Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 11.10. (04.10. po Starom kal.)

Prep. Hariton ispovednik

Prep. Hariton ispovednik

Ugledan i blagočestiv građanin grada Ikonije. Zapojen duhom svoje zemljakinje sv. Tekle Hariton javno ispovedaše ime Hristovo. Kada poče ljuto gonjenje hrišćana u vreme cara Avrelijana, Hariton odmah bi izveden na sud pred hegemona. Reče mu sudija, da se pokloni bogovima (t.j. idolima), na što mu Hariton odgovori: „svi vaši bogovi su besovi, koji su negda zbog gordosti svrgnuti s neba u ad preispodnji". I objavi Hariton jasno veru svoju u jedinoga živoga Boga, Tvorca svega, i Gospoda Isusa Spasitelja ljudi. Tada naredi hegemon, te biše i istjazavaše telo Haritonovo u tolikoj meri, da mu celo telo beše pokriveno ranama, i sve beše kao jedna rana. Posle zle smrti Avrelijanove, koja zlotvora postiže u to vreme, Hariton bi oslobođen muka i tamnice. On se uputi u Jerusalim. Na putu ga uhvate razbojnici, od kojih se Promislom Božjim oslobodi. I ne hte se više vraćati u Ikoniju nego se povuče u pustinju Faransku, gde osnova jednu obitelj i sabra monahe. Davši ustav toj obitelji i hoteći izbeći pohvale od ljudi on se udalji u drugu jednu pustinju prema Jerihonu, gde opet vremenom bi osnovana druga obitelj, nazvana Haritonova. Najzad osnova i treću obitelj, Sukijsku, – grčki zvanu Stara Lavra. – Skončao u dubokoj starosti i preselio se u slavu Gospoda svoga 28. sept. 350. god. Mošti njegove počivaju u prvoj njegovoj obitelji. Sv. Haritonu pripisuju sastav čina postriženja monaškog.

Sv. prorok Varuh

Učenik i verni prijatelj velikoga proroka Jeremije. Proricao povratak Judeja iz ropstva Vavilonskog, propast Vavilona i dolazak Sina Božjeg na zemlju. Drži se, da je i on ubijen bio od Jevreja u Misiru kao i prorok Jeremija, u VII stoleću pre Hrista.

Sv. muč. Marko pastir

U vreme Dioklecijana neki Magn, hegemon Antiohijski, pođe u lov s vojnicima. Goneći nekakvog zvera videše vojnici, kako zver pribeže Marku pastiru, koji čuvaše tu stado svoje. I stade se zver umiljavati oko Božjeg čoveka Marka. Videći to 30 vojnika i poučeni od sv. Marka poverovaše u Hrista, i odmah biše posečeni. Hegemon veza Marka, dovede u grad, i pozva tri brata kovača: Aleksandra, Alfeja i Zosima, i poruči im, da naprave mučiteljske sprave za mučenje Marka. No oni sva trojica razgovorivši se sa sv. Markom primiše veru Hristovu, i otkazaše porudžbinu hegemonovu. Hegemon ih osudi na smrt, i naredi, te im se nali u usta rastopljeno olovo. A svetome Marku po tom bi odsečena glava, i položena u hram Artemidin, od čega se taj hram Božjom silom sruši.

Sv. muč. Vaclav kralj Češki

Unuk sv. LJudmile. I kao kralj podvizavao se u veri slično velikim podvižnicima, i utvrđivao veru pravoslavnu u svom narodu. Strogo je pazio, da na sudovima ne postrada ko nevin. Po revnosti prema veri Hristovoj i po ljubavi prema bližnjim sveti Vaclav je kupovao neznabožačku decu, koja su prodavana kao roblje, i odmah ih krštavao i kao hrišćane vaspitavao. Preveo Jovanovo Jevanđelje na češki jezik. Preneo mošti sv. Vita i sv. Ludmile, babe svoje, u Prag. Brat njegov Boleslav pozvao ga u goste i ubio ga u svome dvoru. Odmah po tom Boleslav počeo dovoditi Nemce za sveštenike i uvoditi službu na latinskom jeziku. Vaclav sveti postrada 935. god. Mošti mu počivaju u Pragu.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA FILIPLJANIMA 1:8-14

8. Jer Bog mi je svjedok, koliko čeznem za svima vama u ljubavi Isusa Hrista;

9. I za to se molim Bogu da ljubav vaša sve više i više izobiluje u poznanju i svakom rasuđivanju,

10. Da procijenite šta je najbolje, da budete čisti i besprekorni na dan Hristov,

11. Puni plodova pravde kroz Isusa Hrista, na slavu i hvalu Božiju.

(Zač. 237).

