Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 11.01. (04.01. po Starom kal.)

Prepodobni Markel, iz Apamije Sirijske

Iguman obitelji "Neusipajuščih" u Carigradu. Prozorljivac, iscelitelj i čudotvorac veliki. S angelima razgovarao, demone lako pobeđivao i odgonio. Po smrti javio se sabratu svetome Lukijanu i rekao mu, da je umolio Boga, da i njega uskoro uzme u Carstvo nebesko. Ovaj sveti i slavni muž upokojio se 486. godine.

Prepodobni Marko Grobar i Teofil Plačljivi

Kijevopečerski monasi. Sveti Marko imaše toliku blagodat, da mrtvima zapovedaše i oni ga slušahu. "Počekaj, brate, do sutra jer ti grob još nije gotov," poruči Marko da se kaže jednom umrlom monahu, koji beše već i okupan i opojan. I monah otvori oči i bi živ do drugog dana. Teofil plakao neprestano za grehe svoje. Suze svoje prolevao je nad jednim sudom. Pred smrt javi mu se angel i pokaza mu jedan veći sud, ispunjen suzama. To behu suze Teofilove, koje padoše na zemlju ili biše utrte rukom ili se na licu osušiše. Tako se na nebu znaju i čuvaju sve suze naše, kao i sve muke, trudovi i uzdasi radi spasenja. Upokojiše se ove svete sluge Božje u XI veku i pređoše u Carstvo Hristovo.

Evanđelja

SABORNA POSLANICA SVETOG APOSTOLA JAKOVA 3:11-18 / 4:1-6

11. Zar može iz istog izvora teći slatko i gorko?

12. Može li, braćo moja, smokva masline rađati ili vinova loza smokve? Tako nijedan izvor ne daje slanu i slatku vodu.

13. Ko je među vama mudar i razuman? Neka pokaže od dobrog ponašanja djela svoja u mudroj krotosti.

14. Ako li imate gorku zavist i svadljivost u srcima svojim, ne hvalite se i ne lažite protiv istine.

15. Ovo nije ona mudrost što silazi odozgo nego zemaljska, čulna, demonska.

16. Jer gdje je zavist i svađa, ondje je nesloga i svaka zla stvar.

17. A mudrost koja je odozgo, prvo je čista, potom mirna, krotka, poslušna, puna milosti i dobrih plodova, nepristrasna, i nelicemjerna.

18. A plod pravde u miru sije se onima koji mir grade.

1. Otkuda ratovi i borbe među vama? Ne otuda li, od sladostrašća vaših, koja se bore u vašim udima?

2. Želite i nemate; ubijate i zavidite, i ne možete da dobijete; borite se i vojujete, i nemate, jer ne ištete.

3. Ištete, i ne primate, jer pogrešno ištete, da na uživanja vaša trošite.

4. Preljubnici i preljubnice, ne znate li da je prijateljstvo prema svijetu neprijateljstvo prema Bogu? Jer koji hoće svijetu prijatelj da bude, neprijatelj Božiji postaje.

5. Ili mislite da Pismo uzalud govori: Sa surevnjivošću čezne za duhom, kojega useli u nas?

6. A daje veću blagodat; stoga kaže: Bog se protivi gordima, a smirenima daje blagodat.

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 11:23-26

23. Jer zaista vam kažem: Ako ko reče gori ovoj digni se i baci se u more, a ne posumnja u srcu svojemu, nego uzvjeruje da će biti kao što govori, biće mu što god reče.

24. Zato vam kažem: Sve što ištete u svojoj molitvi, vjerujte da ćete primiti; i biće vam.

25. I kad stojite na molitvi, praštajte ako šta imate protiv koga; da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama sagrješenja vaša.

26. Ako li pak vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti vama sagrješenja vaša.

Pesma iz Prologa

Glas u Rami ču se i mnogo ridanje
I očajnih majki Bogu vapijanje.
Poklani mladenci u krvi ležahu
A nad njima majke tužno tugovahu.
Grad Davidov jeca c okolinom celom,
I nebo se zgrozi nad ljudskim nedelom;
I nebo i zemlja zgrozi se i strese,
Kad se krik nevinih vazduhom pronese
Namenjeni udar Božijemu Sinu
Svom težinom pade na decu nevinu;
Na Hristove male, nemoćne vršnjake.
Nasrtoše sluge careve opake.
Tamo gde angeli Božiji pojahu
I pastiri Hristu smerno se klanjahu,
Tamo sad poteče bujica od krvi.
Zašto? Da bi Irod vazda bio prvi!
Tek što Lekar večni na zemlji se javi
Zemlja svoje rane i grehe objavi,
Da se vidi ljudstvo koliko je kužno,
I lekarstvo c neba koliko je nužno:
Pretečama malim Svojega mučenja
Hristos Raj darova večnoga veselja.

