Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 10.01. (03.01. po Starom kal.)

Svetih dvadeset hiljada mučenika nikomidijskih

Svetih dvadeset hiljada mučenika nikomidijskih

U vreme opakog cara Maksimijana Herkula cvetaše vera hrišćanska u Nikomidiji i uvećavaše se iz dana u dan. Jednom car baveći se u tome gradu, saznade o množini hrišćana i napredovanju crkve hrišćanske, pa se ogorči veoma i smišljaše plan, kako da ih sve pogubi. U tom se približi praznik Roždestva Hristova, i car saznavši da se svi hrišćani o tom prazniku skupljaju u crkvu, naredi, da se toga dana crkva opkoli vojskom i zapali. Kada se svi hrišćani sabraše u crkvu, posle pola noći, i počeše toržestveno praznovanje, vojnici okružiše crkvu, da ne puste nikoga van, i carev izaslanik uđe u crkvu i objavi hrišćanima carevu zapovest, da odmah ili prinesu žrtvu idolima ili svi da budu sažeženi. Tada arhiđakon, junački vojnik Hristov, raspali se revnošću božanskom, pa poče hrabriti narod podsećajući verne na tri otroka u peći vavilonskoj. "Pogledajte, braćo", reče, "na žrtvenik u oltaru Gospodnjem i razumite, da se na njemu sada za nas žrtvovao Gospod i Bog naš istiniti; pa zar mi da ne položimo za njega duše naše na mestu ovom svetom!" Narod se oduševi da umre za Hrista, i svi koji behu oglašeni, krstiše se i miropomazaše. Vojnici tada zažegoše crkvu sa svih strana, i hrišćani, dvadeset hiljada njih na broju, sagoreše u plamenu pevajući slavu Božju. Za pet dana potom goraše crkva, i dim neki dizaše se iz nje s opojnim i divnim mirisom, i neka čudna zlatozarna svetlost pokazivaše se na tom mestu. Tako slavno skončaše mnogobrojni ljudi i žene, devojke i deca, i primiše venac večne slave u Carstvu Hristovom. Postradaše i proslaviše se 302. godine.

Prepodobni Simon Mirotočivi

Osnivač svetogorskog manastira Simono-Petra. Proslavljen podvizima, viđenjima i čudesima. Upokojio se mirno i prešao ka Hristu 1257. godine.

Sveta mučenica Domna

Devica i žreca skvernih idola na dvoru cara Maksimijana. Pročitavši odnekud Dela svetih apostola, ona poverova u Hrista i krsti se, zajedno sa evnuhom Indisom, od episkopa Kirila u Nikomidiji. Sveti Kiril uputi je u ženski manastir, gde beše igumanija blažena Agatija. No kada car poče tragati za njom, Agatija je obuče u muško odelo i posla u muški manastir. U to vreme bi sažeženo od cara Maksimijana dvadeset hiljada hrišćana u crkvi. Odmah potom po carevoj naredbi sveti Indis, Gorgonije i Petar sa kamenjem o vratu behu bačeni u more: vojvoda Zinon, koji javno izobliči cara zbog idolopoklonstva, posečen; sveti Teofil, đakon episkopa Antima, ubijen kamenjem i strelama, igumanija Agatija, monahinja Teofila i velikaši Dorotej, Mardonije, Migdonije i Jevtimije, svi pogubljeni zbog Hrista. Jedne noći hođaše Domna obalom morskom i vide ribare gde bacaju mrežu u more. A ona u to vreme naročito tugovaše za svetim Indisom. Pozvata od ribara da pomogne, ona im pomože, i Božjim Promislom izvukoše u mrežu i tri ljudska tela. Domna poznade u njima svetog Indisa, Gorgonija i Petra, uze tela njihova i česno ih sahrani. Kada car doznade, da neki mladić čuva i kadi grobove hrišćanskih mučenika, naredi da se poseče. I bi sveta Domna uhvaćena i posečena, a u nebeskom carstvu sa ostalim mučenicima vencem slave uvenčana.

