Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 07.11. (31.10. po Starom kal.)

Sv. muč. Markijan i Martirije

Sv. muč. Markijan i Martirije

Ovi svetitelji Božji behu klirici pri patrijarhu Carigradskom Pavlu u vreme cara Konstancija. Po smrti velikog cara Konstantina jeres Arijeva, koja dotle beše prigušena, opet ožive i poče uzimati maha. Pa i sam car Konstancije naginjaše toj jeresi. Na dvoru carevom behu dva uticajna velikaša, Jevsevije i Filip, obojica vatreni Arijanci. NJihovim uticajem bi patrijarh Pavle zbačen s prestola i proteran u Jermeniju, gde ga Arijanci udaviše. Presto patrijaraški zauze zločestivi Makedonije. U to vreme, kada Pravoslavlje imaše da vodi dve ljute borbe, protiv neznabožaca i protiv jeretika, Markijan i Martirije, založiše se svom snagom i odlučnošću za Pravoslavlje. Markijan beše čtec a Martirije ipođakon pri sabornoj crkvi, i pod patrijarhom Pavlom behu patrijarhovi notari (pisari). Arijanci pokušaše najpre da ih potplate, no kada ovi sveti muževi to odbiše s prezrenjem, oni ih na smrt osudiše. Kada ih izvedoše na gubilište, oni uzdigoše ruke i pomoliše se Bogu blagodareći Mu za mučeničku končinu života svoga: „Gospode, radujemo se što ovakvom smrću izlazimo iz ovoga života. Udostoj nas, biti pričasnicima života večnoga, Ti živote naš!" Tada podkloniše glave svete pod mač, i biše posečeni, 355. god. Na njihovim čudotvornim moštima docnije podigao je crkvu u njihovo ime sv. Jovan Zlatoust.

Sv. muč. Anastasije

Bio valjar sukna i revnosan hrišćanin. U vreme Dioklecijanova gonjenja hrišćana ovaj Božji čovek sam se javi sudiji mučitelju u Dalmatinskom gradu Solinu i ispovedi veru svoju u Hrista. Nečovečno namučen i ubijen. Telo mu vrgnuto u more, no po tom izvađeno i česno sahranjeno.

Sv. Tavita

Tavita (što znači srna) beše učenica apostolska i življaše u Jopi, sadašnjoj Jafi. Ona bejaše puna dobrijeh dela i milostinje (Dela Ap. 9, 36). No zanemože iznenadno i umre. U to vreme apostol Petar beše u gradu Lidu. I poslaše ožalošćeni učenici po Petra moleći ga da dođe i uteši rodbinu. Došavši veliki apostol Hristov naredi svima da izađu iz sobe gde ležaše mrtvac, pa kleče na molitvu. Kada svrši molitvu, viknu poput mrtvog tela: Tavito, ustani! I Tavita otvori oči i ustade. Povodom ovog divnog čuda mnogi poverovaše u Hrista Gospoda.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA SOLUNJANIMA 1:1-5

1. Pavle i Silvan i Timotej Crkvi Solunskoj koja je u Bogu Ocu i Gospodu Isusu Hristu: Blagodat vam i mir od Boga Oca našega i Gospoda Isusa Hrista.

2. Zahvaljujemo Bogu svagda za sve vas pominjući vas u molitvama svojim,

3. Sjećajući se neprestano vašeg djela vjere, i truda ljubavi, i postojane nade u Gospoda našega Isusa Hrista pred Bogom i Ocem našim,

4. Znajući, braćo ljubljena od Boga, da ste izabrani.

5. Jer jevanđelje naše nije propovijedano vama samo riječju, nego i u sili i u Duhu Svetome, i sa punim ubjeđenjem, kao što znate kakvi smo bili među vama radi vas.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 10:22-24

22. I okrenuvši se učenicima reče: Sve je meni predao Otac moj, i niko ne zna ko je Sin, osim Oca, ni ko je Otac, osim Sina, i ako Sin hoće kome otkriti.

23. I okrenuvši se učenicima nasamo reče: Blago očima koje vide što vi vidite.

24. Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi željeli vidjeti što vi vidite, i ne vidješe; i čuti što vi čujete, i ne čuše.

Pesma iz Prologa

Ne umre Tavita, da više ne živi,
No da čudo bude, da se svet zadivi.
Kraj mrtvoga odra Petar smerno reče.
I molitvu toplu Gospodu izreče.
Vaskrsnula telom! to neverni čuše.
Molitvu usliša apostola svoga.
Pa mrtvome telu živu dušu vrati,
I Petar neverne u veru obrati.
O divnoga čuda, u svet neviđena!
Imenom Hristovim smrt je pobeđena.
Smrt je pobeđena, i život likuje.
Tavita se mlada životu raduje.
Raduje se više no životu svome
Što posluži čudom svetu nevernome.
Vaskrsnula telom! to neverni čuše,
I njihne iz mrtvih vaskrsnuše duše.
O veliki Petre, Hristov služitelju,
Pomoli se za nas svome Spasitelju,
Vaskrsni nam dušu, u blato zaritu,
Ti što silom Božjom vaskrse Tavitu.

RASUĐIVANJE

Između drugih tajanstvenih opažanja iz sveta duhova svetitelji su imali i opažanje blagouhanog mirisa od dobrih duhova i smrad od duhova nečistih. Pri svakoj pojavi svetlih i čistih duhova razlevao se životvorni i blagouhani miris; a pri svakoj pojavi mračnih i nečistih duhova pronosio se zagušljivi i nesnosni smrad. Prema smradu ovakvom ili onakvom svetitelji su mogli saznati, kojom je strašću neki čovek obuzet. Tako sv. Jevtimije Veliki poznao je smrad bludne strasti na nekome monahu Emilijanu u lavri sv. Teoktista. Idući jednom na jutrenju Jevtimije prođe pored kelije Emilijanove i oseti smrad bludnoga demona. Emilijan nije činio nikakav greh sem što je u tom trenutku imao bludne pomisli koje su mu tiskane u srce od nečistog demona. I svetitelj je već osetio prisustvo takvoga demona kod toga monaha. Moć ovoga opažanja još se čudnija pokazala jedanput kod sv. Ilariona Velikog. Nekakav čovek tvrdica i srebroljubac beše poslao Ilarionu nešto od svog povrća. Kada izneše to pred Ilariona da jede, reče svetitelj: „nosite to odatle, ne mogu trpeti smrada što izlazi iz tog zelja! Zar ne osećate, kako smrdi tvrdičlukom?" Kada se bratija začudiše tim rečima, reče im Ilarion, da odnesu to zelje pred volove, pa će videti, da ga ni volovi neće jesti. Isihije, učenik Ilarionov, odnese i položi zelje pred volove. Volovi samo onjušiše, pa odvratiše glave ričući.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno otkrovenje apostolu Petru (Dela Ap. 10), i to:
1. kako vide Petar nebo otvoreno i čaršav pun svih životinja zverinja, bubinja i ptica;
2. kako ču glas: ustani, pokolji i pojedi!
3. kako mu ovo bi opomena, da se ne gnuša neznabožaca, nego da i k njima propoveda Jevanđelje.