Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 07.01. (25.12. po Starom kal.)

Roždestvo Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista

Roždestvo Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista

"A kad se navrši vrijeme, posla Bog Sina svojega jedinorodnoga" (Gal 4, 4), da spase rod ljudski. I kad se ispuni devet meseci od blagovesti, koju javi arhangel Gavril Presvetoj Devi u Nazaretu, govoreći: "Raduj se, blagodatna... evo začećeš i rodićeš sina, i nadjeni mu ime Isus" (Lk 1, 18 i 31). U to vreme iziđe zapovest od kesara Avgusta, da se popiše sav narod u Carevini rimskoj. Shodno toj zapovesti trebaše svako da ide u svoj grad i tamo se upiše. Zato Josif Pravedni dođe s Presvetom Devom u Vitlejem, grad Davidov, jer oboje behu od carskog kolena Davidova. Pa kako se u taj maleni grad sleže mnogo naroda radi popisa, ne mogoše Josif i Marija naći konaka ni u jednoj kući, zbog čega se skloniše u jednu pećinu ovčarsku, gde pastiri ovce svoje zatvarahu. U toj pećini, a u noći između subote i nedelje, 25. decembra rodi Presveta Deva Spasitelja sveta, Gospoda Isusa Hrista. I rodivši Ga bez bola, kao što Ga je i začela bez greha, od Duha Svetoga, a ne od čoveka, ona Ga sama povi u lanene pelene, pokloni Mu se kao Bogu i položi Ga u jasle. Potom priđe i pravedni Josif, i on Mu se pokloni kao božanskom plodu devičanske utrobe. Tada dođoše i pastiri iz polja, upućeni od angela Božjeg, i pokloniše Mu se kao Mesiji i Spasitelju. I čuše pastiri mnoštvo angela Božjih gde poju: "Slava na visini Bogu i na zemlji mir, među ljudima dobra volja" (Lk 2, 14). U to vreme stigoše i tri mudraca s Istoka vođeni čudesnom zvezdom, sa darovima svojim: zlatom, livanom i izmirnom, i pokloniše Mu se kao Caru nad carevima, i darivaše Ga darovima svojim (Mt 2). Tako dođe u svet Onaj, čiji dolazak bi prorečen od proroka, rodi se onako kako bi prorečeno: od Prečiste Deve, u gradu Vitlejemu, od kolena Davidova po telu, u vreme kada više ne beše u Jerusalimu cara od roda Judina, nego carovaše Irod tuđin. Posle mnogih Svojih praobraza i nagoveštenja, izaslanika i vesnika, proroka i pravednika, mudraca i careva, najzad se javi On, Gospodar sveta i Car nad carevima, da izvrši delo spasenja ljudskog, koje ne mogoše izvršiti sluge NJegove. NJemu neka je večna slava i hvala. Amin. Božićni praznici i običaji
http://www.spcportal.org/index.php?pg=647〈=sr

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA GALATIMA 4:4-7

4. A kad dođe punoća vremena, posla Bog Sina svojega, koji se rodi od žene, koji bi pod zakonom,

5. Da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo usinovljenje.

6. A pošto ste sinovi, posla Bog Duha Sina svojega u srca vaša, koji viče: Ava, Oče!

7. Tako nisi više rob, nego sin; ako li si sin, i nasljednik si Božiji kroz Hrista.

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 2:1-12

1. A kada se Isus rodi u Vitlejemu judejskome u dane Iroda cara, gle, dođoše mudraci od Istoka u Jerusalim i rekoše:

2. Gdje je car judejski koji se rodi? Jer vidjesmo njegovu zvijezdu na Istoku i dođosmo da mu se poklonimo.

3. Kada to ču car Irod, uplaši se, i sav Jerusalim sa njim.

4. I sabravši sve prvosveštenike i književnike narodne, pitaše ih gdje će se Hristos roditi.

5. A oni rekoše: U Vitlejemu judejskome; jer je tako prorok napisao:

6. I ti Vitlejeme, zemljo Judina, ni po čem nisi najmanji među kneževima Judinim; jer će iz tebe izići Vođa koji će napasati narod moj Izrailja.

7. Onda Irod, tajno dozvavši mudrace, saznade od njih kada se pojavila zvijezda.

8. I poslavši ih u Vitlejem, reče: Idite i raspitajte se dobro za dijete, pa kada ga nađete, javite mi, da i ja dođem da mu se poklonim,

9. A oni, saslušavši cara, pođoše, i gle, zvijezda, koju su vidjeli na Istoku, iđaše pred njima dok ne dođe i stade odozgo gdje bješe dijete.

