Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 10.11. (03.11. po Starom kal.)

Sv. muč. Paraskeva – Petka

Rođena u gradu Ikoniji od roditelja bogatih i hristoljubivih. Po smrti svojih roditelja poče devojka Paraskeva razdavati svoje imanje bednim i nevoljnim sve u ime Hrista Gospoda. Kad nasta gonjenje u vreme Dioklecijana Paraskeva bi izvedena na sud pred kneza te zemlje. Kad je upita knez za ime, ona reče, da se zove hrišćanka. Knez je ukori, što ne kaže svoje obično ime. A Paraskeva mu reče: „trebaše prvo da ti kažem ime večnoga života pa onda ime vremenog života". Posle šibanja baci je knez u tamnicu, gde joj se javi angel Božji i iscelivši je od rana uteši je. Molitvom poruši sve idole u hramu neznabožačkom. Posle dugih i ljutih muka bi mačem posečena, i preseli se u život večni.

Sv. Arsenije arhiepiskop Pećski

Veliki jerarh srpske crkve i naslednik sv. Save, Arsenije beše rodom iz Srema. Još u mladosti zamonaši se i predade se iskreno svesrdnom podvigu radi spasenja duše. No čuvši za divnu ličnost i delatnost Sv. Save Arsenije ode k njemu u Žiču, gde ga Sava ljubazno primi i uvrsti u bratstvo Žičko. Videći retke vrline u Arseniju, Sava ga uskoro postavi za igumana Žičke obitelji. Kada Mađari navališe na zemlje srpske, posla Sava Arsenija na jug, da traži za arhiepiskopiju neko mesto sklonitije od Žiče. Arsenije izabra Peć, i tu sagradi manastir i crkvu sv. apostolima, koja se docnije prozva crkva Vaznesenja Gospodnja. Pred svoj drugi polazak za Jerusalim Sava odredi Arsenija sebi za naslednika na arhiepiskopskom prestolu. A kada Sava pri povratku umre u Trnovu, Arsenije navali na kralja Vladislava, da prenese telo Savino u srpsku zemlju. Mudro upravljao crkvom 30 godina, i upokojio se u Gospodu 28. okt. 1266. god. Na oltarnom zidu Pećskog hrama stoji napisano: „Gospodi Bože našъ vonmi, pos!ti i blagoslovi hramъ seй... pomenite že i mene gr!šnago Arsenija". Sahranjen tu u Pećskom hramu.

Sv. muč. Terencije

Sv. muč. Terencije

Iz Sirije. Postradao za veru Hristovu zajedno sa ženom i sedmoro dece svoje. Posle mnogih muka, pri kojima se javi sila Božja, svi posečeni mačem.

Sv. Stefan Savait

Pisac mnogih krasnih kanona. Podvizavao se u obitelji sv. Save Osvećenog. Docnije bio episkopom, i mirno se upokojio 807. god.

Sv. Atanasije patrijarh Carigradski

Protivnik unije s Rimom, nasuprot svom prethodniku Jovanu Vekku (1275– 1282.). Od detinjstva asket i molitvenik. Omiljen kod naroda on izazva negodovanje kod nekih sveštenika zbog svoje moralne strogosti. Povuče se u svoj manastir na gori Ganu gde se podvizavaše još strožije nego pre. Javio mu se sam Gospod Hristos i blago ga ukoreo, što je ostavio stado vukovima. Kada proreče dan zemljotresa u Carigradu, car Andronik ponovo ga vrati na presto patrijaršijski, mimo njegove volje. Po tom ponovo se tajno udaljio na podvig. Upokojio se u svojoj 100. godini života. Čudotvorac i prozorljivac.

Sv. Dimitrije ep. Rostovski

Veliki jerarh, propovednik, pisac i podvižnik. Rodio se blizu Kijeva 1651. god. a upokojio se na molitvi 1709. god. Pored mnogih slavnih poučnih dela svojih naročito se pročuo prevodom i izdanjem „Žitiя Svяtыhъ". Predvideo smrt svoju na tri dana i upokojio se na molitvi. Veliko svetilo crkve ruske, i pravoslavne uopšte. Imao nebesna viđenja u svom životu; poslužio Gospodu revnosno i preselio se u carstvo nebesko.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA SOLUNJANIMA 2:9-14

9. Jer vi, braćo, pamtite trud naš i napor; jer dan i noć radeći da ne bismo bili na teretu ikome od vas, propovijedasmo vam jevanđelje Božije.

10. Vi i Bog ste svjedoci kako se sveto i pravedno i neporočno vladasmo pred vama koji vjerujete.

11. Kao što znate kako svakog pojedinog od vas, kao otac djecu svoju,

12. Preklinjasmo vas i hrabrismo i svijedočismo, da se vladate dostojno Boga, koji vas priziva u svoje Carstvo i slavu.

13. Toga radi i mi neprestano zahvaljujemo Bogu, što primivši riječ Božiju koju od nas čuste, prihvatiste je ne kao riječ čovječiju, nego što zaista i jeste kao riječ Božiju, koja i djejstvuje u vama vjerujućima.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 11:14-23

14. I izgonjaše demona, i taj bješe nijem; i kad iziđe demon, progovori nijemi; i divljaše se narod.

15. A neki od njih rekoše: Pomoću Veelzevula, kneza demonskoga, izgoni demone.

16. A drugi kušajući ga iskahu od njega znak sa neba.

17. A on znajući pomisli njihove reče im: Svako carstvo koje se razdijeli samo u sebi, opustjeće, i dom koji se razdijeli sam u sebi, propašće.

