Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 12.04. (30.03. po Starom kal.)

Cveti - ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim

Cveti - ulazak Gospoda Isusa Hrista u Jerusalim

ULAZAK ISUSA HRISTA U JERUSALIM - CVETI (grč: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), pokretni praznik koji se slavi sutradan po vaskrsenju Lazarevom, tj. Lazarevoj suboti (Vrbica), šeste nedelje Velikog posta i nedelju dana pred Vaskrs. Ustanovljen u Jerusalimu krajem IV veka za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, šest dana pre Pashe (Mt 21,1-10; Jn 12,12-18). Tom prilikom narod Ga je dočekao kao Cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća, noseći u rukama palmove grančice. Biblijski opis
Toga dana je Isus Hristos, praćen svojim učenicima i mnoštvom naroda, krenuo iz sela Vitinije u Jerusalim. Došavši do sela Vitfaga, u podnožju Maslinske gore, reče dvojici učenika: "Idite u selo koje je pred vami, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odrešite je i dovedite, I ako vam ko god šta rekne, kažite: trebaju Gospodu! - i odmah će ih dati". Učenici uradiše kako im je Hristos zapovedio, i kad dovedoše magare, On ga uzjaha i na njemu krete u Jerusalim.Glas da dolazi Spasitelj, onaj što je vaskrsao Lazara, brzo se raširio i mnoštvo naroda Mu se pridružilo. Jedni su ga susretali s palminim grančicama u ruci, druti su bacali svoje haljine na put kuda će proći, treći su rezali grančice od drveta i bacali na put. Kada Isus Hristos iziđe na Maslinsku goru, oni koji ga pratiše povikaše: "Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev!" Ali Isus je celim putem bio žalostan, i kad silazaše niz goru, on baci pogled na Jerusalim u dolini, zaplaka se i reče: "O, Jerusalime! Kad bi ti znao, osobito u ovaj dan, šta je za sreću tvoju; ali je sad sakriveno od tvojih očiju. Jer će doći dani da će te opkoliti neprijatelji tvoji sa svih strana, i razbiće tebe i decu tvoju i neće ostaviti u tebi kamen na kamenu za to što nisi poznao vreme u koje si pohođen".Sve se to dešavalo pred praznik Pashe, pa se u Jerusalimu beše sakupilo sveta iz mnogih krajeva. Ugledavši Isusov ulazak u Jerusalim, mnogi se zapitaše: "Ko je to?", a iz gomile naroda odgovoriše: "Isus, prorok iz Nazareta Galilejskog". Potom Hristos uđe u hram, gde su bili kljasti i sakati, smilova se na njih i sve ih isceli. Među narodom i decom zavlada veliko oduševljenje, te mu klicahu: "Osana, Sinu Davidovom, Caru Izrailjskom!" Slušajući to, priđoše Mu neki fariseji, pa mu rekoše: "Čuješ li to što ovi govore?", našta im on odgovori: "Zar niste nikada čitali: iz usta male dece i odojčadi, načinio si sebi hvalu".Celog dana je Isus Hristos držao propovedi u hramu, a uveče se sa svojim učenicima vratio u Vitiniju.
Način praznovanja
Uoči ovog praznika, drži se večernja, vrši se litija sa palmovim grančicama ili vrbama, a osvećuju se u nedelju na jutrenju posle čitanja 50. psalma, posebnom molitvom i kropljenjem bogojavljenskom vodicom. Grančice se tokom godine čuvaju pored slavske ikone u domovima. Kanon za ovaj praznik napisao je Kosma Melod - Jerusalimljanin (sredinom VIII veka). Ovaj kanon smatra se najlepšim kanonom ovog vrsnog pesnika. Događaj Hristovog ulaska u Jerusalim, na ikoni se predstavlja: Hristos jaše na magaretu, koga prate učenici, a narod prostire svoje haljine i baca grančice na put.
Narodni običaji
Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni; dren da bi bili jaki; ljubičicu, da bi bili mirišljavi i privlačni; vrbove grančice, da svi budu napredni. Ovo cveće se ne unosi u kuću već se ostavlja u posude sa vodom u dvorištu da prenoće. Ponekad se ceveće potapa u vodu sa zlatnim ili srebrnim prstenovima i onda se tom vodom deca umivaju. Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi naročit buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci. Po tome kojih cvetova ima, ili koji preovlađuju devojka razaznaje momkova osećanja.