RASUĐIVANJE

Priča o Prečistoj Devi Mariji. Ona zače Gospoda Isusa u petak, kao što u petak bi i stradanje NJegovo, a rodi Ga u dan nedeljni. U dan nedeljni reče Bog da bude svjetlost (Post. 1, 3); u dan nedeljni pade mana c neba; u taj dan se Gospod Spasitelj rodi, i u taj dan bi kršten na Jordanu. U Vitlejemu življaše u to vreme starica Salomija, neka srodnica Josifu i Mariji. Ona nije mogla primiti svoje rođake na konak kod sebe, ali ih je posećivala u pećini ovčarskoj. Kada Presveta Deva neporočno rodi Gospoda Spasitelja, dođe joj Salomija u posetu i začudi se, kako je tako mlada devica mogla roditi bez babinje pomoći, pa još Mladenca poviti, i pored svega na nogama biti. Kada se Salomiji objasni, da je to rođenje od Boga a ne od čoveka, da je netljeno i bezbolno, i da je Deva Mati ostala deva po rođenju kao što je bila i pre rođenja, ne hte Salomija verovati. Hego pruži Salomija ruku k telu Prečiste Deve, da po babičjem običaju ispita, da li je to zaista tako. No za njeno neverovanje i drskost postiže je kazna: ruka joj se uhvati i osuši. Ustraši se baba veoma od čuda i ožalosti zbog osušene ruke. No kada se potom rukom dohvati božanskog Mladenca, ozdravi joj ruka i bi kao što je i bila. Tako Salomija poverova u devičanstvo Prečiste Deve Marije i u božanstvo Hristovo.
Kada pak posle 40 dana, po običaju, dođe Prečista Deva c Mladencem u hram Jerusalimski, stavi je prvosveštenik Zaharija na mesto, određeno za devojke. Fariseji i sveštenici se uzbuniše zbog toga, i htedoše je odvesti na mesto, određeno za žene, no Zaharija vidoviti to ne dopusti tvrdeći, da je ona devojka iako je rodila. Zbog ovoga jevrejske starešine omrzoše na Zahariju i iskahu od Iroda, da se on ubije. Odmah po izlasku iz hrama Bogorodica c Josifom udalji se iz Jerusalima u Nazaret pa u Misir.

SOZERCANJE

Da sozercavam sabor (lik) svetih jerarha i učitelja crkve i to:
1. kako oni revnosno propovedahu Jevanđelje i pastirstvovahu nad stadom Hristovim, kako veru blagočestivu utvrđivahu i jeresi popirahu.
2. kako sad likuju u Carstvu Hristovom i nama svojim molitvama
pomažu.

BESEDA

o Presvetoj Devi Bogorodici

A tebi će samoj mač proći kroz dušu (Lk. 2, 35)

Ko bi se i približno mogao sravniti s Gospodom u strpljivom podnošenju stradanja na zemlji tako kao Presveta Bogomati NJegova? Starac Simeon, ukrašen sedinama kao beli labud, proročki je provideo njene bolove u budućnosti, i sravnio je te bolove sa prodiranjem mača kroz dušu. Jedan mač prošao je kroz dušu njenu, kada je pravedni Josif posumnjao u nju za vreme bremenitosti, drugi kad je morala bežati u Misir ispred mača Irodova, treći i četvrti i deseti i mnogi i mnogi kada je posmatrala nenavist i spletke starešina jevrejskih protiv Sina njenog, iz dana u dan za sve vreme NJegove propovedi i čudesnog delovanja među ljudima. No najoštriji mač prošao je kroz dušu njenu kada je stajala pod Krstom Sina i Gospoda svoga. Taj mač je provideo i njoj prorekao sveti starac Simeon. Veličanstveno je i uzbudljivo njeno ćutanje, kojim je kao zavesom pokrivala sve bolove svoje, sve rane srca svoga. U sumraku svih tih mnogobrojnih bolova, naslaganih u srcu njenom prečistom, svetlilo je neugasivo kandilo vere i nade u Boga i predanost Bogu. Nenadmašna u plemenitosti sluškinja Gospodnja! Ona je videla sebe jasno u Božjem planu ljudskog spasenja; ona je čitala u prorocima o sebi; ona je razgovarala s angelima — vesnicima Božjim. Zato sve što je dolazilo na nju, radost ili muka, ona je znala da od Boga dolazi, te niti je klicala u radosti niti roptala u muci. Nego je ćutala i sve slagala u srcu svome.

O Presveta Devo Bogorodice, pomozi i nama da slično Tebi budemo pokorni volji Božjoj. Sinu Tvome i Gospodu kroz Tebe slava i hvala vavek. Amin.