Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 11.12. (28.11. po Starom kal.)

Prep. muč. Stefan Novi

Prep. muč. Stefan Novi

Kao negda Ana majka Samuilova tako i Ana majka Stefanova moljaše se Bogu, da joj Bog da jednoga sina. Moleći se tako jednom u crkvi Vlaherni pred ikonom Presvete Bogorodice, uhvati je lak san, u kome ona vide Presvetu Devu, kao sunce sjajno, i ču glas od nje: „idi, ženo, s mirom, prema molitvi tvojoj imaš sina u utrobi tvojoj.” I zaista zače Ana i rodi sina, ovoga svetoga Stefana. U 16. godini primi Stefan čin inočki na gori Aksentijevoj prema Carigradu od starca Jovana, od koga se nauči mudrosti božanskoj i podvižništvu. A kada se starac Jovan upokoji u Gospodu, Stefan osta na toj gori strogo podvizavajući se i prilažući trud ka trudu. NJegova svetost privuče mu mnoge učenike. Kada car Konstantin Kopronim progonjaše ikone, još žešće od svoga skvernoga oca, Lava Isavrjanina, Stefan se pokaza kao revnosni zaštitnik poštovanja svetih ikona. Bezumni car primaše razne gnusne klevete protiv Stefana, a i sam udešavaše razne spletke, samo da bi Stefana slomio i s puta uklonio. Stefan bi prognan na ostrvo Prokonis, po tom doveden u Carigrad, okovan i bačen u tamnicu, gde ga sretoše 342 monaha sužnja, iz raznih strana dovedenih i u tamnicu zbog ikonopoštovanja vrgnutih. U tamnici oni svršavahu sve crkveno pravilo kao u manastiru. Opaki car osudi Stefana na smrt. Svetitelj predvide svoju smrt na 40 dana i oprosti se s bratijom. Sluge careve izvukoše ga iz tamnice i bijući ga i trzajući vukoše ga po ulicama Carigradskim prizivajući sve one, koji su uz cara, da udaraju kamenjem „protivnika careva”. Neko od jeretika udari drvetom svetitelja po glavi, i svetitelj izdahnu. Kao što sv. Stefan prvomučenik postrada od Jevreja tako i ovaj Stefan postrada od ikonobornih jeretika. Postrada ovaj slavni Hristov vojnik 767. godine u 53. god. svoga zemnoga života, i bi uvenčan slavom neuvelom.

Sv. blagoverni car Mavrikije

Pogubljen sa pet sinova svojih od cara Foke 602. god.

Sv. novomuč. Hristo

Albanski hrišćanin, nastanjen u Carigradu, baštovan po zanimanju. Pri prodaji svoga povrća on se zameri nekom Turčinu, koji ga okleveta pred sudom, kao da je obećao poturčiti se pa porekao. Posle istjazanja okovan bačen u tamnicu. U tamnici neko mu ponudi da jede, što Hristo odbije govoreći: „bolje da se gladan javim pred Hristom mojim.” Po tom izvadi zavežljaj novaca, što je imao pod pojasom i da jednome sužnju, s molbom, da mu se za to odsluži nekoliko posmrtnih liturgija. Posečen od Turaka 1748. god. i proslavljen za uvek u carstvu Hrista Boga.

Prep. Ana

Blagorodna žena, po smrti svoga muža postrižena u monaštvo od sv. Stefana Novoga. Car Kopronim nagovarao je, da kaže, kao da je ona imala nedozvoljenih telesnih veza sa sv. Stefanom, da bi tako mogao Stefana uniziti pred narodom. No ova sveta žena nikako nije htela ući u tu carevu spletku protiv svetitelja, koga je ona poštovala kao svog duhovnog oca. Zbog toga bi šibana, a po tom u tamnicu bačena, gde predade svoju svetu dušu Bogu.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA EFESCIMA 6:10-17

10. A dalje, braćo moja. jačajte u Gospodu, i u sili moći njegove.

11. Obucite se u sveoružje Božije, da biste se mogli održati protiv lukavstva đavolskoga.

12. Jer ne ratujemo protiv krvi i tijela, nego protiv poglavarstva, i vlasti, i gospodara tame ovoga svijeta, protiv duhova zlobe u podnebesju.

13. Zato uzmite sveoružje Božije, da biste se mogli oduprijeti u zli dan, i odoljevši svemu, održati se.

14. Stojte, dakle, opasavši bedra svoja istinom i obukavši se u oklop pravde,

15. I obuvši noge u pripravnost za jevanđelje mira;

16. A iznad svega uzmite štit vjere, o koji ćete moći pogasiti sve ognjene strijele nečastivoga;

17. I kacigu spasenja uzmite, i mač Duha, koji je riječ Božija.

 

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 13:10-17

10. A učaše u jednoj sinagogi subotom.

11. I gle, bješe ondje žena koja imađaše duha nemoći osamnaest godina, i bješe zgrčena, i ne mogaše se nikako uspraviti.

12. A kad je vidje Isus, prizva je i reče joj: Ženo, oslobođena si od nemoći svoje.

13. I stavi na nju ruke, i odmah se uspravi i slavljaše Boga.

14. A starješina sinagoge, negodujući što je Isus iscijeli u subotu, odgovorivši reče narodu: Šest je dana u koje treba raditi; u ove, dakle, dolazite te se liječite, a ne u dan subotni.

