Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 11.04. (29.03. po Starom kal.)

Lazareva subota (Vrbica)

Lazareva subota (Vrbica)

Subota uoči praznika Cvijeti (koji uvijek padaju u šestu nedelju Časnog posta) posvećena je uspomeni na vaskrsenje četvorodnevnog Lazara, i na ulazak Hristov u Jerusalim, gde su ga djeca svečano dočekala i pozdravila. Tada se u našim hramovima u popodnevnim časovima služi večernje bogosluženje, i u crkvu se unose mladi vrbovi listari. Pošto se vrba osveti, sveštenik narodu dijeli grančice, i zatim se vrši trokratni ophod oko hrama sa crkvenim barjacima, ripidama i čiracima. Narod obilazi oko hrama uz pjevanje tropara Lazareve subote. Ovaj praznik je isključivo praznik djece. Mlade vrbove grančice se odnose kućama i stavljaju pored ikone i kandila. Sa ovim danom počinju veliki Vaskršnji praznici. Tonski snimak sa Svetigorinog sajta:
http://www.svetigora.com/node/3518

Sveti Marko Ispovednik, episkop Aretusijski u Siriji

Sveti Marko Ispovednik, episkop Aretusijski u Siriji

O njegovom stradanju izveštavaju sveti Grigorije Bogoslov i blaženi Teodorit. Prema tim izveštajima Marko je, u vreme cara Konstantina, razorio neki hram neznabožački i preveo mnoge u veru Hristovu. No kad dođe car Julijan na presto, i uskoro posta odstupnik od vere Hristove, tada se i neki aretusijski građani odrekoše Hrista i vratiše neznaboštvu. I sad oni ustaše na Marka zato što im je hram razorio, tražeći da on ili hram sazida ili da plati neku veliku sumu novca. Pošto se starac Marko otkaza da učini ijedno od toga dvoga, to bi šiban, rugan i kroz ulice vučen. Zatim mu odrezaše uši tankim i jakim koncem, pa ga onda obnažiše i medom namazaše, pa ostaviše privezana za drvo na letnjoj vućini, da bi ga ose, komarci i stršljenovi ujedali. No mučenik Hristov sve pretrpe bez jauka. Beše sasvim star a u licu svetao kao angel Božji. Neznabošci sve niže spuštahu cenu svoga hrama, tražeći najzad od Marka neku sasvim neznatnu sumu, koju on mogaše lako dati. No on se odreče da da i jedan novčić. NJegova trpeljivost učini ogroman utisak na građane, zbog čega oni počeše diviti mu se i žaliti ga, i zbog čega i spuštahu cenu hrama svoga skoro ni do čega, samo da bi on ostao u životu. Najzad ga pustiše na slobodu, i jedan po jedan opet svi primiše pouke od njega i povratiše se u veru Hristovu. Za slično delo postradao je u to vreme đakon Kiril iz grada Iliopolja pod gorom Livanom. On je bio razbio neke idole u vreme slobode hrišćanstva, te pod Julijanom bude za to ljuto mučen. Toliko behu na nj ozlobljeni neznabošci, da kad ga ubiše, zubima svojim rasparaše mu i otvoriše utrobu. Istoga dana kad i sveti Kiril postradaše i mnogi drugi. Zlobni neznabošci isekoše tela njihova na komadiće, pomešaše s ječmom, i dadoše svinjama. No stiže ih kazna ubrzo, svima poispadaše zubi i na usta udari nesnosan smrad.

RASUĐIVANJE

Spiritisti naših dana primaju svaku pojavu duhovnog sveta kao Bogom poslanu i odmah se hvale, šta im se "otkrilo." Ja sam poznavao osamdesetogodišnjeg monaha, koga su svi poštovali kao velikog duhovnika. Na moje pitanje, da li je u životu video neko biće iz duhovnog sveta, odgovori mi: ne.nikada, slava milosti Božjoj! Videći da se ja tome iščuđavam, on reče: ja sam se stalno molio Bogu, da mi se ništa ne javi, da ne bi slučajno pao u prelesti i primio prerušena đavola kao angela. I Bog je dosad uslišio moju molitvu.
Koliko su stari bili skromni i oprezni u tom pogledu, pokazuje ovaj zapisani primer: nekome bratu javio se đavo obučen u svetlost angelsku, pa će mu reći: "Ja sam arhangel Gavril, i poslat sam k tebi." - Na to brat odgovori: "Promisli, da nisi nekome drugom poslat, jer ja nisam dostojan da vidim angela." - I đavo trenutno postade nevidljiv i iščeze.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa u smrti i to:
1. kako tama obuze sve,
2. kako strah uđe u sve prisutne pod krstom;
3. kako kapetan straže ustrašen uzviknu: zaista ovaj bijaše Sin Božji!
4. kako se ispuni proročanstvo Gospoda o NJegovoj smrti!

BESEDA

o čudesnom otvaranju grobova
I grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tijela svetijeh koji su pomrli (Mat. 27. 52)
O da velikog znamenja! I mrtva tela svetih ljudi i žena poznaše Onoga koji na krstu izdahnu u mukama, a mrtve duše starešina jevrejskih ne poznaše Ga. Sva se tvar uskoleba, samo se ne uskoleba zločinačka duša Ane i Kajafe i Iroda. Mrtvi svetitelji pokazaše se osetljiviji od živih grešnika. No kako bi i mrtvi svetitelji ostali ravnodušni prema Stvoritelju svome na krstu, kad ni mrtvo kamenje ne može ostati ravnodušno! Kako bi pri takvom događaju, od koga se zemlja zatrese i sunce pomrča, mogla ležati u grobovima tela onih pravednika, koji NJegov zakon stari ispuniše, koji mu se nadahu za života, koji Ga proricahu i koji s nadom u NJega oči svoje zaklopiše?
O da velikog znamenja! O da velike utehe za nas, koji se nadamo vaskrsenju! Jer po našoj nemoći i malovernosti mi bismo mogli reći: vaistinu, Hristos je vaskrsao, no da li ćemo mi vaskrsnuti! Hristos je vaskrsao po sili Svojoj, no kako ćemo mi vaskrsnuti? I ko zna, da li će Bog i nas svojom silom vaskrsnuti? Evo utehe, evo dokaza: i grobovi se otvoriše, i ustaše mnoga tijela svetijeh koji su pomrli! Znači: i obične ljude smrt nije mogla uništiti. Znači, da n oni koji su mnogo manji od Hrista, nisu mrtvi kao kamenje nego su živi kao angeli. Znači: kadtad i naša će tela ustati iz grobova i mn ćemo živeti. Sve što je Gospod rekao, potkrepljeno je i pretrpano bezorojnim dokazima. Znajući nemoć naše vere, On je dokazao Svoje proročanstvo o vaskrsenju ne samo Svojim sopstvenim vaskrsenjem nego i ustajanjem iz grobova mnogih tela, u vreme smrti Svoje.
O braćo, niko od nas neće imati ni najmanjeg izgovora za neverovanje u život posle smrti.
O Gospode premilostivi. utvrdi verne u veri, i obrati neverne u veru. Tebi slava i hvala vavek. Amin.