Svetih četrnaest hiljada mladenaca vitlejemskih

Svetih četrnaest hiljada mladenaca vitlejemskih

Kako se mudraci istočni ne vratiše iz Vitlejema u Jerusalim, da jave Irodu o novorođenom Caru, nego po zapovesti angela drugim putem odoše u domovinu svoju, razjari se Irod kao zver ljuti i naredi, da se pobiju sva deca od dve godine i ispod dve godine u Vitlejemu i po svoj okolini vitlejemskoj. Ta strašna zapovest careva bi izvršena doslovce. Vojnici njegovi jednu decu mačem posekoše, drugu o kamen razbiše, treću nogama zgnječiše, četvrtu rukama udaviše. I diže se plač i jauk matera do nebesa: "Glas u Rami ču se, plač i ridanje i naricanje mnogo, Rahila oplakuje decu svoju, i neće da se utješi, jer ih nema", kao što je i prorokovano (Jer 31, 15; Mt 2, 18). Ovaj zločin nad mnogom nevinom decom izvrši se godinu dana po rođenju Hristovom 29. decembra. Za to vreme Irod tragaše, ne bi li pronašao božanskog Mladenca. Iskaše od Zaharije sina mu Jovana, naravno da bi ga ubio, pošto mišljaše da je Jovan taj novi Car. Pa kako Zaharija ne dade Jovana, to po naredbi Irodovoj sam Zaharija bi ubijen u hramu. Bio bi ubijen i sveti Simeon Bogoprimac, da se uskoro po Sretenju ne predstavi Bogu. Pobivši decu vitlejemsku, Irod se tada okomi na starešine jevrejske, koji mu tolkovahu, gde se ima Mesija roditi. Tako ubi Irkana prvosveštenika i sedamdeset staraca iz Sinedriona. Tako zlo skončaše oni koji se saglašavahu s Irodom, da novoga Cara Mladenca treba ubiti. Potom ubi svoga brata i sestru i ženu i tri svoja sina. Najzad postiže i njega kazna Božja: poče se sav tresti, noge mu otekoše, donji deo tela mu se zagnoji, i iz gnoja crvi potekoše, nos mu se zatvori, i smrad nepodnosivi rasprostiraše se iz njega. Pred sam izdisaj seti se, pa da se oni ne bi obradovali smrti njegovoj, naredi da ih sve pobiju. Tako izvrže svoju nečovečnu dušu ovaj grozni vladar i predade je đavolu u večitu svojinu.

Evanđelja

SABORNA POSLANICA SVETOG APOSTOLA JAKOVA 3:1-10

1. Braćo moja, ne budite mnogi učitelji, znajući da ćemo većma biti osuđeni,

2. Jer svi mnogo griješimo. Ako neko u riječi ne griješi, taj je savršen čovjek, moćan je zauzdati i sve tijelo.

3. Gle, konjima stavljamo uzde u usta da nam se pokoravaju, i sve tijelo njihovo okrećemo.

4. Eto i lađe, iako su velike i silni ih vjetrovi gone, okreću se malim kormilom onamo kuda hoće onaj koji upravlja.

5. Tako je i jezik mali ud, a hvali se da je veliki. Gle, malena vatra, kako velike stvari zapali!

6. I jezik je vatra, svijet nepravde. Tako se i jezik nalazi među našim udima, prljajući sve tijelo, i paleći tok života našega, i zapaljujući se od pakla.

7. Jer svaki rod zvjerinja i ptica, i gmizavaca i riba, pripitomljava se i pripitomio se rodu čovječijemu,

8. A jezik niko od ljudi ne može ukrotiti; to nemirno zlo, puno otrova smrtonosnoga.

9. NJime blagosiljamo Boga i Oca, i njime proklinjemo ljude stvorene po podobiju Božiju.

10. Iz istih usta izlazi blagoslov i kletva. Ne valja, braćo moja, da ovo tako biva.

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 11:11-23

11. I uđe Isus u Jerusalim, i u hram; i promotrivši sve, kad bi uveče, iziđe u Vitaniju sa Dvanaestoricom.

12. I sutradan kad iziđoše iz Vitanije, ogladnje.

13. I vidjevši izdaleka smokvu s lišćem, dođe ne bi li što našao na njoj; i došavši njoj ništa ne nađe osim lišća; jer još ne bijaše vrijeme smokava.

14. I progovorivši Isus reče joj: Od sada niko ne jeo sa tebe roda dovijeka! I slušahu učenici njegovi.

15. I dođoše opet u Jerusalim: i ušavši Isus u hram, stade izgoniti one koji prodavahu i kupovahu u hramu; i ispremeta stolove onih što mijenjahu novce, i sjedišta onih što prodavahu golubove.

16. I ne dozvoljavaše da ko pronese kakav sud kroz hram.

17. I učaše govoreći im: Nije li pisano: Dom moj nazvaće se dom molitve svima narodima? A vi načiniste od njega pećinu razbojničku.

18. I čuše književnici i prvosveštenici, i tražahu kako bi ga pogubili; jer ga se bojahu; jer se sav narod veoma divljaše nauci njegovoj.

19. I kad bi uveče, iziđe izvan grada.

20. A ujutru prolazeći vidješe smokvu gdje se osušila iz korijena.

21. I opomenuvši se Petar reče mu: Učitelju, gle, smokva što si je prokleo osušila se.

22. I odgovarajući Isus reče mu:

(Zač. 51).

Imajte vjeru u Boga.

23. Jer zaista vam kažem: Ako ko reče gori ovoj digni se i baci se u more, a ne posumnja u srcu svojemu, nego uzvjeruje da će biti kao što govori, biće mu što god reče.

