Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 07.08. (25.07. po Starom kal.)

Sveta Ana

Sveta Ana

Mati Presvete Bogorodice. Danas se praznuje njeno uspenije, no njen glavni praznik je 9 septembra, pod kojim je datumom napisana i služba njena i žitije. Ana beše iz kolena Levijeva, ćerka Matana sveštenika. Posle dugog i bogougodnog života upokoji se u dubokoj starosti.

Sv. Olimpijada đakonisa

Rođena u Carigradu od vrlo znamenitih roditelja. Otac njen Anisije Sekund beše senator, a mati ćerka onoga slavnog velmože Evlavija, koji se spominje u žitiju sv. Nikolaja čudotvorca. Kada poraste Olimpijada, bi obručena nekome velikašu, koji umre pre venčanja sa ovom časnom devicom. Uzalud i car i ostala rodbina navaljivahu na Olimpijadu da se uda za drugoga, ona ne hte nikako, nego se predade bogougodnom životu čineći od nasleđenog imanja velike žrtve crkvama i milostinje bednim. Služaše pri hramu kao đakonisa najpre za vreme patrijarha Nektarija, a po smrti ovoga za vreme sv. Jovana Zlatousta. Kada Zlatoust pođe u izgnanstvo, on usavetova Olimpijadu da ostane pri hramu kao i ranije i posluži crkvi ma ko bio patrijarh posle njega. No odmah po izgnanstvu ovoga velikog svetitelja neko upali veliku crkvu, i požar zahvati mnoge znatne građevine u prestonici. Neprijatelji Zlatoustovi optužiše ovu svetu ženu za zlonamernu paljevinu. Olimpijada bi prognana iz Carigrada u Nikomidiju, gde se upokoji 410 god. ostavivši amanet, da joj se telo metne u sanduk i baci u more, pa gde ga voda izbaci, tu da se i sahrani. Kovčeg bi izbačen u mestu Vrohti, gde beše crkva apostola Tome. Velika celebna čudesa projaviše se kroz vekove od njenih moštiju. Izgnani Zlatoust pisao je izgnanoj Olimpijadi krasna pisma, koja i danas mogu služiti velikom utehom svima onima koji stradaju radi pravde Božje. Piše Zlatoust Olimpijadi između ostaloga: „sad sam ja vrlo radostan ne samo zbog toga što si se ti izbavila od bolesti, no još više zbog toga što tako blagorodno podnosiš sve nevolje, nazivajući ih tricama, što je svojstveno duši punoj sile i izobilnoj u bogatim plodovima mužestva. Jer to što ti ne samo blagorodno podnosiš nesreću, nego što je čak i ne primećuješ kada ona naiđe, i to bez naprezanja bez truda i nespokojstva, čak i ne saopštavajući je drugima, no kao likujući i toržestvujući - to služi dokazom najveće mudrosti." (Pismo VI).

Spomen Petog Vaselj. Sabora

Ovaj Sabor bi u Carigradu za vreme cara Justinijana Velikog, 553 god. Na ovom Saboru behu osuđene sve jeresi monofizitske, kao i jeretički spisi Teodora Mopsuetskog, Teodorita Kirskogi Origena (učenje protiv vaskrsenja mrtvih).

Prep. Evpraksija devica

Ćerka Carigradskog velikaša Antigona i srodnica caru Teodosiju Velikom. Sa svojom majkom, mladom udovom, preseli se u Misir, i tu obilažahu manastire dajući priloge i moleći se Bogu. Sedmogodišnja Evpraksija po svojoj žarkoj želji zamonaši se u jednom ženskom manastiru. Što je više rasla, To je sve teže podvige na sebe nalagala. Jedanput je postila 40 dana. Upokojila se 413 god. u 30 svojoj godini. Imaše veliku blagodat Božju i celjaše najteže bolesti.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 3:9-17

9. Jer mi smo Božiji saradnici, a vi ste Božija njiva, Božija građevina.

10. Po blagodati Božijoj koja mi je data, ja sam kao mudar neimar postavio

temelj, a drugi zida na njemu; ali svaki neka gleda kako zida.

11. Jer temelja drugoga niko ne može postaviti osim postojećeg, koji je Isus

Hristos.

12. Ako li ko zida na ovome temelju zlato, srebro, drago kamenje, drva,

sijeno, slamu,

13. Svačije će djelo izići na vidjelo; jer će Dan pokazati, jer će se ognjem

otkriti, i svačije će se djelo ognjem ispitati kakvo je.

14. Ako ostane čije djelo što je nazidao, primiće platu;

15. Ako čije djelo izgori, biće oštećen, a sam će se spasti, no tako kao kroz

oganj.

16. Ne znate li da ste hram Božiji i da Duh Božiji obitava u vama?

17. Ako neko razara hram Božiji, razoriće njega Bog; jer je hram Božiji

svet, a to ste vi.

(Zač. 129).

 

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 14:22-34

22. I odmah prinudi Isus učenike svoje da uđu u lađu i idu prije njega na

onu stranu dok on otpusti narod.

23. I otpustivši narod, pope se na goru da se nasamo pomoli. A nasta veče i

bijaše ondje sam.