12. Hoću pak da znate, braćo, da je ono što se zbilo sa mnom samo doprinijelo napretku jevanđelja,

13. Tako da sav carski sud i svi ostali znaju da sam u okovima za Hrista.

14. I mnoga braća u Gospodu, obodrena okovima mojima, još više su se osmjelili da bez straha govore riječ Božiju.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 5:12-16

12. I kada bijaše Isus u jednome gradu, i gle, čovjek sav u gubi, pa vidjevši Isusa pade ničice i zamoli ga govoreći: Gospode, ako hoćeš možeš me očistiti.

13. I pruživši ruku dohvati ga se, i reče: Hoću, očisti se! I odmah guba otide s njega.

14. I on mu zapovjedi da nikom ne kazuje: Nego idi i pokaži se svešteniku, i prinesi dar za očišćenje svoje, kako je naredio Mojsej za svjedočanstvo njima.

15. Ali se glas o njemu još većma širio, i mnoštvo naroda stjecaše se da ga slušaju i da ih on iscjeljuje od njihovih bolesti.

16. A on se udaljavaše u pustinju i moljaše se Bogu.

Pesma iz Prologa

Od zle majke dobar plod se rodi,
Sveti Vaclav, što Bogu ugodi,
Zla mu majka samo telo dade,
Baba – svetlost i vere i nade;
Slavna baba, pobožna Ludmila,
Vaclavu je dušu odgajila.
Ko krin beli Vaclav uzrastao,
U čistotu sav se obukao.
Kralj kraljuje, narod se raduje,
Narod s kraljem Boga počituje.
No vrag ljudi nit spava nit drema,
Grešne zamke svakoj duši sprema,
Boleslava diže na Vaclava
– Što će brate, tebi moja glava? –
Vaclav reče, no brat ga poseče!
Al' od Boga zlotvor ne uteče.
Ode duša Vaclava svetoga
Pred višnjega Boga pravednoga,
Pred Onoga koga vazda voli;
Sa Ludmilom sad se Vaclav moli
Za svoj narod, da se verom krepi –
Vaclav sveti, k'o angel prelepi!

RASUĐIVANJE

Rukovodeći domostrojstvo ovoga sveta a naročito crkve Svoje svete Bog često čini iznenadne poteze i menja zlu sudbu Svojih slugu na dobro. U životu sv. Haritona to se pokazalo više puta. Posle ljutih muka Hariton beše bačen u tamnicu i obrečen na sigurnu smrt. No iznenadno pogibe car Avrelijan, i pod novim carem hrišćanski sužnji behu pušteni u slobodu. Tako Hariton izbeže smrt. Kada pak putovaše za Jerusalim, uhvatiše ga razbojnici i odvedoše u svoju pećinu; tu ga ostaviše, a oni odoše u pljačku, s tim da kad se vrate umore Haritona smrću. U toj pećini beše neki sud s vinom, u koji se uvuče zmija otrovna, napi se vina i izbljuva ga, sa jedom, ponovo u sud. Kada se vratiše razbojnici, oni ožedneli od puta i žege, napiše se vina i jedan po jedan popadaše mrtvi. I tako i toga puta iznenadnim događajem izbavi se sv. Hariton od smrti. Navaljivaše Gospod bede na slugu Svoga, da bi ga bedama, kao zlato ognjem, prekalio i očistio i za Sebe više vezao, a izbavljaše ga od smrti zato što trebaše Hariton da ustanovljenjem nekolikih manastira i svojim ličnim podvigom uputi mnoge duše ljudske na put spasenja.