Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 11.11. (04.11. po Starom kal.)

Prep. muč. Anastasija Rimljanka

Rođena u Rimu od blagorodnih roditelja, i ostala siroče od tri godine. Kao siroče bi uzeta u neki ženski manastir blizu Rima, gde igumanijom beše neka Sofija, monahinja na visokom stupnju savršenstva. Posle 17 godina proču se Anastasija svuda unaokolo, među hrišćanima kao velika podvižnica a među neznabošcima kao retka lepotica. Neznabožački gradonačelnik Prob ču za nju i posla vojnike da je dovedu. Dobra igumanija Sofija dva sata savetovaše Anastasiju, kako da drži veru, kako da odoli laskavim obmanama, i kako da otrpi muke. Anastasija joj reče: „gotovo je srce moje za Hrista stradati, gotova je duša moja za sladčajšega Isusa umreti." Izvedena pred kneza, Anastasija javno izreče veru svoju u Hrista Gospoda. A kada je knez odvraćaše od vere, najpre obećanjima pa pretnjama, reče mu sv. mučenica: „gotova sam za Gospoda moga umreti ne jedanput no — o kad bi to moguće bilo — i sto puta!" Kada su je bili obnažili radi poruge, ona je vikala na sluge: „bijte me, i secite, i trzajte, pokrite ranama moje nago telo, i krvlju sakrite sram moj!" Beše bijena, trzana i sečena. U dva maha oseti veliku žeđ i poiska vode. I napoji je neki hrišćanin Kiril, zbog čega bi od mučenice Hristove blagosloven, a od neznabožaca posečen. Odsečene joj behu grudi i jezik. Angel Božji javljaše se i podržavaše je. Najzad bi mačem posečena van grada. Blažena ona Sofija nađe telo njeno i česno sahrani. Uvenča se Anastasija vencem mučeničkim pri caru Dekiju.

Prep. Avramije Zatvornik i sinovica mu Marija

Prep. Avramije Zatvornik i sinovica mu Marija

Prisiljen od roditelja on se venča, no na sam dan venčanja ostavi i nevestu i roditelje i dom i sve, i udalji se u samoću na veliki podvig. Podvizivao se 50 godina. Samo dva puta izašao iz svoje kelije za sve to vreme. Prvi put izašao po zapovesti dotičnog episkopa, da prevede u veru Hristovu neko selo neznabožačko. Drugi put izašao, da spase svoju zabludelu sinovicu Mariju. Upokojio se mirno 360. god. u 70. godini života na zemlji.

Prep. muč. Timotej Esfigmenski

Iz Kisani, sela Trakijskoga. Bio ženjen i imao 2 kćeri. Ženu mu zgrabe Turci i poturče. Da bi izbavio ženu iz harema i on se prividno poturči. Izbavivši ženu on je da u ženski manastir, a on ode u Sv. Goru, najpre u Lavru a posle u Esfigmen. Poželio mučeništva za Hrista, poput Agatangela Esfigmenskog, i posečen bio u Jedrenu 29. okt. 1820. god. Telo mu bačeno u reku, a haljina preneta starcem Hermanom duhovnikom u manastir Esfigmen.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA SOLUNJANIMA 2:14-19

14. Jer vi, braćo, postadoste slični Crkvama Božijim koje su u Judeji u Hristu Isusu, zato što i vi propatiste od svojih sunarodnika isto što i oni od Judejaca,

15. Koji ubiše i Gospoda Isusa i svoje proroke, i nas progoniše, i Bogu ne ugađaju, i protivni su svima ljudima,

16. Sprečavajući nas da govorimo neznabošcima da bi se spasli; i kroz to za svagda da navrše mjeru grijehova svojih, ali ih na kraju sustiže gnjev.

17. A mi, braćo, odvojivši se od vas za neko vrijeme, licem a ne srcem, još više s velikom željom nastojasmo da vidimo lice vaše.

18. Zato htjedosmo doći k vama, bar ja Pavle nekoliko puta, i spreči nas satana.

19. Jer ko je naša nada ili radost ili vijenac hvale? Zar niste to i vi pred Gospodom našim Isusom Hristom o njegovu dolasku?

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 11:23-26

23. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa.

24. Kad nečisti duh iziđe iz čovjeka, prolazi kroz bezvodna mjesta tražeći pokoja, i ne nalazeći govori: Vratiću se u dom svoj otkuda sam izišao.

25. I došavši nađe pometen i ukrašen.

26. Tada otide i uzme sedam drugih duhova gorih od sebe, i ušavši obitavaju ondje; i potonje stanje biva čovjeku onome gore od prvoga.