15. A Gospod mu odgovori i reče: Licemjere, svaki od vas ne odrješuje li u subotu svojega vola ili magarca od jasala i vodi da napoji?

16. A ovu, kćer Avraamovu, koju sveza satana evo osamnaest godina, ne trebaše li odriješiti od ove sveze u dan subotni?

17. I dok on ovo govoraše stiđahu se svi koji mu se protivljahu; a sav narod radovaše se za sva slavna djela što ih on činjaše.

 

Pesma iz Prologa

Tezoimeniti prvome Stefanu
Stefan Novi dade život na megdanu.
Gordi car jeretik, sama sila gruba,
Spoljašnjim oružjem oružan do zuba,
Stefanu oružje – sila netelesna,
Oružje duhovno, istina nebesna.
Car vojnike ima, branitelje laži,
A Stefan se Bogom nevidljivim blaži.
Miran kao nebo Stefan muke čeka,
Smrt, i život večni posle ovog veka.
A car besni tutnji, pa u gnevu svome
Smrt s mukama piše mužu pravednome.
Stefan se ne smuti, i bijen i stezan,
Za nebesa duhom i molitvom vezan.
Car jači od tela, telo svecu skrši,
Svetac duhom jači, pobedom završi.
O sveti Stefane, duhovni viteže,
Pomozi nam vražje izbegnuti mreže,
I ikone svete sveto poštovati,
Tvom primeru divnom vazda sledovati.

RASUĐIVANJE

Čitajući primere postojanstva u veri i velikodušnosti svetitelja Božjih, i mi postajemo postojani u veri i velikodušni. Kada Kopronimovi ljudi nuđahu sv. Stefana da se otkaže ikonopoštovanja i time ugodi caru ikonoborcu, Stefan pruži ruku, savi šaku i reče: „kad bih imao u sebi samo jednu jedinu šaku krvi, i nju bi prolio za ikonu Hristovu. „U cara Mavrikija bilo je šest sinova, od kojih šesti i najmlađi beše još odojče. Za toga najmlađeg sina svog držaše car u dvoru naročitu dojkinju, koja ga hranjaše. Cara Mavrikija postiže teška sudba: Foka ga zbaci s prestola i osudi na smrt zajedno sa svih šest sinova njegovih. Na oči Mavrikijeve sinovi njegovi behu jedan za drugim ubijani. Kada dojkinja trebaše da dv šestoga sina careva da bude pogubljen, ona se velikodušno sažali nad sudbom nesrećnoga cara i njegove dece, pa se u trenutku reši da sačuva bar toga jednoga sina carevog u životu. Zato kad joj potražiše s grudi carevog sina, ona poturi svoga sinčića, te ovaj bi posečen. Najzad bi posečen i car Mavrikije. Najmlađi sin cara Mavrikija poraste smatrajući dojkinju svoju za majku svoju. Kada mu pak dojkinja otkri svu tajnu, on se uozbilji veoma, pa odlučno ostavi svet i povuče se na goru Sinajsku, gde se zamonaši i posveti Bogu, da bi tim delom svojim osvetio onoga nevinog mladenca, koji je mesto njega u smrt bačen.
 

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesni Raj Božji, i to:
1. kako to beše carstvo nevinosti, čistote i pravde;
2. kako tu ne beše ni traga od bolesti i smrti, pošto ne beše ni pomisli o grehu.

BESEDA

o tome kako verni treba da rastu
Držeći se istine u ljubavi da u
svemu uzrastemo u onome koji je glava,
Hristos (Ef. 4, 15).
Eto svega što se od nas, braćo, traži na ovome zemnom putovanju: da se držimo istine i da živimo u ljubavi. Istina je otkrivena Hristom Gospodom, i primer ljubavi je dat u Hristu Gospodu. Niti se može doći do istine mimo Hrista Gospoda, niti se pak može naći primer prave ljubavi mimo NJega. Videći ovaj jedini pravi put k svetlosti i spasenju u spletu mnogih lažnih putova apostol Pavle prethodno opominje: da ne budemo više mala deca, koju ljulja i zanosi svaki vjetar učenja (4, 14). Istinu može otkriti samo Bog, pravu ljubav može pokazati samo Bog. Jedan čovek može znati više nego drugi čovek, no istinu može otkriti samo Bog. Čoveku dolaze misli kao vetar, i prizraci čine mu se istinom. Obmanut svojim mislima jedan čovek obmanjuje drugog čoveka; zavaran prizracima jedan čovek zavarava drugog čoveka. A istina je u Boga i od Boga. Hristos je, braćo, sva naša istina i sva naša ljubav. Kad mislimo Hrista, mi mislimo istinu; kad delujemo po Hristu, mi delujemo dobro; kad ljubimo Hrista, mi ljubimo ljubav. Hristom mi živimo, Hristom rastemo, Hristom se obesmrćavamo i proslavljamo. On je naša glava – ne samo glavar jednoga društva nego stvarna glava jednoga živoga tela, koga smo mi članovi. Držeći se istine i ljubavi mi se udostojavamo večno prebivati u tom telu Hristovome.
O Hriste Gospode, prečudna istino i premila ljubavi naša, dođi u nas i primi nas u Sebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.