Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 08.05. (25.04. po Starom kal.)

Sv. Anian, drugi episkop Aleksandrijski

Kad je sv. Marko stupio iz lađe na suvu zemlju u Aleksandriji, rascepi mu se obuća na jednoj nozi. Tada vide on jednog obućara, kome dade obuću na popravku. Šijući obućar probode šilom sebi levu ruku, i poče krv teći, i jaukaše obućar od bola. Tada apostol Božji zamesi prašinu s pljuvačkom svojom i pomaza ranjavu ruku, i odjednom posta ruka zdrava. Udivi se obućar ovome čudu, i pozva Marka u svoj dom. Čuvši Markovu propoved Anian — tako mu beše ime — krsti se i on i sav njegov dom. Toliko blagočešće i toliku revnost pokaza Anian na delu Božjem, da ga sv. Marko rukopoloži za episkopa. I bi ovaj sveti čovek drugim episkopom u crkvi Aleksandrijskoj.

Sv. apostol i jevanđelist Marko

Sv. apostol i jevanđelist Marko

Beše Marko saputnik i pomoćnik apostola Petra, koji ga u poslanici svojoj prvoj naziva sinom svojim, ne sinom po telu nego sinom po duhu. Kada Marko beše s Petrom u Rimu, umoliše ga verni, da im napiše spasonosnu nauku Gospoda Isusa, NJegova čudesa i život NJegov. Tako Marko napisa Sveto Jevanđelje, koje vide i sam apostol Petar i posvedoči kao istinito. Od apostola Petra bi Marko postavljen za episkopa i poslat u Misir na propoved. I tako sv. Marko bi i prvi propovednik Jevanđelja i prvi episkop u Misiru. Misir sav beše pritisnut gustim mrakom neznaboštva, idolopoklonstva, gatarstva i zlobe. No s pomoću Božjom sv. Marko uspe da poseje seme nauke Hristove po Liviji, Amonikiji i Pentapolju. Iz Pentapolja dođe u Aleksandriju, kuda ga vođaše Duh Božji. U Aleksandriji on uspe da zasnuje crkvu Božju, da joj postavi episkopa, sveštenike i đakone, i da sve dobro utvrdi u veri blagočestivoj. Svoju propoved Marko potvrđivaše čudesima velikim i mnogim. Kada neznabošci podigoše tužbe na Marka, kao razoritelja njihove idolopokloničke vere, i kada gradonačelnik poče tragati za Markom, ovaj odbeže ponovo u Pentapolj, gde produži utvrđivati svoje ranije delo. Posle 2 godine opet se vrati Marko u Aleksandriju, na veliku radost svih vernih, čiji se broj biše već vrlo umnožio. Tom prilikom Marka uhvatiše neznabošci, vezaše ga čvrsto i počeše vući po kaldrmi vičući: povucimo vola u obor! Svega ranjena i iskrvavljena baciše ga u tamnicu, gde mu se najpre javi angel nebeski, hrabreći ga i krepeći ga; a po tom javi mu se sam Gospod Isus i reče mu: „mir Tebi, Marko, jevanđeliste moj!" na što mu Marko odgovori: „mir i Tebi Gospode moj Isuse Hriste!" — Sutradan zlobni ljudi izvukoše Marka iz tamnice i ponovo ga vukoše po ulicama sa istom vikom: povucimo vola u obor! Sav iznuren i izmožden Marko izusti: u ruke Tvoje, Gospode, predajem duh moj! i tako izdahnu i preseli se dušom u bolji svet. NJegove svete mošti biše od hrišćana česno sahranjene, da kroz vekove daju iscelenja ljudima od svake muke i svake bolesti.