24. A lađa bješe već nasred mora, ugrožena od valova, jer bijaše protivan

vjetar.

25. A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus hodeći po moru.

26. I vidjevši ga učenici gdje ide po moru, uznemiriše se govoreći: To je

utvara; i od straha povikaše.

27. A Isus im odmah reče govoreći: Ne bojte se, ja sam, ne plašite se!

28. A Petar odgovarajući reče mu: Gospode, ako si ti, reci mi da dođem tebi

po vodi.

29. A on reče: Hodi! I izišavši iz lađe, Petar iđaše po vodi da dođe

Isusu.

30. No videći jak vjetar uplaši se, i počevši tonuti, povika govoreći:

Gospode, spasi me!

31. I odmah Isus pruživši ruku uhvati ga, i reče mu: Malovjerni, zašto

posumnja?

32. I kad uđoše u lađu, presta vjetar.

33. A oni u lađi pristupiše i pokloniše mu se govoreći: Vaistinu si ti

Sin Božiji.

34. I prešavši dođoše u zemlju genisaretsku.

(Zač. 60).

 

 

RASUĐIVANJE

„Kao što je devstvo bolje od braka, tako je prvi brak bolji od drugoga." Tako je pisao sv. Jovan Zlatoust mladoj udovi ženi upokojenog plemića carigradskog Tirasija, savetujući je da ne stupa u drugi brak. Prvi brak crkva blagosilja s radošću, a drugi sa žalošću. Evpraksija starija, majka sv. Evpraksije i rođaka cara Teodosija Velikog, osta mladom udovom, po smrti joj muža Antigona, s kojim požive u telesnoj vezi samo dve godine i tri meseca, i još jednu godinu, po dogovornom zavetu, kao brat sa sestrom. Car i carica savetovahu je, da stupi u brak sa drugim nekim velikašem. No ona ne hte ni čuti, nego uze svoju ćerčicu Evpraksiju i s njom odbeže u Misir. A šta da kažemo za sv. Olimpijadu, i sv. Evpraksiju mlađu? Kao i sv. Makrina tako i one behu samo obručene kao device, pa kad im obručnici pomreše, one smatrahu sebe udovicama, i ne hteše ni u mislima svojim dopustiti, da stupaju u brak. Kakva čistota srca! Kakva vernost jednom obručniku! Kakav strah od Boga! Kakva jasna vera u budući život, u kome se obručnica nada videti sa svojim obručnikom!

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno zaustavljanje sunca i meseca (Isus 10), i to:
1. kako Isus Navin, da bi dovršio pobedu nad Gavaonjanima, zapovedi suncu i mesecu da zaustave svoj tok;
2. kako Bog ču glas čoveka pravednika, i silom Svojom zaustavi sunce i mesec;
3. kako je Bog i stvorio prirodu da služi čoveku, i kako Bog čini po volji pravednika.

BESEDA

o robovima koji propovedaju slobodu
I obećavaju im slobodu i sami su robovi pogibli;
jer koga ko nadvlada onaj mu i robuje
(II Pet. 2, 19).
Još uvek apostol govori o nečistim, bezobraznim i samovoljnim opominjući verne, da se čuvaju njihovih zavođenja ponositim i lažljivim rečima. Prvo je rekao o njima, da hule na slavu Božju, drugo da prelašćuju na nečistote tjelesnih želja, a sada pak govori, kako oni obećavaju slobodu, to jest obećavaju nešto što i oni sami nemaju, jer nadvladani skvernim strastima oni su robovi svojih strasti pokorni robovi najgroznijih tirana ovoga sveta. O braćo moja, kako su nama savremene ove apostolske reči, pisane pre devetnaest stoleća! Pogledajte, kako zapenušeno svuda oko nas deklamuju o slobodi oni koji ni malo slobode nemaju! Poslušajte viku očajnih robova strasti i poroka, kako obmanuti obmanjuju, i oslepljeni propovedaju svetlost! Strasti su tkivo mreže, izatkane od đavola, da njome ljude lovi. Uhvaćeni u tu mrežu oni nazivaju druge ljude robovima a sebe slobodnim, na smeh đavola, koji ćutke pribira mrežu i privlači je svojoj obali. O braćo, čuvajte se onih očajnika, koji sebe nazivaju vesnicima slobode, dok danonoćno služe gospodaru svome đavolu. Svoju nemaštinu oni nazivaju bogatstvom, i tuđe bogatstvo nazivaju nemaštinom, kao što bezumnik ceo svet naziva bezumnim a sebe umnim. Tako i oni, najneslobodniji, nazivaju druge neslobodnim. I službu Bogu i bližnjima, po ljubavi, oni nazivaju robovanjem, dok službu đavolu nazivaju slobodom. To su pakosnici Boga i ljudi, kao što je i sam đavo pakosnik Boga i ljudi. Kad god čujete, da vam neko govori o slobodi, ispitajte prvo dobro, da li on nije rob neke strasti i poroka. Po nečistoti života, po bezobrazluku i samovolji poznaćete sve lažne učitelje slobode. To vas apostol opominje.
O Gospode, jedini darodavče istinite slobode, sačuvaj nas od mreže sviju pakosnika Tvojih i naših. Tebi slava i hvala vavek. Amin.