Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 08.06. (26.05. po Starom kal.)

PEDESETNICA

PEDESETNICA (gr. πεντεκοστη lat. pentecoste, pedesetnica, pedeseti dan); događaj i praznik silaska Svetoga Duha u pedeseti dan po Hristovom vaskrsenju, nagovešten u Starome Zavetu kao mesijansko proročanstvo (Joilj 3,1; up. Dela 2,1-21). Pedesetnica se naziva "kraj praznika", dakle događaj kojim se dovršava istorija Spasenja ostvarena u Hristu stoga što "izlivanje" Duha na čovečanstvo, ili krštenje Duhom Svetim, jeste jedna od Mesijinih službi. Iako je Duh delao i pre Pedesetnice, ipak se On sada pokazao u Svojoj ipostasi, da bi istoriju Spasenja doveo do savršenstva. Sad zapravo počinje "ikonomija" Duha Svetoga, kao onoga koji sabira narod Božiji u Hristovome telu. Sveti Jovan Zlatousti pokazuje da silaskom Svetoga Duha na apostolsku zajednicu na dan Pedesetnice, Sin šalje "darove pomirenja" Božijeg sa vernima, kroz NJegovu žrtvu. Između Sina i Duha Svetoga učinila se ne samo razmena u kojoj je Sin uzeo zalog naše prirode koju je uzneo na nebo i poslao nam Svoga Duha, nego i proslavljenoga Hrista, želeći da pokaže da nas je izmirio sa Ocem, da Ga je umilostivio i poslao nam kao dar Duha Svoga. Dolazak Duha jeste znak pomirenja između Boga i čoveka u Isusu Hristu, kao što je i zaustavljanje Duha Svetoga bilo zaista znak gnjeva Božijeg. Apostol Jovan tvrdi da pre Krsta na svetu još ne beše Duh Sveti zato što se još ne beše učinilo pomirenje sa Bogom kroz žrtvu Sina; a Sin se još ne beše proslavio kao pravda radi Svoje poslušnosti: "...jer Duh Sveti još ne bješe dat, zato što Isus još ne bješe proslavljen" (Jn. 7,39). Stoga sam Spasitelj veli da je NJegovo Vaznesenje potrebno da bi Duha poslao kao znak i dar našeg pomirenja sa Bogom kroz NJegovu žrtvu: "Nego vam istinu govorim: bolje je za vas da ja odem, jer ako ja ne odem, Utješitelj neće doći k vama; ako li odem, poslaću ga k vama" (Jn. 16,7). Prema tome, Duh Sveti je taj koji razdeljuje dejstvo žrtve Isusa Hrista, On svedoči da smo usinovljeni, da smo postali u Hristu sinovi Božiji po blagodati: "Ovaj Duh svjedoči našemu duhu da smo djeca Božija" (Rim. 8,16). Zato niko ne može na-zvati Isusa Gospodom do u Duhu Svetome (1. Kor. 12,3). Pedesetnica predstavlja ne samo poreklo i temelj Crkve nego i njen uzor, jer oko Apostola, u zajednici, behu prisutni i prvi hrišćanski učenici. Duh Sveti bio je darovan prvoj apostolskoj zajednici (Dela 4,31), obdarivši je svim onim što je neophodno za hrišćanski organizam: propovedanje Jevanđelja, Tajne, harizme, đakonija. Istorijska egzistencija, kontinuitet sa Apostolima i svako svešteno dejstvo Crkve zavisi od pri-zivanja Svetoga Duha. Crkva crpe svoj unutrašnji život iz stalnog aktualizovanja Pedesetnice, prizivanjem Duha. Upravo zato "mi možemo proslavljati Pedesetnicu u svako vreme", veli Sveti Jovan Zlatousti (0 Svetoj Pedesetnici, R.O., 50,454). Slanje Duha u vremenu, na Pedesetnici, znači i početak eshatološkog Carstva koje Crkva ovde predokuša. Nova Crkva jeste slika buduće Crkve (Petar Damaskin). Zato Crkva treba da drži zapaljen "oganj" koji je Hristos bacio na zemlju (Lk. 12,49), kao što savetuje i Sveti Apostol Pavle: "Duha ne gasite" (Ef. 4,30). Silom Svetoga Duha promeniće se lice cele tvorevine (Otkr. 21,1), tako da će na kraju Bog biti Sve u svemu ili, kako kaže Sveti Maksim Ispovednik, "bića će postati po blagodati ono što je Bog po prirodi" (Gnostičke glave, II, 25, Rum. filok., tom II, str. 75). On obitava u dostojnima i u Budućem Veku čineći besmrtnima i ispunjujući večnom slavom tela njihova (Sveti Grigorije Palama, Beseda na dan silaska Svetoga Duha, prev. 0. Kaćula, Mitrpiolija Olšenije, XXIII, 1971, br. 1-2, str. 44). Značaj Pedesetnice sastoji se u tome što od tada Duh Sveti konačno ulazi u istoriju, u kojoj vreme i prostor više ne postoje bezličnog prisustva, stvarnog dolaska i aktivnog Božijeg delanja. Tekst preuzet iz Rečnika Pravoslavne Teologije protojereja Jovan Brije sa sajta svetosavlje.org http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Recnik/P.htm

