Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 08.03. (23.02. po Starom kal.)

Sveti sveštenomučenik Polikarp, episkop smirnski

Sveti sveštenomučenik Polikarp, episkop smirnski

Ovaj veliki muž apostolski rodio se beše kao neznabožac. Sveti Jovan Bogoslov uvede ga u veru Hristovu i krsti ga. U ranom detinjstvu Polikarp osta siroče i prema nekom snoviđenju, primi ga jedna plemenita udova, Kalista, koja ga kao sina podiže i vaspita. Beše Polikarp od detinjstva blagočestiv i milosrdan. Starao se da podržava životom svetog Vukola, tadašnjeg episkopa u Smirni, a i svete apostole Jovana i Pavla, koje je poznavao i slušao. Sveti Vukol ga rukopoloži za prezvitera, a pred smrt označi ga za svoga naslednika u Smirni. Apostolski episkopi, koji se sabraše na pogreb Vukolu, hirotonisaše Polikarpa za episkopa. Od samoga početka bi Polikarp obdaren silom čudotvorstva. Tako, izgna zlog duha iz sluge nekoga knjaza, zaustavi molitvom strašni požar u Smirni. Videći ovo mnogi neznabošci smatrahu ga jednim od bogova. Nizvođaše kišu u suho vreme, isceljivaše bolesti, proziraše, proricaše itd. Postrada za vreme cara Marka Avrelija. Na tri dana pred smrt proreče sveti Polikarp: "Kroz tri dana ću biti sažežen na ognju radi Gospoda Isusa Hrista!" I kad ga treći dan vojnici uhvatiše i povedoše na sud, on uzviknu: "Neka bude volja Gospoda Boga moga!" A kada ga sudija savetovaše da se odreče Hrista i prizna rimske bogove, reče Polikarp: "Ne mogu promeniti bolje za gore!" Naročito Jevreji mržahu Polikarpa i nastojavahu da se Polikarp spali. Kada ga vezana staviše na lomaču, on se moljaše dugo Bogu. I beše vrlo star, i sed, i svetao kao angel Božji. I videše svi ljudi, kako ga plamen obavija, ali njega ne dodiruje. Ustrašeni takvom pojavom neznabožne sudije narediše dželatu da ga kopljem kroz plamen probode. I kada bi proboden, iz njega isteče veoma mnogo krvi, tako da se sav oganj pogasi, a telo njegovo osta celo i neopaljeno. Po nagovoru Jevreja naredi sudija da se mrtvo telo Polikarpovo spali po običaju jelinskom. I tako spališe nečastivi mrtvog onoga koga živog nisu mogli spaliti. Postrada sveti Polikarp 167. godine na Veliku Subotu.

Prepodobni Damjan

Prepodobni Damjan, monah manastira Esfigmena na Svetoj Gori. Bio savremenik i drug velikog Kozme Zografskog. Podvizavao se na gori Samariji, između Esfigmena i Hilendara. Upokojio se mirno 1280. godine. Kada se upokojio, iz njegovog, groba kroz 40 dana ishodio je divan i blagouhan miris.

Pesma iz Prologa

Čuva Gospod svoje izbranike
Da ne zginu do suđena dana,
Da ne zginu dok poc'o ne svrše.
Svetac Božji i starac Polikarp
Sa đakonom svojim putovaše,
Zanoćiše u drumskome hanu.
Đakon spava a starac se moli.
Dok se starcu angel Božji javi
I naredi hitro da se dižu,
I izlaze iz drumskoga hana,
Jer han skoro ima da se sruši.
Budi starac mladoga đakona,
Ali đakon umopan pa spava.
U tom opet angel se pojavi,
Opet istu opomenu daje,
Opet starac svog đakona budi,
Ali đakon teškim snom savladan
Čas se trgne, čas u san potone.
I treći put angel ss pojavi.
I treći put opomenu daje.
Vide svetac da to nije prelest,
No istinska Božja opomena.
Skoči svetac i đakona diže.
Pa iz drumskog hana iskročiše.
Tek iz hana što su iskročili,
Sva se kuća sruši do temelja,
Izgiboše svi što u njoj behu
Zbog nekakvih skritih bezakonja.
Mladi đakon strahom ss ispuni,
A svetitelj u molitvi ćuti.
Višnjem Bogu hvalu odadoše
Ispod zvezda put svoj nastaviše.

