Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 08.10. (25.09. po Starom kal.)

Prep. Sergije Radonežski

Prep. Sergije Radonežski

 Veliki podvižnik i svetilnik ruske crkve. Rodio se 1313. god. u Rostovu od pobožnih roditelja Kirila i Marije. Po smrti roditelja Vartolomej – tako mu beše kršteno ime – zamonaši se i osnova obitelj sv. Trojice u šumama Radonežskim. Tihi i krotki sluga Božji znađaše samo za trud i molitvu. Zbog njegove čistote srca udostoji se dara čudotvorstva, te je i mrtve vaskrsavao imenom Hristovim. Više puta javila mu se Sveta Bogorodica. Kneževi i vladike dolazili su k njemu radi saveta. Blagoslovio kneza Dimitrija Donskog i predskazao mu pobedu u ratu za oslobođenje Rusije od Tatara. Prozirao u srca ljudska i u događaje na daljini. Obitelj njegova napunila se monasima još za života njegova, i kroz vekove i vekove služila je jednim od najglavnijih centara duhovnog života i čudesa Božjih. Sv. Sergije upokojio se 1391. god. Posle smrti javljao se više puta raznim licima.

Prep. Efrosinija Suzdaljska

Kršteno joj ime Teodula. Kći Mihaila Vsevolodovića i verenica Suzdaljskoga kneza Mine. Nikako nije želela u brak, i molila se Bogu da je do smrti sačuva devojkom. Kad su je kao nevestu poveli u Suzdalj, najedanput umre knez Mina, njen verenik. Ona se ne vrati roditeljima nego stupi u manastir, gde se do smrti podvizavala. Od Boga obdarena čudotvorstvom. Upokojila se 1250. godine.

Prep. Efrosinija

Kći bogatog i znamenitog čoveka Pafnutija iz Aleksandrije. Od bezdetnih roditelja molitvom od Boga isprošena. Blagočesni roditelji njeni vaspitaše kćer svoju verom Hristovom. Ne hoteći da stupa u brak mlada Efrosinija, da bi se sakrila od oca, svoga, preobuče se u muško odelo i prijavi se igumanu jednog manastira kao evnuh cara Teodosija s imenom Izmaragd. Iguman ga primi i predade na rukovodstvo duhovniku Agipitu. Svojim postnim i molitvenim podvigom Izmaragd brzo prevaziđe sve monahe u tom manastiru. Kada navrši 38 godina teškog podviga poseti Pafnutije taj manastir, i iguman ga uputi Izmaragdu na molitvu i utehu. Izmaragd poznade Pafnutija a Pafnutije ne pozna Izmaragda. Kada otac ispovedi svoju tugu za izgubljenom ćerkom, reče mu Izmaragd, da ne gubi nadu, jer će još u ovom životu videti kćer svoju, i zamoli ga da opet k njemu dođe kroz tri dana. Kada Pafnutije opet dođe Izmaragd ležaše na samrtnoj postelji. Tada samrtnik reče Pafnutiju: ja sam Efrosinija, kćer tvoja; ti si otac moj! Otac dugo ne mogaše doći k sebi od užasnog iznenađenja. U tom izdahnu blažena Efrosinija, i otac njen ridaše nad njom. Pošto sahrani kćer svoju, Pafnutije i sam stupi u taj manastir, i useli se u keliju svoje upokojene i svete kćeri. Posle 10 godina podviga upokoji se u Gospodu i Pafnutije sveti.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 15:39-45

39. Nije svako tijelo isto tijelo, nego je drugo tijelo čovječije, a drugo tijelo životinjsko, a drugo riblje, a drugo ptičije.

40. I postoje tjelesa nebeska i tjelesa zemaljska; ali je druga slava nebeskih a druga zemaljskih.

41. Druga je slava sunca, a druga slava mjeseca, i druga slava zvijezda, jer se zvijezda od zvijezde razlikuje u slavi.

42. Tako i vaskrsenje mrtvih: sije se u raspadljivosti, ustaje u neraspadljivosti;

43. Sije se u beščašću, ustaje u slavi; sije se u nemoći, ustaje u sili;

44. Sije se tijelo duševno, ustaje tijelo duhovno. Postoji tijelo duševno i postoji tijelo duhovno.

45. Tako je i napisano: Prvi čovjek Adam postade duša živa, a posljednji Adam duh koji oživljuje.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 4:31-36

31. I siđe u Kapernaum, grad galilejski, i učaše ih subotom.

32. I čuđahu se nauci njegovoj vrlo; jer riječ njegova bješe silna.

33. I u sinagogi bješe čovjek sa duhom nečistog demona, i povika iz sveg glasa

34. Govoreći: Prođi se, šta hoćeš od nas, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas pogubiš? Znam te ko si: Svetac Božiji.

35. I zaprijeti mu Isus govoreći: Umukni, i iziđi iz njega! I oborivši ga demon na sredinu, iziđe iz njega nimalo mu ne naudivši.

36. I zaprepašćenje zahvati sve i razgovarahu među sobom govoreći: Kakva je to riječ da vlašću i silom zapovijeda nečistim duhovima, i izlaze? (Zač. 16).