U Šumadiji momci i devojke sakupljaju se na igralištima i raskršćima darujući uzajamno cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Tu se svi šale i smeju, ali niko ne igra i ne peva jer traje post. Odlazak u crkvu od rane zore raširen je u Hercegovini, dok u Popovom polju ujutru naberu dosta mlečike, kojom se okite štale i torovi. Od praznika Cveti do Duhova, cveće se ne bere.

U Srbiji su Cveti praznovani i kao narodni praznik, jer je tog dana 1815. godine, vožd Drugog srpskog ustanka, Miloš Obrenović, kod crkve u Takovu podigao narod na Turke.

Prepodobni Jovan Lestvičnik

Prepodobni Jovan Lestvičnik

Pisac znamenite Lestvice. Došao odnekud na Sinajsku goru kao šesnaestogodišnji dečko i tu ostao, najpre kao poslušnik, potom kao otšelnik i najzad kao sinajski iguman do svoje osamdesete godine, kada je i skončao oko 563. godine. NJegov životopisac, monah Danil, kaže za njega: "Uznese se telom na Goru Sinajsku a duhom na Goru Nebesnu". Kod svoga duhovnog oca, Martirija, provede u poslušnosti devetnaest godina. Anastasije Sinajski, videvši jednom mladog Jovana, proreče o njemu da će biti iguman sinajski. Po smrti svoga duhovnika Jovan se povuče u jednu pešteru gde u teškim podvizima prožive dvadeset godina. NJegov učenik Mojsej zaspa jednog dana u hladu jednog velikog kamena. Jovan na molitvi u svojoj ćeliji vide da je njegov učenik u opasnosti, i poče se za nj Bogu moliti. Kada docnije dođe Mojsej, pade na kolena i zablagodari svome duhovnom ocu što ga spase od sigurne smrti. I ispriča kako u snu ču gde ga Jovan viče, pa skoči, i u tom času onaj kamen pade. Da nije skočio, kamen bi ga ubio. Na navaljivanje bratije Jovan se primi za igumana, i upravljaše spasenjem duša ljudskih sa revnošću i ljubavlju. Ču jednom prekor od nekih, kao da je on mnogoglagoljiv. Ne rasrdivši se nimalo, Jovan zaćuta i celu godinu ne progovori ni reči, dok ga braća ne umoliše da progovori i nastavi učiti ih svojom bogodanom mudrošću. Jednom dođe šesto poklonika u manastir Sinajski. Pri trpezi svi videše jednog okretnog mladića u jevrejskom odelu, koji služaše i drugim slugama zapovedaše i raspoređivaše. Najedanput toga mladića nesta. I kad se svi obzirahu i raspitivahu, reče Jovan: ne tražite ga, to prorok Mojsej posluži na svome mestu. Za vreme svoga molčanja u pešteri Jovan napisa mnoge korisne knjige, od kojih je najslavnija, i dan-danas mnogo čitana Lestvica, u kojoj se opisuje metod uznošenja duše k Bogu kao uz neku lestvicu. Pred smrt odredi Jovan za igumana brata svog po telu, Georgija. No ovaj tugovaše mnogo zbog rastanka sa Jovanom. Tada mu Jovan reče, da ako se on udostoji blizine Božje u onom svetu, moliće, da i on, Georgije, te iste godine bude uzet na nebo. Tako se i zbi. Posle deset meseci i Georgije usnu, i useli se među građane nebeske kao i veliki mu brat Jovan. Sveti Jovan Lestvičnik
LESTVICA