Pesma iz Prologa

Mučenici sveti, muke su vam prošle,
Suze ubrisane, rane zalečene,
Al' još muke idu, još cve nisu došle
Na Božiju crkvu i na verne njene.
Sveti mučenici, molimo se vama:
Stražite nad crkvom vašim molitvama!
Mučenici sveti, divni pobednici,
sve vražije vojske na vas se digoše,
Vi bez straha biste, veliki vojnici,
Protivnici vaši u bezdan padoše.
Vi Trojicu Svetu sada jasno zrite
U svetlosti NJenoj vi se veselite.
Mučenici sveti, hvala vam za rane,
I za vaše suze i za krvcu čistu,
Što postade crkvi tvrđava odbrane.
Molite se za nas Spasitelju Hristu.
Da nas udostoji braćom vas nazvati,
O vitezi česni, deco blagodati!

RASUĐIVANJE

Priča o božanskom Mladencu Hristu. Kada se Presveta Deva c božanskim Mladencem svojim i c Josifom pravednim približiše gradu Ermopolju, ugledaše jedno drvo pred kapijom grada. Daleki putnici behu zamoreni od puta i priđoše tome drvetu, da malo počinu, mada drvo beše vrlo visoko i nemaše udobna hlada. To drvo nazivahu Misirci „Persea" i klanjahu mu se kao Bogu, jer verovahu da se neko božanstvo krije u tom drvetu. U stvari, u tom drvetu stanovaše neki zli duh. Pa kako se božanska porodica približi drvetu tome, zatrese se drvo veoma, i zli duh ustrašen od približenja Mladenca Hrista —pobeže. Tada se drvo savi vrhom svojim k zemlji i pokloni se Sozdatelju svome kao neki slovesni stvor. Tako savijeno drvo davaše veliku senku u kojoj počinuše zamoreni putnici. Od toga dana to drvo dobi od Hrista Gospoda čudotvornu celebnu moć, da isceljuje svaku bolest na ljudima. Potom odoše svešteni putnici u selo Matareu. Blizu sela ugledaše jedno drvo smokovo, i dok Josif ode u selo nekim poslom, Presveta Deva skloni se c Gospodom pod to drvo. I o čuda, drvo se prikloni k zemlji krunom svojom, da napravi senku putnicima, a donjim delom rastupi se tako, da Majka c Detetom mogaše ući u nj i počinuti. I što je još najčudnije: blizu te smokve otvori se najednom živi izvor vode. Tu u blizini Josif nađe neku kolibu, gde se smestiše. I tu življahu, i vodu sa onog čudesnog izvora pijahu. To je jedini izvor žive vode, koji se nalazi u Misiru. (Jer sva druga voda u Misiru dolazi od reke Nila, koji se grana u bezbrojne kanale). I tako slično izaziva slično. Gospod Isus, besmrtni i nebesni izvor žive vode, izazvao je prisustvom Svojim izvor žive vode iz zemlje.

SOZERCANJE

Da sozercavam lik (sabor) svetih mučenika Hristovih i to:
1. kako oni muke pretrpeše a Hrista se ne odrekoše,
2. kako iz ljubavi prema Hristu Gospodu na muke i smrt odoše kao na pir,
3. kako sad likuju u Carstvu Hristovom i nas svojim molitvama pomažu.

BESEDA

o Presvetoj Devi Bogorodici

Reče mati njegova slugama: što god vam reče — učinite (Jov. 2. 5)

Evo radosti svima vernima: ona koja je najbliža Hristu Spasitelju na nebu, kao što je bila i na zemlji, brine se o vernima, javlja im se, pomaže ih i savetuje ih: što god vam reče, On Sin i Bog moj, učinite. Tako je ona posavetovala sluge na svadbi u Kani. i sluge su je poslušale i videle čudo. Iz ono malo reči Presvete Deve Bogoneveste što je zapisano u Jevanđelju, ovo je jedna dragocena pouka, upravo jedina njena jevanđelska pouka, koju je ona dala ljudima za vreme svog života na zemlji. Što god vam reče — učinite! Kao da je htela reći: On zna sve, On može sve, On vas ljubi sve, zato ne obzirite se ni tamo ni amo nego NJega čujte i NJega poslušajte. Ona je shvatila dužnost u ovome svetu, da za NJega živi i da k NJemu kao izvoru života druge upućuje. Tu dužnost ona je dragovoljno produžila da vrši i sa nebesa. Kroz svu istoriju crkve ona je učila verne, da čine ono što je On rekao. I dan—danas ona se tajanstveno spušta iz slave svoje nebeske među verne da ih posavetuje, da čine ono što je On zapovedio. To je njeno Jevanđelje — Jevanđelje Presvete Deve Bogorodice. Ono se sastoji ne iz četiri Jevanđelja nego iz četiri reči: Što god vam reče — učinite. O braćo moja, poslušajmo je! Poslušajmo je kao majku, i više nego majku svoju, jer ona nam želi najveće dobro — carovanje u večnom carstvu Sina njenog.

O Presveta Devo, pomozi nam ispuniti reči NJegove. Tebi i NJemu slava i hvala vavek. Amin.