Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 06.01. (24.12. po Starom kal.)

Badnji dan

Badnji dan

Najstroži post i sasvim posebna služba određena je za samo navečerje Roždestva Hristovog, koje se naziva Badnji dan. Za Badnji dan, ukoliko on ne padne u subotu ili nedelju, u 2. čas dana (po našem računanju 8 ujutro) služe se Carski časovi 1,3,6. i 9. Svaki od njih ima po 2 posebna proročka psalma, naročite tropare, prokimen, parimeje, Apostol i Jevanđelje. Jevanđelje se na samom početku donosi na sredinu hrama i polaže na nalonj. Carske dveri tokom čitave službe ostaju otvorene, sve dok se Jevanđelje ne unese u oltar. Na svakom času savršava se kađenje, i to na 1. i 9. potpuno, a na 3. i 6. malo. Sa časovima se sjedinjuju i izobraziteljne. Zatim se u 7. čas dana (po našem računanju 1 popodne) služi Liturgija svetog Vasilija Velikog, koja počinje večernjem. Posle vhoda sa Jevanđeljem i "Svjete Tihij" čita se 8 parimeja, pri čemu se posle prva tri vozglašava naročit tropar, čiji završetak: "S njimi že pomiluj nas" pevaju čtec i pojci; posle 6. parimeja vozglašava se drugi tropar, čiji završetak "Žiznodavče, slava Tebi" takođe pevaju čtec i pojci. Nakon 8. parimeja proiznosi se mala jektenija sa liturgijskim vozglasom: "Jako svjat jesi, Bože naš", a odmah zatim sledi Trisveta pesma i uobičajenim poretkom Liturgija svetog Vasilija Velikog. Posle Liturgije na sredniй hrama postavlja se ikona praznika sa upaljenom svećom, i sveštenoslužitelji sa narodom slave pred ikonom praznik koji je nastupio pevajući tropar: "Roždestvo Tvoje, Hriste Bože naš..." ("Rođenje Tvoje, Hriste Bože naš...") i kondak "Djeva dnjes presuščestvenago raždajet..." ("Djeva danas Nadsuštastvenoga rađa..."). Izvod teksta preuzet iz Liturgike arhiepiskopa Averkija Tauševa. Celu knjigu možete naći na sajtu Svetosavlje:
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Liturgika_36.htm

Prepodobna mučenica Evgenija i drugi s njom

Ćerka Filipa, eparha celog Misira. Rođena u Rimu. U to vreme behu hrišćani izgnani iz Aleksandrije i življahu van grada. Devica Evgenija posećivaše hrišćane i svim srcem primi veru njihovu. Odbeže od svojih roditelja sa dva verna evnuha svoja, krsti se od episkopa Elije i prerušena u muško odelo stupi u muški manastir, gde primi monaški čin. Toliko očisti srce svoje podvigom svojevoljnim, da primi od Boga blagodat isceljenja bolnih. Tako isceli i neku bogatu ženu Melantiju. No posle ova žena hoćaše izvući Evgeniju na telesni greh i ne sluteći, da je Evgenija žensko. Pa kako bi odlučno odbijena od strane Evgenije, ova zla žena iz osvete ode eparhu i okleveta Evgeniju onako isto kao nekad žena Pentefrijeva celomudrenog Josifa. Eparh naredi te sve monahe okovaše i u tamnicu vrgoše zajedno s Evgenijom. No kada bi izvedena na sud, sveta Evgenija pokaza se svome ocu kao njegova ćerka. Obradovani Filip tada krsti se sa celim domom svojim. I bi Filip izabran za episkopa aleksandrijskog. Čuvši za ovo, rimski car posla nekog opakog vojvodu Terencija, koji došavši u Aleksandriju tajno ubi Filipa. Tada se sveta Evgenija preseli u Rim sa majkom i braćom svojom. U Rimu je neustrašivo i revnosno prevodila neznabošce u veru pravu, naročito devojke. Tako prevede u veru i neku krasnu devicu Vasiliju. Uskoro Vasilija bi posečena za Hrista, kako joj Evgenija i predskaza. Tada biše posečeni i oba ona evnuha, Prot i Jakint. Najzad dođe mučenička končina i svetoj Evgeniji. Od njene blizine pade hram Dijanin i razruši se. Mučitelji je baciše najpre u vodu, potom u oganj, no Bog je spase. Javi joj se sam Gospod Isus u tamnici i reče joj, da će ona postradati na sam dan NJegovog Roždestva. Tako i bi. Mačem je posekoše 25. decembra 262. godine u Rimu. Posle smrti javi se Evgenija materi svojoj u velikoj slavi i uteši je.