Pesma iz Prologa

Avramije sveti nevestu ostavi
I na podvig teški svoj život upravi.
Podvigom spasenja sebe spasavaše,
I druge k spasenju mudro nastavljaše.
Demonska se sila na sveca okomi.
No on ju imenom Hristovim salomi.
U strašila razna demon se premeta,
Tek čoveka Božjeg da plaši i smeta.
Ne dade se čovek Božji zaplašiti,
Nit od Boga svoga uma odvojiti,
No k'o sveća staja i svetljaše svetu
Slaveć jednog Boga — Trojicu Presvetu.
Zatvoren, osamljen, i svetu nenužan,
Radi Hrista beše Avramije sužan,
Pedeset godina — pedeset godina!
Suza, posta, borbe — sve za Božjeg Sina,
Pedeset godina — pedeset godina!
Na tvrdom temelju — na Hristu postrojen.
Slava Avramiju, Hristovom vojinu,
Što na zemlji smrtnoj besmrtnošću sijnu!

RASUĐIVANJE

Ali ko pretrpi do kraja, spašće se (Mat. 10, 22), rekao je Gospod. Vera je jedina svetlost trpljenju, jer trpljenje samo po sebi predstavlja nepodnosivi mrak. Vera je sjajna zvezda u tome mraku; vera ublažava oštrinu stradanja; ona podržava na svojim krilima svu težinu trpljenja. Sv. Avramije pruža nam prekrasan primer istrajnosti u trpljenju. Dosade, koje mu je pričinjavao đavo raznovrsnim iskušenjima i zastrašivanjima, malo koga da ne bi pokrenule, da ostavi jedno mesto i preseli se na drugo. Ali Avramije nije se hteo preseljavati, da ne bi demon zli likovao, nego je istrajao na svome mestu i pobedio je đavola. Episkop toga predela pošlje Avramija, da ide u jedno neznabožačko selo i pokuša da to selo prevede u veru Hristovu. Posle dugog nećkanja krete se Avramije govoreći: „volja Božja neka bude, idem zbog poslušanja." Prvo sagradi crkvu u onome selu. Po tom polupa idole pred licem seljaka. Tada ga seljaci izbiše i na mrtvo isprebijaše, pa iz svoga sela izagnaše. No on se s plačem Bogu moljaše za te ljude, da im Gospod otvori oči srca za poznanje istine Hristove. I tako ga neznabošci neprestano tukoše i ružiše u toku tri godine, a on se neprestano za njih Bogu moljaše, i ne prognevi se na njih „trpeći u veri kao kamen tvrdi". I tek posle 3 godine njegov trud i suze i praštanje i vera biše nagrađeni. Odjedanput se otvori seljacima onim savest, i oni svi skupljeni odoše k Avramiju i pokloniše mu se, i primiše veru Hristovu od njega.

SOZERCANJE

Da sozercavam strašnu kaznu, kojom Pavle kazni vračara (Dela Ap. 13), i to:
1. kako neki vračar Jevrejin držaše kneza Srđa pod svojom tamnom vlašću;
2. kako Pavle rečju učini slepim toga vračara;
3. kako knez vide to čudo, poverova u Hrista, i krsti se.

BESEDA

o slavi imena Božjega
Blagosloveno ime slave njegove vo vjek
i vo vjek vjeka, i ispuniće se slavom
njegovom sva zemlja, amin i amin (Ps. 71, 19).
Iz srca proročkog, ispunjenog blagodaću, toče se reči blagodatne. O Caru i Sinu Carevom govori prorok, o najneobičnijem Caru kakav se ikad javio na zemlji. Ime će njegovo biti blagosloveno vo vjeki, rekao je prorok najpre; pa kao da je nedovoljno rekao, sada ponavlja i dodaje ime slave njegove. Crkva Hristova slava je Hristova. Blagoslovena Crkva NJegova sveta — plod trudova NJegovih, venac poniženja NJegovih, delo ruku NJegovih, cvet iz krvi NJegove! Blagosloveno i samo ime Crkve NJegove, svete i spasonosne! I ispuniće se Crkvom NJegovom, to jest delom NJegovim, slavom NJegovom, sva zemlja. Rečima vo vjek i vo vjeka prorok proriče besmrtnost dela Hristovog, tj. Crkve NJegove. Ona će se u vremenu zidati a u večnosti pokazati. Zidaće se do kraja vremena, i pokazaće se cela u večnosti. O braćo moja, potrudimo se, da se i mi dušom uzidamo u Crkvu Hristovu, u to živo i besmrtno telo, čijem životu kraja nema i čijoj krasoti imena nema. Potrudimo se, da ne budemo odbačeni kao nezgodno i nepotrebno kamenje, i otisnuti u bezdan večnog mraka.
O Gospode Isuse Hriste, Care i Sine Carev, upiši i nas u knjigu besmrtnih i spomeni nas u carstvu Tvom nebeskom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.