http://svetosavlje.org/biblioteka/lestvica/index.htm

RASUĐIVANJE

Ako je uniženje pred ljudima nužno radi uzvišenja pred Bogom, i privremeni trud radi besmrtnog života, šta te se tiče, što će neko mahnuti glavom i nasmejati se tvome uniženju? Jovan bezmolvnik bio je 10 godina episkop u Askalonu, potom videći da mu smetaju počasti ljudske preruši se u prosta monaha i dođe u manastir Sv. Save Osveštanog, gde mu se dade da skuplja i donosi drva i vari sočivo za radnike. Kad i tu bi poznan, on se zatvori u keliju gde prožive 47 godina hraneći se samo zemljom.
Tako su stari izbegavali počasti ljudske, za koje se mnogi u naše dane vratolomno bore rasipajući dušu svoju u prah i pepeo.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa u smrti i to:
1. kako telo njegovo skide s krsta Josif iz Arimateje,
2. kako Josif i Nikodim obviše telo Gospodnje u čisto platno,
pomazaše Ga mirmsima i položiše u grob nov,
3. kako verni i nebojažljivi biše ova dva ugledna čoveka usred množine neprijatelja Hristovih i usred opštega straha i odricanja.

BESEDA

o poznavanju Sina Božjeg usred opšteg mraka
Zaista ovaj bijaše sin Božiji (Mat. 27, 54)
Te reči izgovorio je kapetan koji je vršio svoju dužnost savesno kao vojnik. Po naredbi svojih pretpostavljenih on je imao da čuva telo Hristovo na Golgoti. Spolja kao jedna mašina, unutra čovek sa budnom dušom. On, rimski vojnik, neznabožac, idolopoklonik, vide sve šta se zbi pri smrti Hrista Gospoda, i uzviknu: zaista ovaj bijaše sin Božiji! Ne znajući za Boga Jedinoga, niti znajući zakon i proroke, on najedanput shvati ono što sveštenici Boga Jedinoga i poznavaoci zakona i proroka ne mogoše nikako shvatiti. I tako se obistini i ovom prilikom reč Gospodnja: ja dođoh na ovaj svijet, da vide koji ne vide, i koji vide da postanu slijepi (Jov. 9, 39). Vaistinu, progleda onaj koji bi duhom slep, a sasvim oslepeše oni koji mišljahu da vide!
Nije moguće da starešine jevrejske ne videše pomračenje sunca, ne osetiše zemljotres, ne smotriše kamenje kako se raspada, ne sagledaše zavesu u hramu kako se cepa, ne poznaše mnoge od svetih koji iz otvorenih grobova izađoše i javiše se u Jerusalimu. Sve su to oni videli i o svemu se tačno osvedočili, pa ipak je duh njihov ostao slep i srce kameno. Sve te pojave, strašne i neobične, oni su verovatno tumačili - kako bi i danas neverni činili - slučajem i priviđenjima. Bezbožnici svih vremena sve tumače slučajem i samoobmanom kad god se prst Božji javlja da ljude pokara. uputi ili obavesti.
A rimski kapetan, Longin - tako mu beše ime - pogleda bez predrasude u sve što se desi, i ispovedi pod Krstom veru svoju u Sina Božjeg. NJegov uzvik nije se oteo slučajno iz njegovog ustrašenog srca, nego je to bilo njegovo veroispovedanje, za koje je on docnije i život svoj položio, da primi bolji u Carstvu Hristovom.
O braćo, kako je veliki ovaj rimski kapetan, koji videći mrtva Gospoda, usred razbojnika, raspeta na đubrištu na Golgoti, poznade Ga kao Boga i ispovedi Ga kao Boga. A kako su maleni, o braćo, svi oni iz hrišćana, koji poznaše Gospoda kao vaskrsla, kao proslavljena, kao pobedioca, i pobedonosioca kroz hiljade svetitelja Svojih, pa ipak drže sumnju u srcu svome kao otrovnu zmiju, koja im sve dane truje i život njihov u večni mrak sahranjuje.
Gospode Raspeti i Vaskrsli, pomiluj nas i spasi! Tebi slava i hvala vavek. Amin.