Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 12.09. (30.08. po Starom kal.)

Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog

Prenos moštiju Svetog Aleksandra Nevskog

Od malena okrenut Bogu. Knez Novgorodski postao je 1236. godine. Iako slabiji vojskom, uz pomoć Boga, pobedio je Šveđane na reci Nevi 1240. godine. Godine 1250. postao je veliki knez Vladimirski. U tatarskoj Zlatnoj Hordi nije hteo da se pokloni idolima. Zbog njegove mudrosti, hrabrosti, telesne snage i lepote, uvažavao ga je i tatarski kan. Osetivši da mu se primakao kraj, zamonašio se sa imenom Aleksije, pričestio i – ispustio dušu. Bilo je to 1263. godine, kada je imao 43 godine. Pri sahrani, kao živ, otvorio je ruku i uzeo oproštajnu gramatu od mitropolita. Po naređenju cara Petra Velikog, 1724. godine, mošti su mu prenete iz Vladimira u Petrograd, u Aleksandro-Nevsku lavru, gde su i sada.

Sv. Aleksandar, Jovan i Pavle patrijarsi Carigradski

Aleksandar učestvovao na I Vas. Saboru i Nikeji mesto prestarelog patrijarha Mitrofana; po tom nasledio Mitrofana. Kad se hteše neki filosofi prepirati s njim o veri, on reče jednom od njih: „u ime Gospoda moga Isusa Hrista zapovedam ti da umukneš!" I oneme filosof toga časa. Molitvom svojom i Ariju prekratio život. Skončao u 98 god. života, 340 god. Sv. Jovan Postnik upravljao crkvom u vreme zloga cara Anastasija, jeretika akefalita. Upokojio se 595 god. Sv. Pavle IV upravljao crkvom 5 godina i 8 meseci, i odrekao se prestola primivši tajno shimnu, da bi pokajao svoj greh što je najpre pristajao uz ikonoborce. Bio je prethodnik velikog Tarasija, i upokojio se u vreme Irine i Konstantina 784 god.

Prep. Hristofor

Podvižnik VI veka u obitelji sv. Teodosija. U viziji video, da kandila monaha trudbenika gore, a kandila lenjivaca ne gore.

Sv. Evlalije, ep. Kesarije Kapadokijske

Jedan od prethodnika sv. Vasilija. Svoga sina lišio čina za nošenje odela, nepriličnog duhovnome zavetu.

Sabor sv. srpskih prosvetitelja i učitelja

Ovoga dana spominju se ne svi srpski svetitelji uopšte nego samo nekoliko arhiepiskopa i patrijaraha, i to Sv. Sava, prvi srpski arhiepiskop, nazvan ravnoapostolnim; Arsenije, naslednik Sv. Save, veliki jerarh i čudotvorac; Sava II, sin prvovenčanog kralja Stefana, živeo u Jerusalimu poduže vreme, naziva se „sličan Mojseju u krotosti (Srbljak)"; Nikodim, podvizavao se u Sv. Gori i bio iguman Hilendarski, po tom arhiepiskop „sve srpske i pomorske zemlje"; Joanikije, najpre arhiepiskop a od 1346 god. patrijarh, preminuo, 1349 god; Jefrem, podvižnik, izabran preko svoje volje za patrijarha u vreme kneza Lazara 1376 god, i krunisao Lazara, po tom se otkazao prestola patrijaršeskog i povukao se u samoću; Spiridon, naslednik Jefremov, skončao 1388 god; Makarije obnovio mnoge stare zadužbine, štampao crkvene knjige u Skadru, Veneciji, Beogradu i na drugim mestima, podigao čuvenu trpezariju pri Pećskom manastiru, i mnogo uradio na unapređenju crkve uz pripomoć svoga brata, velikog vezira Mehmeda Sokolovića, upokojio se 1574 god; Gavril, po rodu plemić od Rajića, učestvovao na Moskovskom saboru pri patrijarhu Nikonu, zbog čega bude od Turaka istjazavan za veleizdaju i obešen 1656 god. Uz ove još se pominju Jevstatije, Jakov, Danilo, Sava III, Grigorije, Jovan, Maksim i Nikon. Mnogi od njih podvizavali su se u Sv. Gori, no svi behu „rabi blazi i verni, dobri že delatelïe vinograda Gospodnя".

