Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 11.06. (29.05. po Starom kal.)

Sveta mučenica Teodosija Tirska

Sveta mučenica Teodosija Tirska

U vreme cara Maksimijana u Kesariji Palestinskoj stajahu jednoga dana mnogi hrišćani vezani pred pretorijom. Pristupi im ova blagočestiva devica Teodosija i blažaše ih i hrabraše za smrt mučeničku. Vojnici čuvši šta ona govori, odvedu i nju pred sudiju. Razjaren sudija naredi, te joj obesiše kamen o vrat i baciše je u dubinu morsku. No angeli Božji iznesu je živu na obalu. Kada se ona javi opet sudiji, ovaj naredi te je posekoše. Iduće noći javi se Teodosija svojim roditeljima, sva u prevelikom nebeskom sjaju, okružena mnogim drugim spasenim devojkama, i reče: "Vidite li, kolika je slava i blagodat Hrista moga, koje ste me hteli lišiti?" A to reče roditeljima zato što je oni odvraćahu od ispovedanja Hrista i mučeništva. Česno postrada i proslavi se 308. godine.

Prepodobna mučenica Teodosija

Rođena po molitvi njene matere svete mučenice Atanasije, koja joj se javi i reče, da će roditi. Roditelji je posvete Bogu, i rano je dadu u ženski manastir. Po smrti roditelja ona od ogromnog imanja poruči u zlatara tri ikone: Spasitelja, Bogorodice i svete Anastasije, a ostalo sve razdade siromasima. Postrada u vreme opakoga cara Lava Isavrjanina, ikonogonitelja, i primi dvogubi venac: devičanski i mučenički, 730. godine.

Sveti Aleksandar, episkop aleksandrijski

Prvi poveo borbu protiv Arija. Upokojio se 326. godine.

Sveti Jovan Jurodivi, Ustjužski čudotvorac

Sveti mučenik Nan (Jovan) Solunski

Postradao za veru od Turaka 1802. godine u Smirni.

Sveti mučenik Andrej Hioski.

Postradao za veru od Turaka 1465. godine u Carigradu.

Pad Carigrada

Zbog grehova ljudskih popusti Bog ljutu bedu na prestonicu Hrišćanstva. Sultan Muhamed II pokori Carigrad 29. maja 1453. godine i pogubi cara Konstantina XI.

Spomen Prvog vaseljenskog sabora

Spomen i pohvala Svetim Ocima Prvog vaseljenskog sabora vrši se u nedelju pred Duhove, ili u VII nedelju po Vaskrsu. Ovaj Sabor bi održan u Nikeji 325. godine u vreme svetog cara Konstantina Velikog. Ovaj Sabor sazvan beše da otkloni zabunu, koju svojim krivim učenjem stvorio beše Arije, sveštenik aleksandrijski. On je, naime, rasprostirao učenje, kao da je Hristos u vremenu stvoren od Boga, i da nije prevečni Sin Božji, ravan po bitnosti Bogu Ocu. Na ovom Saboru učestvovalo je trista osamnaest Svetih Otaca. Sabor je osudio učenje Arijevo i Arija predao anatemi, pošto nije hteo da se pokaje. Još je Sabor konačno utvrdio Simvol Vere, koji je docnije dopunjen na Drugom vaseljenskom saboru. Na Prvom vaseljenskom saboru bili su mnogi znameniti svetitelji, među kojima su se naročito isticali: sveti Nikolaj Mirlikijski, sveti Spiridon, sveti Atanasije, sveti Ahil, sveti Pafnutije, sveti Jakov Nisivijski, Makarije Jerusalimski, Aleksandar Aleksandrijski, Jevstatije Antiohijski, Jevsevije Kesarijski, Mitrofan Carigradski, Jovan Persijski, Aristak Jermenski i drugi mnogi sa Istoka. Sa Zapada pak prisustvovali su: Osije Kordovski, Teofil Gotski, Cecilijan Kartaginski i drugi. Glavni posao ovoga Sabora, dakle, bio je utvrđenje Simvola Vere. No, osim toga, Sabor je utvrdio i vreme praznovanja Vaskrsa. Rešio pitanje Meletijevog raskola. I najzad, propisao je dvadeset kanona.