Sveti apostol Karp

Sveti apostol Karp

Jedan od Sedamdesetorice. Sledbenik i pratilac apostola Pavla, od koga bi postavljen za episkopa Verije Tračke. No propovedao je Jevanđelje i na Kritu gde je primio u svoj dom sveti Dionisija Areopagita. O njemu svedoči sveti Dionisije, da je bio čovek neobično čistog uma, krotosti i nezlobivosti; da mu se u viziji javio sam Gospod Isus s angelima Svojim, i da nikad nije počinjao svetu liturgiju dok prethodno nije imao nebesko viđenje. Pretrpevši mnoge napasti za ime Hristovo, on je najzad postradao od nevernih Jevreja, i ubijen bio, preselivši se dušom u Carstvo Božje, da se večno naslađava gledanjem Gospoda u slavi.

Sveti apostol Alfej

Otac dvojice apostola iz Dvanaestorice i to: Jakova Alfejeva i Mateja Jevanđelista. Skončao je svoj zemaljski život mirno.

Prepodobni Jovan Psihait

U ranoj mladosti udaljio se od sveta i povukao u lavru Psihaitsku u Carigradu. Tu se podvizavao mnoge godine radi ljubavi Hristove. U VIII veku trpeo izgnanstvo zbog ikonopoštovanja.

Sveti novomučenik Aleksandar Solunski

Ovaj mučenik Hristov bi rođen u Solunu u vreme velike tiranije turske nad ovim gradom. Kao mladić zavaran bi od Turaka i poturčen. U početku ga savest nije grizla za takav postupak, i on dođe na Ćabu s ostalim muhamedanskim hadžijama, i postade dervišom. No kao derviš u Solunu on se počne gorko kajati. Pri tom kajanju dođe na misao, da on ničim ne može sprati sa sebe strašni greh hristoodstupništva do samo svojom krvlju. Kada se pokaja, dakle, i reši na mučeništvo, on se objavi pred Turcima kao hrišćanin. Turci ga bace u tamnicu, i potom stave na druge muke. No Aleksandar je samo vikao: "Kao hrišćanin sam rođen, kao hrišćanin hoću da umrem". Najzad ga Turci osude na smrt, čemu se pokajani Aleksandar veoma obradova, poznavši iz toga da su mu gresi oprošteni i da Bog prima žrtvu njegovu. Bi posečen u Smirni 1794. godine i proslavljen u Crkvi nebeskoj i zemaljskoj.

RASUĐIVANJE

Grešniku ne treba želeti smrt no pokajanje. Ništa tako ne žalosti Gospoda, koji je na krstu za grešnike postradao, nego kada ga mi molimo, da smrću umori nekoga grešnika, i tako ukloni nam ga c puta. Desilo se jedanput da je apostol Karp izišao iz strpljenja i počeo se moliti Bogu da pošalje smrt na dva čoveka grešnika, jednoga neznabošca i jednoga odstupnika od vere. Tada mu se javi sam Gospod Hristos i reče mu: „Bij mene, evo gotov sam za spasenje ljudi da se opet raspnem!“ Ovaj događaj saopštio je sv. Karp svetom Dionisuju Areopagitu, a ovaj ga je zapisao i crkvi ostavio na pouku svima, da se za grešnike treba moliti da se spasu a da ne poginu, jer Gospod neće da ko pogine nego svi da dođu u pokajanje (II Petr. 3, 9).

SOZERCANJE

Da sozercavam blagodat Boga Duha Svetoga u tajni Pričešća i to:
1. kako ta blagodat oživljava hleb i vino,
2. kako ona pretvara ih u telo i krv Hristovu.

BESEDA

o blagodati Božjoj
Dosta ti je moja blagodat! (II Kor. 12, 9)
Ni svoje svete apostole Gospod nije poštedeo od iskušenja. Ali zato im je dao bio blagodat! Kad je sam satana počeo pakostiti apostolu Pavlu, Pavle se molio Bogu, da bi satana odstupio od njega. Na to mu je Gospod odgovorio: Dosta ti je moja blagodat! To jest: ako treba da trpiš od satane, za trpljenje ti je dovoljna moja blagodat! Ako treba da se boriš sa satanom, opet ti je dovoljna moja blagodat! Blagodat je sveoružje. Blagodat je jača od svih protivnosti, od svih napasti, od svih tamnih sila. Blagodat je nepobediva i pobedonosna.
Zato, braćo, treba da se molimo Gospodu da nam da blagodat Svoju svesilnu. Blagodat je Bog u nama. Blagodat je carstvo Božje u nama. Kad je blagodat Božja u nama, dan je u dušama našim. A dan znači svetlost, znanje i neustrašivost.
Mi ne možemo, braćo, ovde na zemlji isprositi većeg dobra od Boga nego što je blagodat Božja. Kad bismo dobili svu vasionu na dar, taj dar bio bi manji od blagodati Božje.
O Gospode prebogati, izvore nepresušni svesilne blagodati, orosi blagodaću Tvojom okorela srca naša, da bi se rasplakali pred prevelikom dobrotom Tvojom i preužasnom neblagodarnošću našom, Tebi slava i hvala vavek. Amin.