Prepodobni Nikola vojvoda

Neki misle da je ovaj veliki svetitelj bio balkanski Sloven poreklom. U vreme cara Nikifora Nikola beše vojvoda i zapovedaše nad jednim delom vojske, koja pođe u rat na Bugare. Usput Nikola zanoći u jednoj krčmi, gde imade jedno veliko iskušenje i jedan čudan san. Taj san se potpuno obistini u ratu, u kome Grci behu strašno potučeni od Bugara 811. godine. Nikola se spase; pa iz blagodarnosti prema Promislu Božjem on ostavi svoj vojnički čin i zamonaši se. Dugo se podvizavao i podvigom toliko usavršavao da je postao veliki prozorljivac i ugodnik Božji. Skončao mirno u IX veku i preselio se u blaženo Carstvo Hrista Gospoda.

Evanđelja

SABORNA POSLANICA SVETOG APOSTOLA JAKOVA 2:1-13

1. Braćo moja, ne gledajući ko je ko, imajte vjeru u našega Gospoda slave Isusa Hrista.

2. Jer ako dođe na sabranje vaše čovjek sa zlatnim prstenom i u svijetloj haljini, a dođe i siromah u bijednoj haljini,

3. I pogledate na onoga u svijetloj haljini, i rečete mu: Ti sjedi ovdje lijepo, a siromahu: Ti stani ondje, ili sjedi ovdje niže podnožja mojega;

4. Zar time ne učiniste razliku u sebi i postadoste sudije sa zlim pomislima?

5. Čujte, draga braćo moja, ne izabra li Bog siromahe ovoga svijeta da budu bogati vjerom, i nasljednici Carstva koje obeća onima koji NJega ljube?

6. A vi poniziste siromaha. Nisu li bogataši ti koji vas ugnjetavaju i zar vas oni ne vuku na sudove?

7. Ne hule li oni na dobro Ime kojim ste nazvani?

8. No, ako vi zakon carski izvršujete po Pismu: LJubi bližnjega svojega kao samog sebe, dobro činite;

9. Ako li gledate ko je ko, grijeh činite, i zakon vas kara kao prestupnike.

10. Jer koji sav zakon održi a sagriješi u jednome, kriv je za sve.

11. Jer Onaj koji je rekao: Ne čini preljube! rekao je i: Ne ubij! Ako, dakle, ne učiniš preljubu a ubiješ, postao si prestupnik zakona.

12. Tako govorite i tako tvorite kao oni koji će zakonom slobode biti suđeni;

13. Jer će onome biti sud bez milosti koji ne čini milosti; a milost slavi pobjedu nad sudom.

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 10:23-32

23. I pogledavši oko sebe, Isus reče učenicima svojim:

(Zač. 46).

Kako je teško bogatima ući u Carstvo Božije!

24. A učenici se zapanjiše na riječi njegove. A Isus opet odgovarajući reče im: Djeco, kako je teško onima koji se uzdaju u bogatstvo ući u Carstvo Božije!

25. Lakše je kamili kroz iglene uši proći negoli bogatome u Carstvo Božije ući.

26. A oni se veoma čuđahu govoreći u sebi: pa ko se onda može spasti?

27. A Isus pogledavši na njih reče: LJudima je to nemoguće, ali Bogu nije; jer sve je moguće Bogu.

28. A Petar mu poče govoriti: Eto mi smo ostavili sve i za tobom pođosmo.

29. A Isus odgovarajući reče: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili djecu, ili njive, mene radi i jevanđelja radi,

30. A da neće primiti sad u ovo vrijeme sto puta onoliko kuća, i braće, i sestara, i oca, i mater, i djecu, i njive, uz progonjenje, a u vijeku koji dolazi život vječni.

31. Ali će mnogi prvi biti posljednji i posljednji prvi.

32. A kad uzlažahu putem u Jerusalim, Isus iđaše ispred njih, a oni se čuđahu, i za njim iđahu sa strahom.

Pesma iz Prologa

Evgenija slavna deva
Boga poznala,
Na službu se svome Bogu
cela predala.
Vremen život žrtvovala
večnom i trajnom.
Srce svoje obručila
Hristu beskrajnom.
Trpljenjem je pobedila
zlobu vražiju.
I blagodat zadobila Evgenijo,
čudnu, Božiju.
C angelima na nebesi
Sad se raduje,
Sa svecima večni praznik
slavno praznuje.
Evgenijo, krasna devo,
Bog te posveti,
Ti si sada i nas grešnih
pred Bogom seti.

