Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 09.11. (02.11. po Starom kal.)

Sv. muč. Nestor

Sv. muč. Nestor

U vreme stradanja sv. Dimitrija Mirotočivog beše u Solunu neki mladić Nestor, koji se nauči veri Hristovoj od samog sv. Dimitrija. U to vreme priredi hristoborni car Maksimijan razne igre i uveseljenja za narod. A carev ljubimac beše neki vandalin po imenu Lije, golijatskog rasta i snage. Kao carev gladijator Lije izazivaše na megdan svaki dan ljude, i ubijaše ih. I krvološtvo Lijevo uveseljavaše krvoločnog cara idolskoga. Za Lijeve megdane napravi car naročito pozorište, kao jedno gumno (terasa) na stubovima. Dole ispod toga gumna behu pobodena koplja sa oštricama u vis. Kada bi Lije nekoga u hrvanju pobedio, on bi ga rinuo odozgo sa toga gumna na čitavu šumu upravljenih kopalja. Unaokrug stajaše neznabožački narod sa svojim carem, i uveseljavahu se, kako se neko bedno ljudsko biće uvija u mukama na kopljima, dokle ne izdahne. Među nevinim žrtvama Lijevim behu i mnogi hrišćani. Jer kada se nekoga dana niko ne bi dobrovoljno prijavio na megdan Liju, tada su po naredbi carevoj hrišćani vučeni silom, da se bore sa Lijem. Gledajući to užasno uveseljavanje neznabožačko svetom Nestoru srce se paraše od bola. I on se reši, da izađe sam na megdan džinovskome Liju. No prethodno ode u tamnicu sv. Dimitriju i potraži od njega blagoslov za to. Sv. Dimitrije ga blagoslovi, prekrsti ga znamenjem krsta na čelu i na prsima, i proreče mu: „Lija ćeš pobediti, ali ćeš za Hrista postradati." Mladi Nestor, dakle, izađe Liju na megdan. Beše prisutan car sa mnoštvom naroda; i svi žaljahu mladoga Nestora, što će poginuti i odvraćahu ga od borbe sa Lijem. No Nestor se prekrsti i reče: „Bože Dimitrijev, pomozi mi!" I s Božjom pomoći savlada Nestor Lija, obori ga i rinu na oštra koplja, gde teški džin brzo nađe smrt. Tada sav narod vikaše: „veliki je Bog Dimitrijev!" A car se postidi pred narodom, ožalosti za svojim ljubimcem Lijem, veoma razgnevi na Nestora i na Dimitrija. Pa naredi opaki car, te Nestora mačem posekoše, a Dimitrija kopljima izbodoše. Tako skonča svoj mladi zemaljski život ovaj slavni hrišćanski junak Nestor, 306. god, i preseli se u carstvo Gospoda svoga.

Prep. Nestor Letopisac

U 17. godini svojoj stupio u manastir Kijevo–pečerski, još pri igumanstvu sv. Teodosija. Napisao prvu istoriju ruskog naroda, u koju je upleo i istoriju ruskog podvižništva. Odlikovao se neobičnom smirenošću i krotošću. U svome slavnom književnom delu naziva sebe često: nedostojnim, grubim, neznalicom, napunjenim svakim grehom. No Bog, koji poznaje srca ljudska, proslavi ovoga divnoga ugodnika svoga. Kada se Nestor upokoji 27. okt. 1114. god. mošti njegove sotvoriše mnoštvo čudesa.

Sv. Andrej knez Smolenski

Iz ljubavi prema Hristu napustio slavu i čast svetsku, skrio se u jedan manastir, i tu prerušen i nepoznat služio kao crkvenjak 30 godina. Upokojio se u Gospodu mirno 1390. god. Mošti mu čudotvorne obretene 1540. god.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA SOLUNJANIMA 2:1-8

1. Jer i sami, braćo, znate da dolazak naš k vama nije bio uzalud;

2. Nego, pošto najprije stradasmo i ponižavani bismo u Filipima, kao što znate, mi se osmjelismo u Bogu našem da vam kazujemo jevanđelje Božije uz veliku borbu.

3. Jer naša propovijed nije od zablude, niti od nečistote, ni u lukavstvu,

4. Već kao što nas je Bog provjerio da smo sposobni da nam se povjeri jevanđelje, tako govorimo, a ne kao oni koji ugađaju ljudima, nego Bogu koji ispituje srca naša.

5. Jer, kao što znate, nikada ne nastupasmo radi laskanja, niti zbog pohlepe: Bog je svjedok;

6. Ne tražeći slave od ljudi, ni od vas ni od drugih.

7. Mogli smo vam biti na teretu kao Hristovi apostoli; međutim, bijasmo blagi među vama kao dojilja kada neguje svoju djecu.

8. Tako smo čeznuli za vama, da smo gotovi bili dati vam ne samo jevanđelje Božije nego i duše naše, zato što nam bijaste omiljeli.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 11:9-13

9. I ja vama kažem: Ištite i daće vam se; tražite i naći ćete; kucajte i otvoriće vam se.

10. Jer svaki koji ište, dobija; i koji traži, nalazi; i koji kuca, otvara mu se.

11. Koji je među vama otac od koga ako sin zaište hljeba, da mu dade kamen? Ili ako zaište ribu, da mu mjesto ribe dade zmiju?

12. Ili ako zaište jaje, da mu dade skorpiju?

13. Kada dakle vi, zli budući, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko će više Otac vaš nebeski dati Duha Svetoga onima koji ištu od njega?

