim rečima i pomislima. Oče, hoću, govori Gospod dalje, da vide slavu moju koju si mi dao. Neka niko ne zaključi iz ovih reči, da je Sin manji od Oca. Jer pre toga sam Gospod govori Ocu Svome: ja tebe proslavih (17, 4). Vidite li, kakvo je ravenstvo Oca i Sina, i kakva je beskonačna ljubav NJihova međusobna. Ja tebe proslavih... i sad proslavi ti mene, oče. No da slava Hristova ne počinje na zemlji i u vremenu, pokazuju reči Gospoda Hrista – slavom koju imadoh u tebe prije nego svijet postade. To nije, dakle, slava zemaljska ni vremena, niti slava svetska i ljudska, nego slava nebeska, večna, neprolazna, neiskaziva. Kako, na ime, hoće Sin Božji da Ga Otac proslavi? Na taj način što će tu nebesku i večnu slavu pokazati svima onima koji Sina NJegovog poslušaše, za NJim pođoše i zapovesti NJegove ispuniše. U toj slavi želi čovekoljubivi Gospod da i mi uzmemo učešća – ne samo apostoli nego svi mi koji se imenom NJegovim imenujemo. O milosti, o čovekoljublja! Dogma našeg besmrća i života večnog i slave večne nije od ljudi, braćo, nego od samoga Gospoda i Spasa našeg. O da nas samo telesne brige, lenost na molitvi, i uzajamna mržnja ne odvoje od ove slave Hristove, od života beskonačnoga!
O Gospode blagi i milostivi, oprosti nam grehe naše i daruj nam carstvo Tvoje večno. Tebi slava i hvala vavek. Amin.