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA GALATIMA 2:11-16

11. A kada dođe Petar u Antiohiju, suprotstavih mu se u lice, jer bješe za osudu.

12. Jer prije nego što dođoše neki od Jakova, jeđaše s neznabošcima; a kada dođoše snebivaše se i odvajaše, bojeći se onih koji su iz obrezanja.

13. I dvoličahu s njim i ostali Judejci, tako da i Varnava prista na njihovo dvoličenje.

14. Ali kad vidjeh da ne idu pravo istini jevanđelja, rekoh Petru pred svima: Kada ti koji si Judejac živiš neznabožački a ne judejski, zašto nagoniš neznabošce da žive judejski?

15. Mi koji smo po prirodi Judejci, a ne grješnici iz neznabožaca,

(Zač. 203).

16. Pa znajući da se čovjek ne opravdava djelima zakona nego vjerom Isusa Hrista, i mi povjerovasmo u Hrista Isusa, da se opravdamo vjerom Hristovom a ne djelima zakona, jer se djelima zakona nijedno tijelo neće opravdati.

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 5:24-34

24. I pođe s njim.

(Zač. 21).

I za njim iđaše naroda mnogo, i pritješnjavahu ga.

25. I žena neka koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi,

26. I mnogo prepatila od mnogih ljekara, i potrošila sve što je imala, i ništa joj nije pomoglo, nego joj je još gore bilo,

27. Kad je čula za Isusa, dođe s narodom i dotače se ostrag haljine njegove.

28. Jer govoraše u sebi: Ako se samo dotaknem haljina njegovih, ozdraviću.

29. I odmah presahnu izvor krvi njezine, i osjeti u tijelu da ozdravi od bolesti.

30. I odmah Isus osjeti u sebi silu što iziđe iz njega, i obazrevši se na narod reče: Ko se to dotače mojih haljina?

31. I rekoše mu učenici njegovi: Vidiš gdje te narod pritiska, i pitaš: ko se dotače mene?

32. I on se obaziraše da vidi onu koja to učini.

33. A žena, uplašivši se i drhteći, znajući šta joj se dogodilo, dođe i kleče pred njim, i kaza mu svu istinu.

34. A on joj reče: Kćeri, vjera tvoja spasla te je; idi s mirom, i budi zdrava od bolesti svoje!

Pesma iz Prologa

Ugodnici Božji, srpski svetitelji,
Učitelji mudri, i prosvetitelji,
Kneževi duhovni, slavni bogatiri,
Hristovoga stada predobri pastiri,
Sebe se odrekši Bogu poslužiste
I narodu svome svetilnici biste;
Bogonosni ljudi, božanskoga svojstva,
Vi primaste svetlost od Svetoga Trojstva,
Primaste je ščedro, rasipaste svuda,
I od vašeg truda ponikoše čuda.
Svi hodeći pravo Savinim stopama
Svetinju uzneste po srpskim zemljama,
Veru utvrdiste u Božije Slovo,
Obukoste duše u odelo novo,
Ukrasiste zemlju krasnim hramovima,
O Božiji ljudi, ravni angelima!
Vi angeli biste naroda srpskoga,
Naučiste Srbe proslavljati Boga,
Klanjati se živom Hristu Spasitelju,
I služiste verno svetom Jevanđelju.
Zato i vas Gospod na nebu proslavi
I pred narod srpski kao sveće stavi
Da živeć' na nebu - na zemlji svetlite,
Istini i pravdi narod svoj vodite.
Dok primeru vašem rod se srpski divi,
Molitvama vašim - dotle će da živi.

