Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Petak, 05.06. (23.05. po Starom kal.)

Sveti Mihail, episkop sinadski

Ovaj sveti i umni jerarh posveti sebe od detinjstva na službu Hristu. Podvizavaše se zajedno sa svetim Teofilaktom Nikomidijskim. Jednom u sušno vreme ova dva svetitelja svojim molitvama nizvedoše obilan dažd na zemlju. Zbog svog podvižničkog i devstvenog života od svoje rane mladosti, bi izabran i posvećen od patrijarha Tarasija za episkopa sinadskog. Učastvovao na VII vaseljenskom saboru. Po želji carevoj išao kalifu Harun-al-Rašidu da vodi pregovore o miru. U vreme zloga Lava Jermenina svrgnut sa prestola arhijerejskog zbog poštovanja ikona i poslat u izgnanstvo, gde u bedi i siromaštini skonča ostavši do kraja veran Pravoslavlju i 818. godine preseli se u carstvo Hrista Cara.

Prepodobni mučenik Mihail

Po smrti svojih roditelja ovaj Mihail razdade sve svoje imanje siromasima, a on ode na poklonjenje svetinjama u Jerusalim. Potom stupi u obitelj svetog Save Osvećenog gde se zamonaši. Beše Mihail sasvim mlad i krasan licem, no od mnogog posta suh i bled. U to vreme vladahu Jerusalimom Arapi. Jednog dana posla Mihaila njegov duhovni otac u grad da proda rukodelje. Na ulici ga srete škopac carice arapske i povede carici da pokaže svoje rukodelje. Kada carica vide krasna monaha, razgori se nečistom pohoti i predloži monahu greh telesni, kao negda žena Pentefrijeva celomudrenom Josifu. Kada Mihail odbi skverni predlog i poče da beži, gnevna carica naredi da ga biju štapovima a potom da ga vode caru s optužbom kao tobož da je hulio veru Muhamedovu. Car mu predloži da primi veru Muhamedovu, no on odbi. Tada mu dadoše neki jak otrov, da bi ga otrovali; on ispi otrov, i ne bi mu ništa. Onda naredi car te ga posekoše mačem usred Jerusalima. Monasi nađu telo njegovo i prenesu u obitelj svetog Save, gde ga česno sahrane. Postrada sveti Mihail za Hrista i proslavi se u IX veku.

Prepodobna Efrosinija, kneginja Polocka

Ćerka Vseslava, kneza Polockog. Kada je roditelji htedoše obručiti, ona odbeže u ženski manastir i zamonaši se. Triput joj se javio angel Gospodnji i pokazao joj mesto gde ona ima ustrojiti novi devički manastir. Privukla u monaštvo i svoju sestru Evdokiju, i mnoge druge devojke iz velikaškog staleža. Jedna rođaka njena, Zvenislava, po rođenju kneginja Borisovna, donese sve svoje blago, haljine i drago kamenje pa reče: "Sve krasote ovoga sveta smatram ništavnim, a ove ukrase spremljene za brak dajem crkvi Spasiteljevoj, i sama želim obručiti se s NJime u duhovni brak i potkloniti glavu moju pod NJegov blagi i laki jaram". Efronisija i nju zamonaši i dade joj ime Evpraksija. U starosti poželi Efrosinija da umre u Jerusalimu, i Bogu se moljaše za to. Bog joj usliši molitvu te, zaista, kada poseti Jerusalim tamo i skonča. I bi sahranjena u manastiru svetog Teodosija 23. maja 1173. godine.

RASUĐIVANJE

Duhovan čovek tumači sve stvari i sve pojave u prirodi na duhovan i simboličan način, i iz svega izvlači korist za dušu svoju. Jedanput dođu bratija sv. Jovanu Kolovu i počnu mu pričati kako je pala dobra kiša i zalila palme, i kako su nove grane na palmama počele da bujaju, tako da će monasi imati materijala za svoje rukodelje. Sv. Jovan zamisli se, pa reče bratiji: „Isto tako i Duh Sveti silazi u srca svetitelja, te se obnavljaju i puštaju izdanke straha Božjega.“

SOZERCANJE

Da sozercavam blagodat Boga Duha Svetoga u tainstvu krštenja i to:
1. kako ta blagodat daje silu duši i sleduje Hristu Gospodu,
2. kako je ona zaloga Božjega usinovljenja krštenog čoveka.

BESEDA

o tome kako ne treba žalostiti Duha Božjega

I ne ožalošćavajte Svetoga Duha Božijega, kojim ste zapečaćeni za dan izbavljenja. (Ef. 4, 30)

„Pečat dara Duha Svjatago“ – rečeno je, braćo, nad svakim od nas, koji smo se krstili vodom i Duhom. Duh Božji nama je dat, ne po zasluzi našoj – da niko to i ne pomisli – nego po milosti Boga Živoga. I u običnim odnošajima među ljudima radostan je onaj ko dar daje, radostan i onaj ko dar prima. Darovanje je radovanje na obe strane. Što veći dar – veća i radost. Raduje se i Bog kada daje blagodat Duha Svog Svetog, kako da se ne raduju ljudi koji primaju. Siromah koji prima, obično se više raduje od bogataša koji daje – kako da se ne raduju bedni ljudi koji primaju ogroman dar od bogataša Boga.
Čime ljudi žaloste Duha Božjega? Apostol, koji je zapovedio da ne žalostimo Duha Božjega, odmah dodaje i čime se taj Duh žalosti: svakom gorčinom, i gnevom, i ljutinom, i vikom, i hulom (psovkom), i svakom pakošću. To sve da se uzme od vas, govori apostol. Jednom rečju: Duh Božji se žalosti svakim grehom našim. Neka se uzme od nas svaki greh, i Duh Božji će biti radostan, i mi ćemo se radovati od NJega. Kad imamo u kući nekoga visokog gosta, mi se staramo da činimo sve ono što je tome gostu ugodno. A zar može biti veći gost od Duha Božjega Svetoga? Pa kad je On najviši i najželjeniji gost naš, treba da uložimo najveće staranje da NJemu ugodimo. A mi znamo čime se ugađa Duhu Božjem – onim istim čime i Hristu Gospodu. A Gospod je rekao: ako imate ljubav k meni, zapovijesti moje držite (Jov. 14, 15). Ko, dakle, drži zapovesti Hristove, taj ima ljubav i prema Sinu, držeći zapovesti NJegove, taj ugađa Ocu i Duhu Svetome. Naročito preporučuje apostol blagost, milost i praštanje. Ako smo blagi, ako smo milostivi, ako praštamo jedan drugom, time ugađamo Duhu Božjem, koji gostuje u srcima našim. I raduje se tada Duh Božji u nama, i celo biće naše tada treperi od neke radosti neiskazane.
O braćo moja, starajmo se da ne ožalostimo Gosta Najvišega, koji nam dolazi s darovima prebogatim.
O Bože Duše Sveti, oprosti nehat naš prema Veličanstvu Tvome besmrtnome, i ne ostavi nas, prazne i ništavne bez Tebe. Tebi slava i hvala vavek. Amin.