Pesma iz Prologa

Sveti Nestor na zlo negodova,
I za veru Hristovu revnova.
Mlad učenik svetog Dimitrija,
Mlad i nejak protiv strašnog Lija.
On znamenje krsta na se vrže,
Silnog Lija na koplja povrže;
Sila sviše beše njemu data,
K'o Davidu protiv Golijata.
„Pobedićeš, al' ćeš mučen biti,
Za svog Hrista dušu položiti!"
Dimitrije tako mu proreče,
Kako reče, tako se i steče.
Ves'o Nestor na muke hođaše.
Divnog Hrista divno veličaše,
Slatkom rečju, i slatkim pesmama,
I za crkvu toplim molitvama.
Duhom velik, godinama mali,
Svoju mladost Nestor ne požali.
Krv njegova crkvu utvrdila,
A Nestora večno proslavila.

RASUĐIVANJE

Čudo sv. Dimitrija Solunskog. Da svetitelji Božji žive obučeni u veliku slavu i moć na nebesima pravoslavni hrišćanin zna to ne po nekom umovanju svome nego po istinskoj pomoći i po javljanjima svetitelja. Ponekad se oni javljaju, da ih čovek i vidi i čuje, ponekad da ih samo vidi ili čuje, a ponekad nevidljivo i nečujno uplivišu na naše misli, naše stanje i delovanje. Između mnogih čudesa sv. Dimitrija zabeleženo je i ovo. U crkvi sv. Dimitrija u Solunu beše postavljen na službu crkvenjaka neki mladić Onisifor. NJegov glavni posao beše da vodi računa o svećama i kandilima. Ovaj mladić poče krasti sveće i nositi kući, pa ih ponovo prodavati. Javi mu se sv. Dimitrije i reče: „brate Onisifore, neugodno mi je delo tvoje, jer kradeš sveće i time nanosiš štetu drugima a najviše sebi; ostavi se toga i pokaj se!" Onisifor se uplaši i zastidi, i za neko vreme presta krasti sveće. No docnije zaboravi se, pa ponovo poče krasti. Jedno jutro donese neki ugledan čovek velike sveće na grob svetiteljev, upali ih, pomoli se i izađe. Onisifor priđe svećama i pruži ruku s namerom da ih uzme. No u tom času dođe glas kao grom: „zar ti opet to činiš?" Kao gromom poražen Onisifor pade na zemlju i onesvesti se. Kada ljudi dođoše, digoše ga, i on postepeno dođe k sebi, i ispriča sve šta mu se dogodilo. I svi se užasnuše i proslaviše Boga.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno putovanje Petrovo s angelom Božjim (Dela Ap. 12), i to:
1. kako angel izvede Petra iz tamnice i povede ga u grad;
2. kako nevidljivo prođoše prvu i drugu stražu;
3. kako im se zaključana kapija na gradu sama otvori.

BESEDA

o revnosti za dom Božji
Revnost za dom tvoj izede me, i ruženja
onijeh koji tebe ruže padaju na mene (Ps. 68, 9).
Nebesa su dom Božji. Crkva Božja je dom Božji. Tela verujućih ljudi dom su Božji. Tamo gde je Bog, tamo je dom Božji; a gde je dom Božji, tamo je svetinja. Obesvećuju ljudi svetinju Božju, i carstveni prorok se srdi, i gori od revnosti. Sve uvrede na svetinju Božju on prima na sebe, i one padaju na nj kao oganj, koji ga sve više raspaljuje revnošću. Obesvećuju ljudi nebesa, kad ne veruju i odriču ono što je sam Bog ljudima otkrio radi spasenja njihova. Kad se ljudi protive istini, ili kad izopačavaju istinu na način jeretički, ili kad svojevoljno sude po telesnom razumu svome o Hristu Gospodu, ili kad sumnjaju u angele i svetitelje i u Sud i u besmrtno carstvo Hristovo i u večnu kaznu nepokajanih grešnika, u svima tim i sličnim slučajevima ljudi razbojnički napadaju na dom Božji i obesvećuju svetinju doma Božjeg. Tada se diže revnost u srcu pravedničkom protiv bogoborstva i bogohulstva. Isto tako ljudi napadaju na dom svetinje Božje, kada se nedostojno odnose prema crkvi Božjoj, nemarno prema uredbama crkvenim, lenivo prema zapovestima crkvenim, zlobno prema slugama crkvenim. I tada se razgoreva revnost za svetinju doma Božjeg u srcu pravednom i pobožnom. Najzad, i ponižavanje tela ljudskoga, predavanje strastima, služenje gresima, otmici, ubistvu, grubosti, pijanstvu i drugim opakim delima, sve je to napadanje na svetinju doma Božjeg, sve je to bogohulstvo i čovekohulstvo. I opet se revnost revnitelja svetinje podiže i svetli pred ljudima kao nebesni plamen. O braćo moja, ugledajmo se na revnost Hristovu prema svetinji doma Božjeg (Jov. 2, 17), i na revnost apostola i svetih otaca crkve naše pravoslavne. Porevnujmo za spasenje naše više nego što đavo revnuje danonoćno za propast našu.
O Gospode Isuse Hriste, uzore revnosti prema svetinji, daj nam jednu iskru revnosti Tvoje, da bi revnujući ličili na Tebe i spasli se Tobom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.