Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 05.07. (22.06. po Starom kal.)

Sveštenomučenik Jevsevije, episkop samosatski

Sveštenomučenik Jevsevije, episkop samosatski

Veliki izobličitelj arijanstva. Kada se uprazni presto antiohijski, njegovim nastojanjem bi izabran Meletije za patrijarha, Meletije, veliko svetilo crkve, koji se po smrti udostojio velike pohvale od strane svetog Jovana Zlatousta. No arijanci brzo izgnaju ovoga Meletija iz Antiohije. Kada umre zli sin Konstantinov, Konstancije, zacari se jedan gori od njega, Julijan Odstupnik. U vreme gonjenja hrišćana od strane Julijanove, sveti Jevsevije skide sa sebe svešteničke rase a obuče se u vojničko odelo, te pod vidom vojnika obilazaše gonjene crkve po Siriji, Finikiji i Palestini, svuda utvrđujući veru pravoslavnu i postavljajući potrebne jereje i đakone i ostale klirike, a ponegde i episkope. Po šumnoj pogibelji Julijanovoj sveti Jevsevije usavetova Meletija te sazva sabor u Antiohiji 361. godine, na kome behu dvadeset sedam arhijereja, na kome se još jednom više osudi arijanska jeres a provozglasi vera pravoslavna onako kako beše izražena na I vaseljenskom saboru. Pored Meletija i Jevsevija na ovom Saboru naročito je padao u oči sveti Pelagije Laodikijski, čuveni devstvenik i podvižnik. Taj Sabor beše u vreme blagočestivog cara Joviniana. No ovaj car ubrzo umre, a zacari se zli Valent, s kojim dođe opet gonjenje na Pravoslavlje. Sveti Meletije bi prognan u Jermeniju, Jevsevije u Trakiju, a Pelagije u Arabiju. Posle Valenta zacari se car Gracijan, koji dade slobodu Crkvi a zatočene arhijereje povrati na njihova mesta. Tako se vratiše: Meletije u Antohiju, Jevsevije u Samosat, a Pelagije u Laodikiju. U to vreme mnoge eparhije i parohije behu udove, te Jevsevije revnosno hitaše da nađe i narodu da zakonite pastire. No kada on dođe sa izabranim episkopom Marinom u grad Dolihin, da bi novoga arhijereja ustoličio i jeres arijevsku, koja u tom gradu beše silna, izobličio, neki fanatički jeretik baci s krova ćeramidu na Jevsevijevu glavu i rani ga opasno, od koje rane ovaj veliki revnitelj Pravoslavlja, svetitelj i mučenik, umre, da večno živi u rajskom blaženstvu. Postrada 379. godine.

Sveti mučenik Zinon i Zina

Sveti Zinon beše oficir rimski u gradu Filadelfiji Arabijskoj. A Zina mu beše sluga. Kada u vreme cara Maksimijana nasta gonjenje hrišćana, usudi se sveti Zinon te izađe pred vojvodu Maksima, ispovedi svoju veru u jednoga živoga Boga, i posavetova Maksima, da se i on mane mrtvih idola i da primi jedinu istinitu veru. Naljuti se vojvoda, pa baci Zinona u tamnicu. A kada verni Zina poseti svoga gospodara u tamnici, to i on bi uhvaćen i uhapšen. Zatim obojica behu mučeni za Hrista i najzad bačeni u oganj, u koji nasuše neznabošci ulja. Duše njihove uvenčaše se vencima u carstvu Hristovom, a telesni ostaci biše sahranjeni u crkvi svetog Georgija u mestu zvanom Kiparision.

Prepodobna Anastasija, majka Svetog Save

Prepodobna Anastasija, majka Svetog Save

Supruga Stefana Nemanje. Majka Vukana, Stefana i Rastka. Zamonašila se 1196. godine i dobila monaško ime Anastasija. NJeno kršteno ime je Ana. Upokojila se 21. juna 1200. godine. Sahranjena je u priprati manastira Studenice. NJene mošti počivaju u manastiru Studenici. Pre nekoliko godina đakon Vojislav Bilbija je izradio divan sarkofag u kome se sada nalaze njene mošti.

Žitija Svetih

Crkva nikad nije bez pastira,
Ni bez muka niti bez junaka.
Kad mač oštri sevnu golijatski,
Otpor dade pastir Samosatski,
Jevsevije, i c njim Meletije,
Ko dve zvezde — treća: Pelagije.
Pravoslavlja svetog revnitelji,
Crkve Božje slavni svetitelji.
Muka beše tada za hrišćane,
LJuta muka sa obadve strane,
C jedne strane besni jeretici,
C druge strane cari bezumnici.
Teško beše dušu sačuvati
I istinu Božju odstojati,
Protiv laži i protiv nasilja.
Sred korova malo bi bosilja,
Malo, malo smilja i kovilja!
Tri jerarha — tri mirisna cveta.
Dosta meda za sav otrov sveta.
Jevsevije ko revnitelj poče
I svoj život ko mučenik doče.
Jevsevije prvosvešteniče,
Blagoslovi, Božji ugodniče!