RASUĐIVANJE

Sv. Polikarp piše Filibljanima o nekom svešteniku Valentu, koji je pao u greh srebroljublja i utajio crkvene novce, sledeće: "Mnogo sam se ožalostio zbog Valenta, koji je nekada bio kod nas prezviter, što je tako zaboravio dani mu čin. Zato vas molim, čuvajte se srebroljublja, i budite čisti i pravedni. Uzdržavajte se od svakoga poroka. Ko se sam ne može uzdržati, kako će učiti drugoga uzdržanju. Ko se predaje srebroljublju, skrnavi sebe idolosluženjem i ubraja sebe u red neznabožaca. Ko ne zna suda Božijega? ili zar ne znamo, da će sveti suditi svetu? (I Kor. 6, 2) — kao što uči Pavle. Ja, uostalom, nisam ništa sličnoga primetio u vas. niti sam što čuo, u vas, među kojima se podvizavao blaženi Pavle i o kojima se on s pohvalom odaziva u početku svoje poslanice (Filibljanima). Vama se on hvali po svima crkvama, koje su u to vreme poznale Boga; a mi Ga još ne besmo poznali (tj. Polikarp i žitelji Smirne). Zato se ja vrlo žalostim. braćo, zbog Valenta i njegove žene. Neka im da Bog da se istinski pokaju. A vi budite u tome blagorazumni, i ne smatrajte ih za neprijatelje (II Sol. 3, 15), no postarajte se da ih ispravite, kao stradajuće i zabludele članove, da bi sve telo vaše bilo zdravo. Postupajući tako, vi sami sebe naziđujete." Tako su svetitelji postupali s grešnicima: obazrivo i bolećivo; obazrivo, da bi druge predupredili od sličnoga greha, i bolećivo, da bi grešnike ispravili i spasli.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa u razgovoru sa ženom Samarjankom (Jov. 4) i to:
1. kako je um ženin najpre sav zakorovljen telesnim mudrovanjem,
2. kako krotki Gospod postepeno uzvodi njen um ka višem i duhovnijem umovanju,
3. kako se taj susret završava obraćanjem mnogih ka Hristu,
4. kako bačeno seme Gospodnje najpre kao truli u telesnom umu, pa kako posle vaskrsava, raste, sazreva i donosi mnogi plod duhovni.

BESEDA

o poslovima Hristovim
Poslovi koje mi dade otac da ih svršim,
ovi poslovi koje ja radim svjedoče za mene
da me otac posla (Jov. 5, 36)
Kakvi su to poslovi Hristovi, braćo? To su poslovi Domaćina koji se vratio s puta i našao kuću opljačkanu i opustošenu. To su poslovi Lekara koji je ušao u najkužniju bolnicu. i doneo lekove i počeo da leči. To su, dalje, poslovi Cara koji se vratio u državu svoju i našao je podeljenu i razvaljenu i podanike svoje kao roblje u tuđini. To su poslovi starijega Brata koji je otišao u daljinu da potraži mlađu braću, odlutalu i zabludelu, osiromašelu i podivljalu. To su još poslovi Učitelja, i Pastira, i Junaka. i Hranitelja. Vaistinu, to nisu mali poslovi! Običan čovek, sa najvećom svetskom učenošću i umešnošću i hrabrošću, ne bi mogao svršiti ni za tri hiljade godina one poslove koje je Hristos svršio za tri godine. Ne jedan čovek, nego svi ljudi sviju vremena zajedno ne bi mogli posvršavati Hristove poslove ni za svu večnost.
Kako je Gospod posvršavao tolike poslove? Pomoću pet glavnih čuda: poniženjem, rečju, delom, krvlju i vaskrsenjem.
Šta svedoče poslovi Hristovi? Svedoče prvo, da Ga nije zemlja poslala nego nebo; drugo, da Ga nije poslao angel. nego Sam Otac nebeski; treće, da za takve poslove niko nije dovoljan osim Onoga koji je veliki koliko i Bog, mudar koliko i Bog, moćan koliko i Bog, milostiv koliko i Bog — da, koji je sam ravan Bogu.
Kako su svi naši poslovi neznatni prema poslovima Hristovim! Samo jedno zrno Hristove dobrote i revnosti, vrednoće i istinitosti, i mi naše poslove možemo svršiti savršeno. Podari nam to zrno, Gospode Isuse, jer ga mi ne možemo na zemlji ni naći niti zaslužiti. Tebi slava i hvala vavek. Amin.