Pesma iz Prologa

Jevanđelist Marko u Misir doleti
Kao pčela s medom. I Misir oseti
Slast Hristovog meda, slast nauke žive,
I počeše ljudi Hristu da se dive:
Kako se vaploti u božanskoj brizi
Za spasenje ljudi, kako se ponizi,
I vaskrse kako u slavi i sili.
— Po gustom smo mraku mi dosad hodili!
Rekoše Misirci: sad nam sunce granu,
Radujmo se, ljudi, ovom svetlom danu! —
No svoj usev divni Marko krvlju zali,
Idoli zbog toga svi su popadali.
I Misir se krsti, zemlja faraonska
Posta njiva Božja, crkva apostolska.

RASUĐIVANJE

Lenjive ruke brzo zaposli đavo, a vredne angel. U ovome svetu neprestanog pokreta i neprestanih promena čovek hteo nehteo mora biti zaposlen, bilo dobrim bilo zlim delovanjem. Lenjiv čovek ustvari nije nezaposlen: on je vredni poslenik đavola. Lenjo telo i lenja duša najpodesnija je njiva za đavolsko oranje i sejanje. Antonije Veliki veli: „telo treba ukroćavati i utomljavati dugim trudom." A Jefrem Sirin uči: „uči se raditi, da se ne bi učio prositi!" I svi drugi Sveti Oci, bez izuzetka, govore o neophodnosti truda za spasenje duše čovekove. A primer neprestanog i napregnutog truda, duhovnog i telesnog, daju nam i apostoli i svi svetitelji. Da lenjivac lenjošću ne produžuje život na zemlji nego ga skraćuje, jasno je dokazano dugovečnošću mnogih svetitelja, najvećih trudbenika među trudbenicima u svetu.

SOZERCANJE

Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to:
1. kako NJegovo vaskrsenje podstiče nas i snaži za svaki dobar trud, telesni i duhovni;
2. kako NJegovo vaskrsenje ozarava svaki naš dobar trud svetlom nadom na živoga Boga, koji trudove naše broji, meri i čuva za Dan Suda.

BESEDA

o apostolskom trudoljublju
Niti za badava hljeb jedosmo u koga,
nego u trudu i u poslu, dan i noć radeći,
da ne budemo na dosadu nikome od vas
(II Sol. 3, 8).
Prvo ispuniti, pa onda poučiti. Ovoga pravila držali su se svi apostoli Božji i svi svetitelji. Tako i apostol Pavle pre nego što izriče zapovest: ako ko neće da radi, da i ne jede, on izjavljuje za sebe i za svoje pomoćnike u propovedi, da ničiji hleb ne jedoše za badava, nego da trudom i poslom zasluživahu hleb svoj. Dan i noć radeći! Evo istinskih trudbenika! Evo medonosnih pčela Hristovih! Danonoćni trud — gde je tu vreme za greh? Danonoćni trud — gde je tu mesta za porok? Danonoćni trud — gde tu može đavo saviti gnezdo strasti? Danonoćni trud — gde je tu povod za sablazan?
U nekim Misirskim i Palestinskim manastirima živelo je po deset hiljada monaha. I svi su oni živeli od truda ruku svojih: od pletenja košnica, kotarica, asura, i od drugih ručnih radova. Danonoćni trud, i danonoćna molitva. Kad je jedan monah prodao košnice u gradu skuplje od one cene koju mu je iguman naznačio, on je zato iskusio kaznu. Jer podvižnicima nije bilo do obogaćenja nego samo do najnužnije ishrane i najprostije odeće. U tome su podvižnici bili i jesu pravi sledbenici velikih apostola.
O braćo, bežimo od lenjosti kao od pećine zverova. I ako smo nekim slučajem upali u pećinu zversku, bežimo brzo iz nje, dok nam zverovi nisu sasvim zagradili izlaz. Pećina je dom u kome lenjivac planduje; a zverovi su zli duhovi, koji se u takvom domu osećaju bolje nego kraj svoga cara u Adu. O Gospode, divni u trudu Svome oko svih stvorenja Svojih, probudi nas od lenjosti i obodri nas na danonoćni trud bodrim Duhom Tvojim Svetim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.