Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 08.06. (26.05. po Starom kal.)

Sveti apostol Karp

Sveti apostol Karp

Jedan od Sedamdesetorice. Sledbenik i pratilac apostola Pavla, od koga bi postavljen za episkopa Verije Tračke. No propovedao je Jevanđelje i na Kritu gde je primio u svoj dom sveti Dionisija Areopagita. O njemu svedoči sveti Dionisije, da je bio čovek neobično čistog uma, krotosti i nezlobivosti; da mu se u viziji javio sam Gospod Isus s angelima Svojim, i da nikad nije počinjao svetu liturgiju dok prethodno nije imao nebesko viđenje. Pretrpevši mnoge napasti za ime Hristovo, on je najzad postradao od nevernih Jevreja, i ubijen bio, preselivši se dušom u Carstvo Božje, da se večno naslađava gledanjem Gospoda u slavi.

Sveti apostol Alfej

Otac dvojice apostola iz Dvanaestorice i to: Jakova Alfejeva i Mateja Jevanđelista. Skončao je svoj zemaljski život mirno.

Prepodobni Jovan Psihait

U ranoj mladosti udaljio se od sveta i povukao u lavru Psihaitsku u Carigradu. Tu se podvizavao mnoge godine radi ljubavi Hristove. U VIII veku trpeo izgnanstvo zbog ikonopoštovanja.

Sveti novomučenik Aleksandar Solunski

Ovaj mučenik Hristov bi rođen u Solunu u vreme velike tiranije turske nad ovim gradom. Kao mladić zavaran bi od Turaka i poturčen. U početku ga savest nije grizla za takav postupak, i on dođe na Ćabu s ostalim muhamedanskim hadžijama, i postade dervišom. No kao derviš u Solunu on se počne gorko kajati. Pri tom kajanju dođe na misao, da on ničim ne može sprati sa sebe strašni greh hristoodstupništva do samo svojom krvlju. Kada se pokaja, dakle, i reši na mučeništvo, on se objavi pred Turcima kao hrišćanin. Turci ga bace u tamnicu, i potom stave na druge muke. No Aleksandar je samo vikao: "Kao hrišćanin sam rođen, kao hrišćanin hoću da umrem". Najzad ga Turci osude na smrt, čemu se pokajani Aleksandar veoma obradova, poznavši iz toga da su mu gresi oprošteni i da Bog prima žrtvu njegovu. Bi posečen u Smirni 1794. godine i proslavljen u Crkvi nebeskoj i zemaljskoj.

Pesma

Apostoli sveti, jedna četa mala,
Nebesnom svetlošću svet je obasjala.
Na krilima Duha svet su obigrali,
Da bi svet krilima istim darivali.
Išli su u dvore, u izbe i gope,
Znojili se drumom, prehodili more;
Svaki dan im beše novi boj i muka,
Rvanje sa svetom, bitka bez jauka.
Svaki dan različan no misao ista,
Misao na Hrista, i vizija Hrista.
Svejedno im beše, kakav dan će biti,
I da l’ će y dvoru il’ apsu noćiti,
Samo tek da Hrista u sebi održe,
I sa NJime zemljom da prelete brže.
Svejedno kakav bi ručak il’ večera,
Samo tek da svetom zasvetli se vera.
Svejedno im behu časti i šamari,
Samo da se Hristos nad svetom zacari.
Krilati angeli nad njima lebdahu
I k’o braći svojoj njima s’ radovahu.
Apostoli sveti, Božiji sinovi,
Na temelju Hristu – crkveni stubovi,
Oni i sad rade, i crkvu zidaju,
Mada kao sunce na nebu sijaju.

RASUĐIVANJE

Grešniku ne treba želeti smrt no pokajanje. Ništa tako ne žalosti Gospoda, koji je na krstu za grešnike postradao, nego kada ga mi molimo, da smrću umori nekoga grešnika, i tako ukloni nam ga c puta. Desilo se jedanput da je apostol Karp izišao iz strpljenja i počeo se moliti Bogu da pošalje smrt na dva čoveka grešnika, jednoga neznabošca i jednoga odstupnika od vere. Tada mu se javi sam Gospod Hristos i reče mu: „Bij mene, evo gotov sam za spasenje ljudi da se opet raspnem!“ Ovaj događaj saopštio je sv. Karp svetom Dionisuju Areopagitu, a ovaj ga je zapisao i crkvi ostavio na pouku svima, da se za grešnike treba moliti da se spasu a da ne poginu, jer Gospod neće da ko pogine nego svi da dođu u pokajanje (II Petr. 3, 9).

SOZERCANJE

Da sozercavam blagodat Boga Duha Svetoga u tajni Pričešća i to:
1. kako ta blagodat oživljava hleb i vino,
2. kako ona pretvara ih u telo i krv Hristovu.

BESEDA

o blagodati Božjoj
Dosta ti je moja blagodat! (II Kor. 12, 9)
Ni svoje svete apostole Gospod nije poštedeo od iskušenja. Ali zato im je dao bio blagodat! Kad je sam satana počeo pakostiti apostolu Pavlu, Pavle se molio Bogu, da bi satana odstupio od njega. Na to mu je Gospod odgovorio: Dosta ti je moja blagodat! To jest: ako treba da trpiš od satane, za trpljenje ti je dovoljna moja blagodat! Ako treba da se boriš sa satanom, opet ti je dovoljna moja blagodat! Blagodat je sveoružje. Blagodat je jača od svih protivnosti, od svih napasti, od svih tamnih sila. Blagodat je nepobediva i pobedonosna.
Zato, braćo, treba da se molimo Gospodu da nam da blagodat Svoju svesilnu. Blagodat je Bog u nama. Blagodat je carstvo Božje u nama. Kad je blagodat Božja u nama, dan je u dušama našim. A dan znači svetlost, znanje i neustrašivost.
Mi ne možemo, braćo, ovde na zemlji isprositi većeg dobra od Boga nego što je blagodat Božja. Kad bismo dobili svu vasionu na dar, taj dar bio bi manji od blagodati Božje.
O Gospode prebogati, izvore nepresušni svesilne blagodati, orosi blagodaću Tvojom okorela srca naša, da bi se rasplakali pred prevelikom dobrotom Tvojom i preužasnom neblagodarnošću našom, Tebi slava i hvala vavek. Amin.