Evanđelja

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 12:14-16, 22-30

14. A fariseji izišavši održaše vijećanje protiv njega kako da ga pogube. No Isus, doznavši to, ukloni se odande.

15. I za njim iđaše narod mnogi, i iscijeli ih sve,

16. I zaprijeti im da ga ne razglašuju;

22. Tada mu dovedoše bjesomučnog koji bješe slijep i nijem; i iscijeli ga tako da slijepi i nijemi progleda i progovori.

23. I divljaše se sav narod govoreći: Nije li ovo Sin Davidov?

24. A fariseji čuvši to rekoše: Ovaj drugačije ne izgoni demone do pomoću Veelzevula, kneza demonskog.

25. A Isus, znajući misli njihove, reče im: Svako carstvo koje se razdijeli samo u sebi, opustjeće; i svaki grad ili dom koji se razdijeli sam u sebi, neće se održati.

26. I ako satana satanu izgoni, sam se u sebi razdijelio; kako će, dakle, opstati carstvo njegovo?

27. A ako ja pomoću Veelzevula izgonim demone, sinovi vaši čijom pomoću izgone? Zato će vam oni biti sudije.

28. A ako li ja Duhom Božijim izgonim demone, onda je došlo k vama Carstvo Božije.

29. Ili kako može ko ući u kuću jakoga i pokućanstvo njegovo oteti, ako najprije ne sveže jakoga? - i onda će kuću njegovu oplijeniti.

(Zač. 47).

30. Koji nije sa mnom, protiv mene je; i koji ne sabira sa mnom, rasipa.

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA RIMLJANIMA 14:9-18

9. Jer zato Hristos i umrije i vaskrse i oživi da ovlada i mrtvima i živima.

10. A ti. zašto osuđuješ brata svoga? Ili ti, zašto nipodaštavaš brata svoga? Jer ćemo svi predstati sudu Hristovom.

11. Jer je pisano: Živ sam ja, govori Gospod, pokloniće mi se svako koljeno, i svaki jezik ispovijediće Boga.

12. Dakle, svaki će od nas dati Bogu odgovor za sebe.

13. Zato da ne osuđujemo više jedan drugoga, nego se više o tome starajte da ne postavljate bratu spoticanje ili sablazan.

14. Znam i uvjeren sam u Gospodu Isusu da ništa nije nečisto po sebi, osim kad ko misli da je što nečisto, onome je nečisto.

15. Ako li se brat tvoj zbog jela žalosti, već ne postupaš po ljubavi; ne gubi jelom svojim onoga za koga Hristos umrije.

16. Neka se, dakle, ne huli na vaše dobro.

17. Jer Carstvo Božije nije jelo ni piće, nego pravednost i mir i radost u Duhu Svetome.

18. Jer koji ovim služi Hristu, ugodan je Bogu i ljudima vrijedan.

(Zač. 115).

RASUĐIVANJE

Zašto Gospod blagi popušta na istinitu veru napade i muke, dok jeresima i neznaboštvu dopušta naslađivanje spokojstvom? „Zašto?" pita se i sv. Jovan Zlatousti, i odmah odgovara: ,.3ato, da biti poznao slabost njinu (tj. jeresi i neznaboštva), kada vidiš da se one i bez uznemiravanja same od sebe raspadaju, i da bi se ubedio u silu vere, koja trpi bede, pa čak i kroz protivnike svoje umnožava se." „Sporimo li, dakle, c neznabošcima ili c bednim Judejcima, dovoljno je istaći za dokaz božanstvene sile to što vera (hrišćanska), podvrgavana bezbrojnim borbama, održala je pobedu" čak i kada je ceo svet stajao protiv nje. A sv. Isak Sirin govori: „Čudna ljubav Božja prema čoveku poznaje se, kada je čovek u bedama, što razoravaju nadeždu njegovu. Ovde Bog pokazuje silu svoju a spasenje njegovo. Jer nikada čovek ne poznaje sile Božje u pokoju i slobodi."

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno onemljenje prvosveštenika Zaharije (Lk. L 20) i to:
1. kako Zaharija ne poverova angelu Božjem, da stara utroba njegove žene može začeti i roditi, i kako zbog toga onemi, po reči angelskoj,
2. kako sam i ja kao nemilom udaren, kad ne mogu dovoljno da govorim o čudesima Božjim, jer mi je vera malena.

BESEDA

o tome kako se lenjivac izgovara
Lenivac govori: lav je na polju (Priče Sol. 22, 13).
Da bi opravdao svoju lenost, lenjivac ističe teškoće i prepreke nekome poslu, i uveličava ih preko svake mere. Ako mu smeta jedan čovek, on će reći, da mu smeta celo selo; ako šušti lišće, on će pravdati, da ne može na posao zbog bure; ako je pred kućom zec, on će reći — lav! Samo da ne izađe iz kuće, i samo da odloži posao.
Lenjost je sasvim suprotna prirodi čovekovoj, Priroda je čovekova delatelna: ona traži da posluje, da radi, da zida. Lenost je pouzdan znak iznakaženosti prirode kod jednog čoveka. Da je lenost strašan porok, jasno je iz toga, što jedan delatelan čovek nikad ne zavidi lenjivcu, dok lenjivac zavidi delatelnom; isto onako kao što trezven čovek ne zavidi pijancu. dok pijanac zavidi trezvenom čoveku.
O Gospode, Stvoritelju svedelatelni, spasi nas od tupe i poročne lenjivosti, kojom se mi udaljujemo od prirode svoje prvosazdane, od obraza i podobija Tvoga, Vladiko svih tvari! Nadahni nas Duhom Tvojim Svetim, svedvižnim i radostotvornim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.