Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 06.11. (30.10. po Starom kal.)

Sv. muč. Areta

Sv. muč. Areta

Ovaj sveti mučenik postrada za veru Hristovu sa još preko 4000 hrišćana, sveštenika, inoka i inokinja, građana, žena i dece. Beše Areta gradoupravitelj u gradu Negranu u zemlji Omiritskoj (južna Arabija), i beše mu 95 godina kada postrada. Omiritskom zemljom vladaše tada neki Jevrejin Dunaan, opaki gonitelj hrišćana. Rešen da istrebi potpuno hrišćane iz svoje zemlje on opkoli hrišćanski grad Negran, i najpre poruči građanima, da ako se ne odreknu Hrista, on će ih sve smrću umoriti. Građani zatvoriše kapije, te Dunaan dugo i bezuspešno napadaše na zidine gradske. Tada se bezakoni knez zakle građanima, da im ništa neće učiniti, samo neka mu otvore kapije gradske, da uđe i uzme danak, koji mu oni duguju, pa će se po tom odmah udaljiti. Hrišćani poverovaše, i otvoriše kapije. Tada krivokleti Jevrejin pozva k sebi starca Aretu sa svima kliricima i drugim uglednim građanima, i sve ih poseče mačem. I učini potom strahoviti pokolj po gradu. Čuvši za ovo Vizantijski car Justin vrlo se ožalosti i napisa pismo Etiopskom caru Elezvoju, da ide na Dunaana s vojskom i osveti nevinu krv hrišćansku. Elezvoj posluša Justina, udari s vojskom na kneza Omiritskog, pobedi ga, svu mu vojsku pogubi a njega mačem poseče. Za kneza Omiritskog, po Božjem otkrovenju, bi postavljen neki pobožni čovek Avramije, a za arhiepiskopa Omiritskog, opet po Božjem otkrovenju sv. Grigorije (v. 19. decembar). U Negranu hrišćani obnoviše hram sv. Trojici, koji Dunaan beše sagoreo, i podigoše hram sv. muč. Areti i ostalim mučenicima Negranskim. Postradaše i venac mučenički od Gospoda primiše 523. god.

Sv. Elezvoj car Etiopski

Raspaljen revnošću za veru Hristovu ovaj blagočestivi car diže vojsku protiv kneza Dunaana, opakog mučitelja hrišćana u zemlji Omiritskoj. No u početku rata nemaše uspeha, i mnoga njegova vojska propade u bezvodnoj pustinji. Tada on gorko plakaše pred Bogom, i obeća zamonašiti se, ako mu Bog pomogne pobediti krvnika hrišćanskog. Pobedivši Dunaana Elezvoj se vrati u Etiopiju, i odmah napusti carski dvor i stupi u manastir, u kome se strogo podvizavaše kao istiniti monah punih 15 godina. Bog mu darova blagodat čudotvorstva pre i posle smrti. Upokoji se 555. god.

„Svih žalosnih radost."

Tako se naziva jedna čudotvorna ikona Presvete Bogorodice. Praznuje se naročito povodom čudesnog iscelenja Efimije, sestre patrijarha Joakima, 1688. god. u Moskvi. Imala Efimija tešku ranu na boku, pa kako je lekari bezuspešno lečiše, ona s plačem pripadne moliti se Presvetoj Bogorodici. I ču glas: „Efimija, idi u hram Preobraženja Sina moga; tamo je ikona „Svih žalosnih radost": neka se pomoli sveštenik pred tom ikonom, i ozdravićeš". Efimija učini tako, i odmah posta potpuno zdrava.

Prep. Areta Pečerski

Prep. Areta Pečerski

Predstavio se 1190. god.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA GALATIMA 6:11-18

11. Vidite kako vam velikim slovima napisah svojom rukom!

12. Koji hoće da se dopadnu po tijelu, oni vas primoravaju da se obrezujete, samo da ne budu gonjeni za krst Hristov.

13. Jer ni sami obrezani ne drže zakon, nego hoće da se vi obrezujete da bi se vašim tijelom hvalili.

14. A ja, Bože sačuvaj, da se čim drugim hvalim osim krstom Gospoda našega Isusa Hrista, kojim se meni razape svijet i ja svijetu.

15. Jer u Hristu Isusu niti obrezanje što pomaže niti neobrezanje, nego nova tvar.

16. I koji god budu živjeli po ovome pravilu, mir na njih i milost, i na Izrailj Božiji.

17. Ubuduće da mi niko ne stvara teškoće, jer ja rane Gospoda Isusa na tijelu svojemu nosim.

18. Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista sa duhom vašim, braćo. Amin.

 

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 16:19-31

19. Čovjek pak neki bješe bogat i oblačaše se u skerlet i u svilu, i sjajno se veseljaše svaki dan.

20. A bješe neki siromah, po imenu Lazar, koji ležaše pred vratima njegovim gnojav,

21. I željaše da se nasiti mrvama koje padahu sa trpeze bogatoga; a još i psi dolažahu i lizahu gnoj njegov.

22. A kad umrije siromah, odnesoše ga anđeli u naručje Avraamovo; a umrije i bogataš, i sahraniše ga.

23. I u paklu, nalazeći se u mukama, podiže oči svoje i ugleda izdaleka Avraama i Lazara u naručju njegovu.

24. I on povika i reče: Oče Avraame, smiluj se na me i pošalji Lazara neka umoči u vodu vrh od prsta svojega da mi rashladi jezik; jer se mučim u ovome plamenu.

25. A Avraam reče: Sinko, sjeti se da si ti primio dobra svoja u životu svome, a tako i Lazar zla; sada pak on se tješi, a ti se mučiš.

26. I povrh svega toga, postavljena je među nama i vama provalija velika, da oni koji bi htjeli odovud k vama prijeći, ne mogu; niti oni otuda k nama prelaze.