RASUĐIVANJE

Pobeda nad iskušenjem — pobeda je nad smrću. To dokazuje i jedan čudesan doživljaj sv. Nikole vojvode. Kada ovaj vojvoda iđaše u vojsci cara Nikifora protiv Bugara, desi mu se te zanoći u jednoj putnoj krčmi. U krčmara beše ćerka devojka, koja, zanesena spoljašnjom krasotom carskog vojvode, poče zvati ovoga na greh. Nikola je odbi jednom govoreći joj, da je to delo, na koje ga ona zove, satansko. No bestidna devojka dođe i drugi pa i treći put u vojvodinu sobu i pozivaše ga na nečisto delo. Vojvoda je odbi i drugi i treći put još odsudnije savetujući je da čuva devičanstvo svoje, i ne predaje đavolu i telo svoje i dušu. Još joj na kraju reče, da je on vojnik, i da ide u rat, pa je i nedostojno i opasno po vojnika prljati se takvim nedelom, koje he Boga prognjeviti a njega u sigurnu smrt odvesti. I tako ovaj bogoljubivi čovek pobedi iskušenje. Sutradan krete on c vojskom dalje. Iduće noći vide on ovakvu viziju: kako on stoji na nekom širokom polju, i vidi blizu sebe jednoga silnoga čoveka, kako sedi sa preturenom desnom nogom preko leve. Pred njima u polju stajahu dve vojske jedna prema drugoj, grčka i bugarska. Onaj silni čovek reče mu, da dobro pazi šta će se sad zbiti. Nikola gledaše i vide sledeće: dokle onaj silni čovek držaše desnu nogu preko leve, dotle grčka vojska pobeđivaše bugarsku vojsku, a kada on promeni stav i preturi levu nogu preko desne, tada navališe Bugari i strahovito isekoše Grke. Onda onaj silni čovek privede vojvodu bliže poklatoj vojsci grčkoj. Celo polje beše pokriveno leševima, i to sve leš do leša. Samo u sredini tih leševa beše jedno mesto prazno, koliko bi jedno telo ljudsko moglo zauzeti. Tada reče onaj čovek Nikoli: to mesto beše određeno za tvoje telo, no kako si ti prošle noći tri put pobedio đavolsko iskušenje, spasao si od smrti i telo svoje i dušu. To što vide Nikola u noćnoj viziji, vide on tačno tako i na javi u vreme borbe. Grčka vojska sva izgibe na bojnom polju.

SOZERCANJE

Da sozercavam sabor (lik) praotaca, proroka i pravednika na nebesima i to:
1. kako oni pre Hrista ispuniše zakon Božji;
2. kako oni prorekoše Hrista Gospoda, bilo rečju, bilo slikom života svoga,
3. kako sada likuju u Carstvu Hristovom.

BESEDA

o pravednom Josifu

Josif muž pravedan... učini kako mu zapovjedi angel Gospodnji (Mateja 1,19,24)

Treba se bojati Boga više nego ljudi, i treba slušati Boga više nego ljude. To je nauk života pravednoga Josifa, srodnika i zaštitnika Svete Deve Marije. On življaše na prekretu između zakona i blagodati, i beše veran zakonu, dok se ne javi blagodat; a kad se javi nova blagodat Božija, on posta veran blagodati. Poslušan slovu zakona on htede oterati Svetu Devu, kad ova zače u prečistom telu svome Spasitelja sveta,no kad mu angel Božiji javi, da je Marija začela od Duha svetoga, on se trže od svoje namere, i ne otera je nego učini kako mu zapovedi angel Gospodnji. On ne rasuđivaše ništa od sebe nego slušaše volju Božiju. Zato ga udostoji Gospod slave velike i na zemlji i na nebu. Tiho o tajno on posluži Bogu, a Bog ga proslavi javno. I ne samo da se on udostoji carstva Božijeg, nego i sinovi i kćeri. Koji bi otac želeo nešto više nego da mu sin bude apostol Hristov? A Josif imaše dva sina apostola. Tako Bog proslavlja one, koji se NJega boje i NJega slušaju.
O Gospode veliki, Bože pravednoga Josifa, pomozi i nama grešnima pravdu tvoju ljubiti i Tebe se jedinoga bojati, Tebi slava i hvala vavek. Amin.