18. Ako se i satana razdijeli sam u sebi, kako će opstati carstvo njegovo? Jer govorite da pomoću Veelzevula izgonim demone.

19. Ako li ja pomoću Veelzevula izgonim demone, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije.

20. A ako li ja prstom Božijim izgonim demone, dakle, stiglo vam je Carstvo Božije.

21. Kad se jaki naoruža i čuva svoj dvor, imanje je njegovo na miru.

22. A kada dođe jači od njega i nadvlada ga, uzme sve oružje njegovo u koje se uzdao, i razdijeli što je zaplijenio od njega.

(Zač. 58).

23. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa.

Pesma iz Prologa

Mudri arhijerej sveti Arsenije
Svoju moć čudesnu i danas ne krije,
On pritiče Bogu s blagim molitvama,
I pomaže vernim Hristovim slugama;
On pristup imade kod višnjega Boga,
Jer se udostoji carstva nebeskoga.
Kada Šišman ljuti, vladalac Bugara,
Obitelj u Peći htede da pohara,
Konači mu vojska blizu manastira,
Al te noći crne ne imade mira.
Stub ognjeni sjajan od neba se javi,
Šišmanova vojska strahom se prestravi,
Pa pobeže vojska tragom bez obzira
Od svetinje Pećske gde svetac počiva.
Bog darova venac siline i slave
Nasledniku divnom svetitelja Save.
On nastavi delo slavnog prethodnika
Te sa svetim Savom posta rodu dika.
Mi molimo sada svetog Arsenija,
Blagodat njegova na nam' da prosija.

RASUĐIVANJE

Sveti Dimitrije Rostovski bio je svetitelj staroga i pravoga kova otačkoga. On nije samo pisao prekrasne poučne knjige nego je i primerom svetlio pastvi svojoj. Bio je veliki isposnik i molitvenik. Toliko je smiren da je čak i seminariste u seminariji svojoj molio, da se mole Bogu za njega. Kad god bi sat otkucavao časove on je ustajao na molitvu i čitao „Bogorodice Djevo, radujsja!" Kada je bivao bolestan — što mu se često dešavalo — on je molio seminariste, da svaki od njih očita za njega po pet puta. „Oče naš" s mišlju na pet rana Gospoda Isusa Hrista. Jednom mu se javi sv. Varvara i reče mu s osmejkom: „zašto se moliš po latinski?" To jest, zašto se kratko moli Bogu. Od tog ukora, i ako blagog, on beše u očajanju. No ona ga ohrabri rekavši mu: „ne boj se!" Drugom prilikom javi mu se sv. Orest mučenik (10. nov.), baš kada je sv. Dimitrije pisao njegovo žitije, i reče mu: Ja sam pretrpeo veće muke za Hrista nego što si ti napisao." Pa mu pokaza levi bok i reče: „to mi je probodeno usijanim gvožđem." Onda mu pokaza levu ruku, i reče: „tu sam zasečen." Najzad mu pokaza nogu više kolena i reče: „a ovo mi je kosom rasečeno." Kada sv. Dimitrije razmišljaše, koji je to Orest, i da li je to onaj iz Petočislenika (13. decembra), pogodi mu svetitelj misao i reče mu: „nisam ja onaj iz Petočislenika, nego taj čije si ti žitije sad napisao."

SOZERCANJE

Da sozercavam strašnu kaznu Božju nad Irodom (Dela Ap. 12), i to:
1. kako se s gordošću uzvisi Irod, i narod ga slavljaše kao Boga;
2. kako ga ujedanput udari angel Božji jer ne dade slave Bogu;
3. kako izeden od crvi izdahnu.

BESEDA

o molitvi Bogu da spase dušu od prašine
Spasi me od prašine, da ne potonem (Ps. 68, 14).
Prašinom je, braćo, obučena duša naša, i kola od prašine data su na službu duši našoj. Da ne potone duša naša u prašinu! Da se ne zarobi prašinom! Da se živa iskra ne ugasi u grobu od prašine! Prostrano je veoma polje od prašine zemaljske, koje nas privlači k sebi, ali je još prostranije neizmerno carstvo duhovno, koje dušu našu naziva srodnicom svojom. Po prašini telesnoj zaista srodni smo zemlji, ali po duši srodni smo nebu. Naseljenici smo u privremenim kolibama, vojnici smo u prolaznim šatorima. Gospode, spasi me od prašine! Tako se moli car pokajani, koji se najpre podavao prašini, dok nije uvideo, kako prašina vuče u bezdan propasti. Prašina je telo ljudsko sa svojim maštanjima: prašina su i svi zlobni ljudi, koji ratuju na pravednika: prašina su i demoni sa svojim strašilištima. Od sve te prašine neka nas Gospod spase. Jedini On to može. A mi se potrudimo, da prvo i prvo uvidimo neprijatelja u sebi samima, neprijatelja, koji privlači i ostale neprijatelje. Najveća je beda grešniku otuda, što je on sam saveznik neprijatelja svojih protiv samoga sebe, nesvesno i nevoljno. A pravednik je dobro ukrepio dušu svoju u Bogu i carstvu Božjem, i ne boji se; ne boji se prvo sebe, pa onda ne boji se ni drugih neprijatelja svojih. Ne boji se zato što on nije ni saveznik ni jatak neprijatelja duše svoje. Otuda mu ne mogu ništa ni ljudi ni demoni. NJemu je Bog saveznik, i angeli Božji zaštitnici — šta mu može čovek, šta demon, šta svaka prašina?
O Gospode Bože naš, triipostasni i jedini, koji si živu dušu udahnuo u prašinu tela našeg, spasi nas po milosti Tvojoj, da ne potonemo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.