27. Tada reče: Molim te pak, oče, da ga pošalješ domu oca mojega;

28. Jer imam petoricu braće: neka im posvjedoči da ne bi i oni došli na ovo mjesto mučenja.

29. Reče mu Avraam: Imaju Mojseja i proroke, neka njih slušaju.

30. A on reče: Ne, oče Avraame, nego ako im dođe neko iz mrtvih, pokajaće se.

31. A on mu reče: Ako ne slušaju Mojseja i proroke, ako neko i iz mrtvih vaskrsne, neće se uvjeriti.

Pesma iz Prologa

O Presveta Božja Mati,
žalosnih radosti,
I grešnima nama daruj
od tvoje milosti.
Na prestolu večnog carstva
ti Sina imadeš,
I sve naše muke vidiš,
sve ih redom znadeš.
Ti si uvek Hrista Boga
za verne molila,
Premnogi si bol i muku
skorbnim utolila.
No ne prestaj, Sveta Devo,
do kraja vremena,
Moliti se za spasenje
našega plemena.
Slavnijom te Bog učini
i od Serafima,
O pohitaj, o pomozi
svima žalosnima!

RASUĐIVANJE

Kad svešteno lice čini bezakonje, mnogo ga teža kazna postiže, nego kad takvo isto bezakonje čini običan svetovnjak, koji je manje posvećen u tajne volje Božje. Sv. Areta beše monah u Pečerskom manastiru, i beše srebroljubiv veoma. U njegovoj keliji stajaše nagomilano blago, od koga on nikome nijedne lepte ne davaše. No razbole se jednom teško preteško, i vide kao na javi, kako đavoli otimaju dušu njegovu od angela vičući „naš je, naš je!" i navodeći za dokaz toga Aretovo srebroljublje i tvrdičluk. Povrativši se od bolesti Areta popravi život svoj, i od tada računaše sve zemno blago u ništa. I čovekoljubivi Bog oprosti mu, i docnije dade mu blagodat veliku. — Neki opet monah iz manastira, u kome se predstavi blaženi car Elezvoj, priviče često ići u krčmu, tamo opijati se, pa čak i sa ženama bezčinstva tvoriti. Jednoga dana vraćajući se iz krčme napade na nj strašno velika zmija, i gonjaše ga uzastopce. U velikoj muci i teskobi povika monah: „tako ti svetoga i pravednoga Elezvoja, odstupi od mene!" I zmija se najedanput zaustavi. I ču monah kao čovečji glas od strane zmije: „angel Božji naredi mi, da te pojedem zbog nečistote i skverne tvoje, jer si se zavetovao služiti Gospodu u čistoti, a sad prljaš telo svoje i gneviš Duha Svetoga". I zakle se monah, da više nikad grešiti neće, vrati se u manastir, i do smrti više ne pogreši. Tako Bog i pokara i pomilova molitvama sv. cara Elezvoja.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesnu posetu angela Božjega Korniliju kapetanu (Dela Ap. 10), i to:
1. kako po danu i na javi Kornilije vide angela Božjega koji ga oslovi imenom;
2. kako se Kornilije uplaši i odazva: šta je, Gospode?
3. kako ga angel nauči da pošlje u Jafu po apostola Petra, koji će mu reći reči spasenja.

BESEDA

o javnom dolasku Boga.
Bog će javno doći i neće prećutati (Ps. 49, 3).
Drugčije je zvanje vojvode od zvanja sudije. Vojvoda se pred neprijateljem ne objavljuje odmah, nego ostavlja neprijatelju, da sudi o njemu kako hoće; jer vojvodi je glavno da pobedi. Sudija se pak odmah javlja onima kojima ima da sudi. Drugčije je i zvanje učitelja od zvanja sudije. Učitelju je glavno da nauči vaspitanike svoje; zato se on često puta spušta na stupanj vaspitanika svojih, i govori im kao drug njihov. Sudija pak od početka pa do kraja mora biti javljen suđenima kao sudija, i ništa drugo. Drugčije je i zvanje lekara od zvanja sudije: i razlika se u ta dva zvanja tako dâ uočiti kao i u prva dva slučaja. Bog se, braćo, javio svetu u telu čovečjem: javio se kao vojvoda, kao učitelj, kao lekar. No nije se još javio kao sudija. U prvom slučaju On je prećutao da izrekne javno Svoje najviše dostojanstvo, nego je ostavio neprijateljima, vaspitanicima i bolesnicima da sude o NJemu kako znaju. Ko je imao zdravo suđenje, taj je mogao poznati Ga kao Boga, skrivenog u telu, i po rečima, i po delima, i po čovekoljublju, i po znacima nebeskim pri NJegovom rođenju, pri raspeću, pri vaskrsenju i vaznesenju. Kome je pak um bio pomračen kakvom zlobnom strašću, taj Ga nije mogao poznati niti za Boga priznati. Ali kada bude On došao kao Sudija, tada Ga niko više neće pitati ni jesi li Ti? ni ko si Ti? nego će svi u trenutku znati, da je to zaista On. Angeli će pred NJim trubiti: na nebesima će blistati krst NJegov, ispred NJega će se oganj razgoreti, i oko NJega bura velika videće se. Tada će i veran i neveran, i pravedan i nepravedan, pogledati i poznati — Sudiju. Tada će se radovati samo oni, koji su Ga pre poznali kao Boga, u pećini, i na krstu. Oni će se vaistinu radovati, jer će u Sudiji poznati Onoga, s kojim su vojevali, od koga su se naučili, i kojim su se izlečili.
O Spasitelju preslavni, pomiluj nas i ispravi nas pre drugog dolaska Tvoga. Tebi slava i hvala vavek. Amin.