Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 11.09. (29.08. po Starom kal.)

Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja

Usekovanje glave sv. Jovana Krstitelja

Irod Antipa, sin staroga Iroda, ubice mladenaca Vitlejemskih u vreme rođenja Gospoda Isusa, beše gospodar Galileje u vreme propovedi Jovana Krstitelja. Beše taj Irod ženjen ćerkom nekoga arabskog kneza Arete. No Irod, zli izdanak od zloga korena, otera svoju zakonitu ženu i nezakonito uze sebi za sožitelnicu Irodijadu, ženu svoga brata Filipa, koji beše još u životu. Protiv ovog bezakonja usta Jovan Krstitelj i silno izobliči Iroda. Irod ga baci u tamnicu. Za vreme jednoga pira u svom dvoru u Sevastiji Galilejskoj igraše pred gostima Salomija, ćerka Irodijadina i Filipova. I pijani Irod, zanesen tom igrom, obeća igračici dati što god bude od njega iskala, ma to bilo i polovina carstva. Nagovorena od svoje majke Salomija zaiska glavu Jovana Krstitelja. Irod naredi te Jovana posekoše u tamnici i doneše glavu njegovu na tanjiru. Učenici Jovanovi noću uzeše telosvoga učitelja i česno sahraniše, a Irodijada izbode iglom jezik Jovanov, pa glavu zakopa na neko nečisto mesto. Šta je dalje bilo s glavom Jovanovom može se čitati pod 24 februarom. Ali ubrzo postiže Božja kazna ovu grupu zlotvora. Knez Areta, da opere čast svoje ćerke, udari s vojskom na Iroda i potuče ga do noge. Poraženi Irod bi osuđen od kesara rimskog Kaligule na progonstvo najpre u Galiju a po tom u Španiju. Kao izgnanci Irod i Irodijada živeše u bedi i poniženju, dok se zemlja ne otvori i ne proguta ih. A Salomija pogibe zlom smrću na reci Sikorisu (Suli). Smrt sv. Jovana dogodila se pred Pashu, a praznovanje 29 avgusta ustanovljeno je zbog toga što je toga dana osvećena crkva, koju podigoše na grobu njegovom u Sevastiji car Konstantin i carica Jelena. U tu crkvu položene su i mošti učenika Jovanovih: Jeliseja i Avdije.

Sv. muč. Vasilija

Postradala za Hrista u Sremu.

Sv. muč. Anastasije

Mladić iz Radovišta, eparhije Strumičke. Učio zanat u Solunu. Turci ga prisiljavali da se poturči, što on odlučno odbije, zbog čega bude mučen i najzad obešen 29 avg. 1794 god.

Prep. Teodora Solunska

Kao žena imućna i blagočestiva čoveka življaše na ostrvu Egini. No kada Arapi ugroziše Eginu, oni se preseliše u Solun. Tu dadu svoju ćerku jedinicu u manastir, koja u monaštvu dobi ime Teopista. Uskoro se muž Teodorin upokoji, te se i Teodora zamonaši. Bila velikom podvižnicom. Često čula angelsko pojanje i govorila sestrama: „Ne čujete li, kako divno angeli poju u nebeskom svetilištu?" Upokojila se u 75 godini svojoj, 879 god. Iz njenog tela poteklo celebno miro, kojim su se mnogi iscelili.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 1:21-24; 2:1-4

21. A Bog je onaj koji nas utvrđuje s vama u Hristu, i koji nas pomaza,

(Zač. 170).

22. Koji nas i zapečati, i dade zalog Duha u srca naša.

23. A ja prizivam Boga za svjedoka na svoju dušu, da štedeći vas ne dođoh više u Korint.

24. Ne kao da gospodarimo nad vjerom vašom, nego smo pomagači vaše radosti; jer u vjeri stojite čvrsto.

1. A ovo odlučih u sebi da vam opet ne dođem u žalosti.

2. Jer, ako vas ja žalostim, ko je taj koji mene veseli, ako ne onaj koga ja žalostim?

3. I ovo vam baš napisah, da kada dođem ne budem ožalošćen od onih od kojih bi trebalo da se radujem, uzdajući se u sve vas, da je radost moja radost sviju vas.

(Zač. 171).

4. Jer od mnoge žalosti i s bolom srca napisah vam sa mnogim suzama, ne da se ožalostite nego da poznate preobilnu ljubav koju imam prema vama.

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 22:1-14

1. I odgovarajući Isus opet im reče u pričama govoreći:

2. Carstvo nebesko je kao čovjek car koji načini svadbu sinu svome.

3. I posla sluge svoje da zovu zvanice na svadbu; i ne htjedoše doći.

4. Opet posla druge sluge govoreći: Kažite zvanicama: Evo sam objed svoj ugotovio, junci moji i hranjenici poklani su, i sve je gotovo: dođite na svadbu.

5. A oni ne marivši otidoše, ovaj u polje svoje, a onaj u trgovinu svoju;

6. A ostali uhvatiše sluge njegove, izružiše ih, i pobiše.

7. I kada to ču car onaj, razgnjevi se i poslavši vojsku svoju, pogubi krvnike one, i grad njihov zapali.

8. Tada reče slugama svojim: Svadba je gotova, a zvanice ne bjehu dostojne.

9. Idite, dakle, na raskršća i koga god nađete, pozovite na svadbu.

10. I izišavši sluge one na puteve, sabraše sve koje nađoše, i zle i dobre; i napuni se svadbena dvorana gostiju.

11. A ušavši car da vidi goste, ugleda ondje čovjeka neobučena u svadbeno ruho.

12. I reče mu: Prijatelju, kako si ušao amo bez svadbenog ruha? A on oćuta.

13. Tada reče car slugama: Svežite mu ruke i noge, pa ga uzmite i bacite u tamu najkrajnju; ondje će biti plač i škrgut zuba.

14. Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih.

(Zač. 90).

Pesma iz Prologa

O sveti Jovane, divni Krstitelju,
Ti Preteča beše slavnom Spasitelju,
Ti čistotom tvojom ljudske duše teknu
I k'o strašna truba sa Jordana jeknu
Budeć' ljude od sna i poroka lena,
Kad sekira beše blizu do korena.
Ja se tebi klanjam, ja se tebi molim:
Pomozi da svakoj napasti odolim.
Ja se tebi klanjam, proroku najjačem,
I pred tobom klečim, i pred tobom plačem:
Daj mi od tvog srca, lavovske jačine,
Daj mi od tvog duha, angelske beline.
Daj mi tvoje moći, da postignem probom
Bogu bit' pokoran i vladati sobom,
Krstiti se postom, čistiti se bdenjem.
Sladiti molitvom i nebesnim zrenjem,
I bez straha hodit' mučeništvu svakom
Sa hrabrošću tvojom i sa verom jakom.
O sveti Jovane, Božji ugodniče,
I za višnju pravdu slavni mučeniče.
Ti koga se vojske nečastivih boje
Nemoj se oglušit' o molenje moje,
No ukrepi mene molitvama tvojim,
Da k'o sveća pravo pred Gospodom stojim.

RASUĐIVANJE

Ako posmatrate kako ljudi umiru videćete, da smrt jednoga čoveka obično liči na njegov greh. Kao što je pisano: koji se noža maše, od noža će poginuti (Mat. 26, 52). Svaki je greh nož, i obično ljudi bivaju posečeni onim grehom, koji su najradije činili. Primer za to pruža nam i Salomija, skverna ćerka Irodijadina, koja je iskala i dobila od Iroda glavu Jovana Krstitelja na tanjiru. Živeći u Španiji, u gradu Leridu, sa izgnanim Irodom i Irodijadom, ona pođe jednoga dana preko zaleđene reke Sikorisa. Led se provali, i ona pade u vodu do grla. Sante leda stegoše je oko grla, i ona se koprcaše, igrajući nogama po vodi, kao što je nekada igrala u dvoru Irodovom. No ne može se ni dići ni potonuti, dok joj oštar led ne odseče glavu. Telo joj odnese voda, a glavu njenu doneše Irodijadi na tanjiru, kao nekad glavu Jovana Krstitelja. Gle, kako strašno smrt liči na greh učinjeni!

SOZERCANJE

Da sozercavam pravednost Davidovu (II Sam. 3), i to:
1. kako se Avenir vojvoda, protivnik Davidov, predade Davidu na veru;
2. kako Joav, vojvoda Davidov, ubi Avenira;
3. kako David prokle dom Joavov, i plaka mnogo za Avenirom.

BESEDA

o iscelenju čovečanstva ranom Hristovom
Ranom njegovom mi se iscijelismo (Isa. 53, 4).
Hristovom ranom mi se iscelismo; tako prorok Božji proriče, i mi znamo sad, da je njegovo proročanstvo istinito. Stradanjem Hristovim mi se spasosmo večnog stradanja; krvlju NJegovom prečistom mi se očistismo gube grehovne i oživesmo. Krv i telo naše postalo je nečisto od grehovnih strasti; a duh naš, gnezdo i izvor nečistoće telesne, najpre se onečistio. Može li se nečisto nečistim očistiti? Može li se prljavo platno oprati prljavom vodom? Ne može. Nego samo ono što je čisto može oprati ono što je nečisto. Da je rod ljudski nečist, to i neznabošci osećaju. No oni nečisto hoće da očiste nečistim, prvo prizivajući nečiste duhove i klanjajući se njima, i drugo prinoseći nečiste žrtve, bilo ljudske ili životinjske. Jedna kap krvi prečistoga Hrista više može očistiti rod čovečji nego sve žrtve idolopokloničke od postanja sveta. Zašto? Zato što je krv Hristova čista, a sve drugo je nečisto. Lekari uzimaju jednu kap nekoga oštroga leka, razblažuju ga, i njime pelcuju mnoge ljude, da ih predohrane od bolesti. I krv Hristovu u Čaši mi razblažavamo vodom, pa je onda uzimamo i pijemo, jer se kaže, da kad probodoše telo Gospoda kopljem iziđe krv i voda (Jov. 19, 34). Takva je sila od jedne kapi krvi NJegove, da bi svet od nje mogao sagoreti. To je krv bezgrešna, jedina bezgrešna; krv prečista, jedina čista u svetu. O kad bi ljudi znali, kakva je sila apsolutne čistote! Svi nečisti od greha pojurili bi da se čiste Hristom prečistim, i svi nemoćni pojurili bidase pričešćuju krvlju i telom Hristovim; i svi neverni poverovali bi u Hrista. Jer tu je troje, i sve troje čisto i čisti: čist duh, čista krv, čisto telo. A samo čisto može očistiti nečisto; i ono što je zdravo može isceliti nezdravo; i ono što je moćno može podići nemoćno.
O Gospode, svesilni Gospode naš, očisti nas grešne ranom Tvojom krvavom, ranom nevinom i prečistom. Tebislava i hvala vavek. Amin.