Pesma iz Prologa

Primer krotosti i molitvenosti
Sergije sveti, od svoje mladosti
Vozljubi Boga i Božju krasotu,
Usadi u se tihost i dobrotu;
Molitvom stalnom ispuni pustinju,
Pretvori šumu u Božju svetinju,
Svetska sujeta njega ne uzmuti.
Nikad ni na kog on se ne naljuti.
Sve tiho, tiho, i krotko sa svakim
Samo nekrotko sa vragom opakim.
Sa vragom Božjim, s ocem svake laži,
Što duše ljudske da proguta traži.
Sergije hrabri ljutu borbu vede
Trudno i silno do krajnje pobede.
I umre starac, ali svetac osta,
Narodu ruskom stub ognjeni posta;
Blagoslov svaki on od Boga prosi
I rodu svome s nebesa donosi.
Sergije sveti, ne prestaj svetliti,
Višnjega Boga ne prestaj moliti
Za dobro crkve, za dobro Rusije,
U slavu Hrista, o sveti Sergije!

RASUĐIVANJE

Svetitelj ne blista spoljašnjošću; NJegovo je sve bogatstvo unutra, u duši. Neki seljak dođe iz daleka u manastir, da vidi sv. Sergija. Kada upita monahe za igumana, oni mu rekoše, da je na radu u bašti. Ode seljak u baštu i vide tamo čoveka u odeći bednoj i iskrpljenoj gde kopa kao i svaki drugi težak. Seljak se vrati u manastir nezadovoljan misleći u sebi, da mu se monasi podsmevaju, i ponovo reče, da bi jasniji bio, da on želi videti proslavljenog svetog oca Sergija. U tom i Sergije dođe u manastir, i ugosti seljaka služeći mu sam oko trpeze. Proziraše svetac u srce svoga gosta i znađaše, kako on o njemu ima sasvim nisko mišljenje. Pa ga ublažavaše obećavajući mu, da ako malo počeka videće Sergija. U tom pristiže u manastir neki knez sa svojim boljarima. I knez i boljari duboko se pokloniše sv. Sergiju i potražiše njegov blagoslov. Tada monasi udaljiše onoga seljaka iz odaje, da bi bilo mesta za nove goste. I seljak onaj u čudu izdaleka gledaše i izvirivaše se da izdaleka vidi onoga koga nije hteo videti iz bliza. I ukorevaše samoga sebe zbog svog neznanja, i stiđaše se veoma. Kada knez ode, seljak brzo priđe k svetitelju, pade pred noge njegove i poče moliti za oproštaj. A veliki svetitelj ga pomilova i reče: „ne tuguj, sine, ti si jedini istinu pomislio o meni smatrajući me za ništa, dok se drugi svi sablazniše smatrajući me za nešto veliko".

SOZERCANJE

Da sozercavam pravdu i greh cara Joasa, i nagradu i kaznu Božju (II Dnev. 24), i to:
1. kako Joas najpre slušaše prvosveštenika Jodaja i činjaše sve što je pravo pred Gospodom;
2. kako Bog blagoslovi Joasa dugom i mirnom vladavinom;
3. kako se Joas promeni, i ubi pravednoga sina Jodajeva, i druga zla počini;
4. kako malena Sirska vojska pobedi Joasa i opljačka zemlju, a Joasa, teško bolesnog, ubiše sluge u postelji.
 

BESEDA

o zajedničkom bogatstvu Oca i Sina
Sve što ima otac moje je (Jov. 16, 15).
Ovo je jedna od poslednjih reči Hrista Gospoda pred samo stradanje. Najkrupnija reč – jer objavljuje svetu Božanstvo Hrista Spasitelja, a u vezi sa idućim rečima: za to rekoh da će od mojega uzeti i javiti vam – objavljuje i ravenstvo Duha Svetoga sa Ocem i Sinom. To što će Duh uzeti od mojega ne može biti ni drugčije ni suprotno onome što je Očevo, jer sve što ima Otac moje je. Zašto Gospod ne kaže: uzeće moje nego od mojega? Zato što Duh neće sve doneti ljudima, nego samo nešto od svega, koliko ljudi mogu primiti, i koliko im je potrebno. Jedan deo Božjih darova daje se vernima na zemlji, a jedan deo pak daće im se u carstvu nebeskom. A ovaj nebeski deo jeste ono što apostol vidoviti opisuje: što oko ne vidje, i uho ne ču, i u srce čovjeku ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji ga ljube. I sve to, i nesravnjeno više, spada u imanje Hristovo. NJegovo imanje nije samo ovaj svet, nego i onaj i nesravnjeno više i veće i dragocenije nešto od oba sveta. NJegova je večnost, NJegova – besmrtnost, NJegova – savršena moć, NJegova – savršena mudrost, NJegova – savršena ljubav, NJegova – savršena dobrota i milost i pravda i istina – i šta još ima dobroga što um naš može poumiti i jezik iskazati? – NJegovo je svako savršenstvo, koje prevazilazi sve što ljudi mogu i poumiti. To sve ima Otac, to sve ima Sin, to sve ima Duh Sveti. Sve što ima Otac moje je. Ovim rečima neopisani Bogataš, nedostiživi Carev Sin, objavio je učenicima Svojim bogatstvo Svoje nepregledno i nedomislivo u onoj tamnoj noći, kada je bosonog imao izaći pred starešine Jevrejske, da bude šiban i pljuvan.
O Gospode Bože naš, Trojice Presveta i Prebogata, pomiluj nas grešne i spasi. Tebi slava i hvala vavek. Amin.