10. A kad vidješe zvijezdu, obradovaše se veoma velikom radosti.

11. I ušavši u kuću, vidješe dijete sa Marijom materom njegovom, i padoše i pokloniše mu se, pa otvorivši riznice svoje prinesoše mu dare: zlato, tamjan i smirnu.

12. I primivši u snu zapovjest da se ne vraćaju Irodu, drugim putem otidoše u zemlju svoju.

RASUĐIVANJE

Gospodu Isusu rođenom u Vitlejemu najpre se pokloniše pastiri i mudraci (zvezdari) c Istoka, dakle, najprostiji i najmudriji ovoga sveta. I dan-danas najiskrenije se klanjaju Gospodu Isusu, Bogu i Spasu, najprostiji i najmudriji ovoga sveta. Pokvarena prostota i poluučena mudrost vazda su bili neprijatelji Hristova Božanstva i NJegovog Jevanđelja. No ko su bili ovi mudraci c Istoka? Ovo pitanje je naročito proučavao sv. Dimitrije Rostovski. On tvrdi, da su oni bili carevi nekih manjih oblasti ili pojedinih gradova u Persiji, Arabiji i Misiru. U isto vreme bili su oni veliki učenjaci u zvezdarstvu (astronomiji). NJima se javila ona čudesna zvezda, koja je nagoveštavala rođenje Novoga Cara. Po sv. Dimitriju ta se zvezda njima javila na devet meseci pre rođenja Gospoda Isusa, tj. u vreme začeća Presvete Bogorodice. To vreme od devet meseci oni su proveli u proučavanju te zvezde, u pripremanju za put i u putovanju. Stigli su u Vitlejem uskoro po rođenju Spasitelja sveta. Jedan od njih zvao se Melhior. On je bio star, sed, sa dugom belom kosom i bradom. On prinese Gospodu na dar zlato. Drugi se zvao Gaspar; lica crvena, mlad i bez brade. On prinese Gospodu na dar livan. Treći se zvao Valtazar, licem crn i vrlo bradat. On prinese Gospodu na dar izmirnu. NJihova tela po smrti preneta su u Carigrad, iz Carigrada u Milano, a iz Milana u Keln. Moglo bi se još dodati, da su ova trojica mudraca bili predstavnici tri glavne pace ljudske, koje su proizašle od Nojevih sinova: Sima, Hama i Jafeta. Persijanac je predstavljao Jafetite, Arabljanin Semite a Misirac Hamite. Tako da se može reći: kroz njih trojicu ceo rod ljudski poklonio se vaploćenom Gospodu i Bogu našemu.

SOZERCANJE

Da sozercavam krasotu duše Presvete Bogorodice i to:
1. kako duša njena beše svetla i neporočna,
2. kako duša njena beše ispunjena tišinom od vere i nade u Boga,
3. kako duša njena beše ispunjena blagouhanim mirisom od molitava.

BESEDA

o rođenju Gospoda Sina Božijeg
Izađoh od oca i dođoh na svijet (Jov. 16,28)

Sin Božiji jedinorodni, braćo, rođen u večnosti od Oca bez matere, rodi se u vremenu od matere bez oca. Ono prvo rođenje nedokučena je tajna Svete Trojice u večnosti, ovo drugo nedokučena je tajna sile i čovekoljublja Božijeg u vremenu. Najveća tajna u vremenu odgovara najvećoj tajni u večnosti. Ne ulazeći s malenom svećom našega razuma u ovu najveću tajnu, zadovoljimo se, braćo, saznanjem, da je naše spasenje poteklo ne od čoveka i ne od zemlje nego od najviših visina božanskoga nevidljivog sveta. Tolika je milost Božija i toliko je dostojanstvo čovekovo, da je sam Bog Sin spustio se iz večnosti u vreme, s neba na zemlju, s prestola slave u pećinu ovčarsku, samo da ljude spase, od greha očisti, i u Raj povrati. Izađoh od oca, gde imadoh sve, i dođoh na svet, koji mi ne može ništa dati. U pećini se rodi Gospod, da pokaže, da je ceo svet jedna tamna pećina, koju samo On jedini može osvetliti. U Vitlejemu se rodi Gospod – a Vitlejem znači dom hleba- da pokaže, da je On jedini hleb života, dostojan pravih ljudi.

O Gospode Isuse, prevečni Sine Boga Živoga, i Sine Deve Marije, osvetli nas i nahrani nas Tobom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.