Pesma

Car Konstantin hrabro Carigrad branjaše
A y sebi Bogu tiho se moljaše:
– O Svevišnji Bože, što c nebesa gledaš
I nepravdi pravdu pobediti ne daš,
Hrišćani se o Te mnogo ogrešiše
I zakone Tvoje grdno pogaziše.
Bez Tvog dopuštenja ova borba nije,
Zbog grehova ljudskih krv se ova lije.
Je li Tvoja volja, da grad ovaj padne,
Ohrabri mi narod, da se ne prepadne,
Da krst ne pogazi, u islam ne ode,
No da ropstvo trpi do nove slobode.
Neka i rob bude, i nek bude sluga,
Nek se na njeg’ sruči mrzost i popyga,
Al’ neka otrpi s nadom i kajanjem,
I za grehe bivše uzdisanjem,
Dok ne spere grehe, i sve zlo ne plati,
I dokle se k Tebi svecelo ne vrati.
Imadne li Tebe, on će bogat biti,
Sva oteta blaga Ti ćeš zameniti.
Carigrad na zemlji bio il’ ne bio –
Carigrad na nebu Ti si postrojio,
Gde caruješ slavno sa svecima Svojim.
Pred tim Carigradom evo i ja stojim.
O smiluj se, Blaže, našoj grešnoj duši,
Kad se zida novo, nek se staro ruši!

RASUĐIVANJE

O kako je velika bila neustrašivost svetih ljudi i svetih žena! Kad čitamo njihova žitija, u nama se i nevoljno budi i stid i ponos – stid, što smo mi toliko izostali iza njih; ponos, što su oni od našega roda hrišćanskoga. Ni bolest, ni tamnica, ni izgnanstvo, ni muke, ni poniženja, ni mač, ni ponor, ni oganj, ni vešala, nisu mogli pokolebati uzvišeni mir duša njihovih, čvrsto privezanih za Hrista, krmanoša vasione i ljudske istorije. Kada je car Julijan odstupio od vere i počeo činiti pustoš od Hrišćanstva širom cele Rimske carevine, sv. Atanasije Veliki mirno je o njemu rekao vernima: „Oblačak – proći će!“ (Nubicula est, transibit). I zaista taj mrki oblačak ubrzo je prošao, a Hrišćanstvo je pustilo još dublje svoj koren i još više raširilo svoje grane po svetu. Nemoćna zloba Julijanova protiv Hrista završila se posle nekoliko hitrih godina Julijanovim uzvikom u samrtnom ropcu: „Nazarećanine, Ti si pobedio!“ Zašto da se strašimo mi, sinovi Božji, nečega čega se Bog, Otac naš, ne straši?

SOZERCANJE

Da sozercavam blagodat Boga Duha Svetog u tajni braka i to:
1. kako ta blagodat daje izvesno dostojanstvo načinu razmnožavanja roda ljudskog,
2. kako ona čini česan brak slikom Hristove veze sa Crkvom.

BESEDA

o dvojakoj tajni braka
Tajna je ovo velika; a ja govorim za Hrista i za crkvu. (Ef. 5, 32)
Velika je tajna u tome što čovek ostavlja oca svojega i mater i prilepljuje se k ženi svojoj. Sam apostol, koji se uzvišavao do trećega neba i video mnoge tajne nebeske, naziva brak telesnih ljudi na zemlji tajnom velikom. To je tajna LJubavi i života, i od nje je veća samo tajna Hristove veze sa Crkvom. Hristos se naziva Ženikom, a Crkva Nevestom. Hristos toliko ljubi Crkvu, da je zbog NJe ostavio Oca Svoga nebeskog – ostajuć s NJim naravno u jedinstvu sušnosti i božanstva – i sišao na zemlju, i prilepio se k crkvi Svojoj, i za NJu postradao, da bi je krvlju Svojom očistio od greha i svake skverni, i učinio ju dostojnom nazvati se NJegovom Nevestom. LJubavlju Svojom On greje Crkvu, krvlju Svojom hrani je, i Duhom Svojim Svetim oživljava i osveštava i ukrašava. Što je muž ženi, to je Hristos Crkvi. Muž je glava ženi, a Hristos je glava Crkvi. Žena sluša svoga muža, i Crkva sluša Hrista. Muž ljubi svoju ženu kao svoje sopstveno telo, i Hristos ljubi Crkvu kao Svoje sopstveno telo. Muž ljubi ženu kao sebe samog, a žena se boji muža, a Hristos ljubi crkvu kao Sebe samog, a Crkva se boji Hrista. Kao što niko ne mrzi svoje telo, nego ga greje i hrani, tako i Hristos greje i hrani Crkvu kao Svoje telo. I pojedinačna duša ljudska je nevesta Hrista Ženika, i skup svih vernih nevesta je Hrista Ženika. Kakav je odnos jednog verujućeg čoveka prema Hristu, takav je odnos cele Crkve prema Hristu. Hristos je glava velikog Tela, koje se zove Crkva, i koja je delom vidljiva a delom nevidljiva.
O braćo moja, tajna je ovo velika! Ona nam se otkriva po meri naše ljubavi prema Hristu i straha od suda Hristovoga.
O Gospode, Spasitelju blagi, očisti i spasi i ukrasi duše naše, da bi se udostojile besmrtnog i neiskazanog jedinstva s Tobom u vremenu i večnosti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.