RASUĐIVANJE

Sa šumom i beščešćem pogiboše bučni jeretici. I sama njihova smrt pokazuje gnjev Božji na njih zbog laži koju rasprostirahu i dosade koju crkvi Božjoj pričinjavahu. Arije, pošto bi osuđen u Nikeji, dođe jednoga dana caru Konstantinu i moljaše cara, da bude opet primljen u crkvu. Car ga upita, da li veruje Nikejskom Simvolu Vere, a on, lukavi, držaše u nedrima hartiju sa ispisanim svojim jeretičkim zloverijem, i udarajući se rukom po prsima govoraše caru: „tako verujem". Car pomisli, da se Arije raskajao, i posla ga patrijarhu Aleksandru da ga primi u crkvu. Aleksandar nikako ne hte primiti Arija znajući da on laže. No car odredi jedan dan nedeljni kada se Arije imaše uvesti u veliku crkvu. Uoči toga dana patrijarh sveti moljaše Boga, da uzme njegovu dušu pre nego što se bogohulni jeretik uvede u crkvu. Kada osvanu određena nedelja patrijarh beše na službi u crkvi, a Arije se sa carskim ljudima i svojim jednomišljenicima uputi u crkvu. Kada stigoše na trg Konstantinov, na jedanput ga stiže neka muka i u duhu i u telu, i on potraži mesto za telesnu nuždu. Tu na trgu beše takvo jedno javno mesto, i on se uputi tamo. NJegova pratnja čekaše ga dugo i posta nestrpljiva od čekanja. Kada odoše neki da vide, šta je sa Arijem, nađoše ovoga u smradnome mestu mrtva, sa celom utrobom prosutom napolju, u nečistoći i krvi.

SOZERCANJE

Da sozercavam pobede Davidove nad Filistejima (II Sam. 5) i to:
1. kako Filisteji napadaše na zemlje Davidove, a David se pomoli Bogu, i pođe i potuče Filisteje;
2. kako Filisteji ponovo udariše, a David se opet pomoli Bogu, i razbi Filisteje.

BESEDA

o tajanstvenom rodu Hristovom
Rod njegov ko će iskazati? (Isa. 53, 8).
Kao skriven izvor velike reke, tako je za Jevreje bio skriven rod čudesnoga Gospoda Isusa. Oni su čitali i znali, da će se Mesija roditi u Vitlejemu; i On se rodi u Vitlejemu, ali Ga oni ne poznaše. Oni su znali, da će Mesija doći iz kolena Davidova; i on se rodi iz kolena Davidova, po materi Svojoj presvetoj, ali Ga oni ne poznaše i ne priznaše. Čitali su, da će se On roditi od devojke, da će begati u Misir i da će biti dozvan iz Misira, da će se pred njim javiti Preteča NJegov, vapijući u pustinji, da će kao svetlost velika zasijati u tami i senci smrtnoj zemlje Zavulonove i Neftalimove, i ostalo sve što su proroci prorekli i napisali kao znamenja dolaska NJegovog. Pa ipak Ga ne poznadoše i ne priznadoše, nego Cara slave raspeše kao zločinca.
Da je on običan čovek bio, zar bi se prorok pitao o NJegovom rodu i poreklu? Čiji rod i čije poreklo u istoriji naroda Izrailjskog nije znano? A rod NJegov skriven je kao rod Melhisedekov. Skriven je bio za Jevreje, i skriven je uvek za nevernike, no za nas verne nije više skriven. Mi znamo, da je On svetlost od svetlosti, Bog istiniti od Boga istinitoga, rođena ne stvoren. To je On u večnosti. Znamo, da se On vaplotio od Duha Svetog i Marije Deve i javio svetu kao čovek, kao Bogočovek. To je On u vremenu. Rod je njegov, dakle, i na nebu i na zemlji, i u večnosti i u vremenu; čudan, tajanstven, slavan i veličanstven je rod NJegov. I kad sve iskažemo, što nam je o NJemu otkroveno, ipak se možemo pitati: rod NJegov ko će iskazati? Ne zato što je neznan rod NJegov, nego zato što je nedohvatljiv, nedomisliv, nadčulan, nadprirodan.
O Gospode Isuse Hriste, Bože naš, prosveti nas božanskim razumom Tvojim i uzdigni nas k Sebi silom Tvojom čovekoljubivom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.