Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 10.06. (28.05. po Starom kal.)

Sveti Nikita ispovednik, episkop halkidonski

Sveti Nikita ispovednik, episkop halkidonski

U mladosti odreče se sveta i udalji se na podvig monaški. Prosijavši vrlinom kao sunce, zapažen bi od starešina crkvenih i uzvišen na presto arhijerejski u Halkidonu. Kao arhijerej beše naročito milostiv prema bednim, i staraše se mnogo o sirotama, o udovicama i ništim. Kada zli Lav Jermenin ustade protiv ikona, ustade i ovaj svetitelj Nikita mužestveno u odbranu ikona, obličavajući cara i objašnjavajući značaj ikona. Zbog toga pretrpe mnoga uniženja, ozlobljenja i tamnovanja. Najzad bi proteran u izgnanstvo za veroispovedanje, i u trudovima i stradanjima predstavi se Gospodu, da primi venac slave u Carstvu Božjem.

Sveta mučenica Elikonida

Rođena u Solunu, i vaspitana u blagočešću hrišćanskom. U vreme Gordijana i Filipa ona pređe u Korint gde veleglasno izobliči sve one koji prinošahu žrtve idolima. Kada je načelnik Perinije savetovaše da prinese žrtvu idolu Eskulapu, reče mu Hristova mučenica: "Čuj me, ja sam sluškinja Hristova, a ko je Eskulap, ne znam. Čini što ti volja". Zbog toga bi izvedena na sud i mučena strašnim mukama. Bačena u oganj; iz njenog se tela izli mnoga krv i pogasi oganj, a ona osta živa. Bačena pred lavove - lavovi je se ne dodirnuše, no umiljavahu se oko nje. Puštena u hram da, tobož, prinese žrtve idolima, ona polupa idole i time još više ozlobi mučitelja protiv sebe. Dok je ležala sva ranjava u tamnici, javi joj se sam Gospod sa arhangelima Mihailom i Gavrilom, isceli joj rane, i uteši je i ukrepi. Potom bi izvedena na gubilište da bude posečena mačem. Pre posečenja uzdiže Elkonida ruke svoje u visinu i moljaše se Bogu, da je Bog primi i pridruži ovcama Svojim u ogradi nebeskoj. Kada svrši molitvu, ču se glas s neba: "Priđi, kreći, gotov je za tebe i venac i presto!" Najzad bi posečena mačem, i primi venac slave od Gospoda, kome se iz ljubavi i žrtvova kao nevino i čisto jagnje.

Sveti Ignjatije, episkop rostovski

Kao arhijerej upravljaše stadom Hristovim dvadeset šest godina sa velikom ljubavlju i milosrdnošću. Kada umre, i telo mu bi položeno u crkvi, videše neki, kako on usta iz sanduka i diže se na vazduhu iznad crkve, i sa visine blagoslovi ljude i grad, potom se ponovo vrati u svoj mrtvački sanduk. I druga mnoga čudesa dogodiše se na grobu njegovom. Predstavio se Gospodu 28. maja 1288. godine.

RASUĐIVANJE

Samo gordeljiv čovek gotov je uvek da sravnjuje Hrista c drugim velikim ljudima, mada je jasno na prvi pogled, da su jedno veliki ljudi a drugo Gospod Hristos, kao što je jedno stvar a drugo Tvorac. Hristos nije samo veliki, nego je On tvorac i izvor i nadahnitelj svake prave veličine u istoriji ljudskoj. Napoleon, jedan od prolaznih velikana, rekao je u izgnanstvu i bedi na ostrvu Svete Jelene ove reči: „Aleksandar, Cezar, Hanibal, Luj XIV sa svom svojom genijalnošću ništavni su. Oni su zavojevali svet, a nisu mogli zadobiti jednoga prijatelja. A gle, Hristos poziva, i magnoveno cela pokolenja sjedinjuju se svezom tešnjom i jačom nego što je sveza krvna… Hristos zažiže oganj ljubavi, koji proždire svaki egoizam i prevazilazi kakvu hoćete ljubav.“

SOZERCANJE

Da sozercavam blagodat Boga Duha Svetoga u tajni braka, i to:
1. kako ta blagodat pri venčanju osvećuje zakonsku telesnu vezu dva ljudska bića radi rađanja dece,
2. kako ona ujedinjuje, osvetljuje i pojačava kroz ljubav svezu dveju duša, muža i žene.

BESEDA

o sili tajne braka
Ostaviće čovjek oca svojega i mater svoju i prilijepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno tijelo. (I Mojs. 2. 24)
Božja je volja da se razmnoži rod ljudski; Božja je umetnost način kako se rod ljudski razmnožava; Božja je tajna kako čovek ostavlja oca i majku i prilepljuje se k ženi svojoj. Ostaviti roditelje ne znači napustiti roditelje, nego i sam postati roditeljem. Kad deca postanu roditeljima, oni nisu više deca no i drugovi svojih roditelja. Kad oženjeni sinovi poznadu tajnu i muku rađanja, oni onda još više poštuju roditelje svoje. Nikad bračna veza ne oslobođava čoveka od poštovanja i poslušnosti prema roditeljima njegovim. Prvobitna zapovest Božja o poštovanju roditelja mora se ispuniti. No po prirodnom toku stvari čovek ostavlja roditelje svoje i postajući sam roditeljem, postaje zasnivač nove budućnosti, dok roditelji njegovi, svršivši svoju ulogu u svetu, odlaze. Ipak, nije u tome sve ostavljenje roditelja. Po nekoj nedokučivoj tajni čovek se prilepljuje k ženi i odlepljuje od roditelja. Sv. Teodorit piše: „Sam Hristos, ostaviv višnjeg Oca sjedinio se s crkvom.“
Braćo moja, brak je tajna velika i čudesna, jedna od velikih tajni domostrojstva Božjeg. Čist i česan brak je prepun uzvišenosti. Čist i česan brak, u strahu Božjem, jeste sasud blagodati Duha Svetoga. Ko prezire brak, taj prezire Duha Božjega. Ko nečistotom prlja brak, taj huli na Duha Božjega. A ko se uzdržava od braka radi carstva Božjega, taj mora na drugi način učiniti sebe sasudom Duha Svetoga, i u duhovnoj oblasti učiniti sebe plodotvornim, da ne bi bio posečen kao besplodna smokovnica.
O Bože Duše Sveti Svemogući, pomozi onima koji su u braku, da u čistoti, strahu i uzajamnoj ljubavi budu kao crkva Božja, u kojoj Ti radosno obitavaš i sve na dobro upravljaš. Tebi slava i hvala vavek. Amin.