Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 05.05. (22.04. po Starom kal.)

Sve­ti sve­šte­no­mu­če­nik Pla­ton Ba­nja­luč­ki

Epi­skop Pla­ton (Jo­va­no­vić) ro­đen je u Be­o­gra­du 1874. go­di­ne. Za­mo­na­šio se kao uče­nik tre­ćeg raz­re­da Bo­go­slo­vi­je u Be­o­gra­du. Du­hov­nu aka­de­mi­ju u Mo­skvi za­vr­šio je 1901. go­di­ne. U Pr­vom svet­skom ra­tu bio je voj­ni sve­šte­nik. Za epi­sko­pa Mo­ra­vič­kog iza­bran je 1936. go­di­ne, za epi­sko­pa ohrid­sko-bi­tolj­skog 1938, a go­di­nu da­na ka­sni­je pre­me­šten je u Ba­nja Lu­ku. Usta­še su ga uhap­si­li 5. ma­ja 1941. go­di­ne i od­ve­li, za­jed­no sa pro­tom Du­ša­nom Su­bo­ti­ćem, ar­hi­je­rej­skim na­me­sni­kom iz Bo­san­ske Gra­di­ške, iz­van Ba­nja Lu­ke gde su ih ubi­li i ba­ci­li u re­ku Vr­ba­nju. Vla­di­či­no una­ka­že­no te­lo pro­na­đe­no je u se­lu Kum­sa­li­ma. Pr­vo­bit­no je sa­hra­njen na voj­nič­kom gro­blju u Ba­nja Lu­ci, a 1973. pre­net je u ba­nja­luč­ku Sa­bor­nu cr­kvu.

Sv. muč. Leonid

Otac Origenov. Postradao za Hrista u Aleksandriji 202 god. Najpre mu carskim ukazom sve imanje oduzeto, a po tom na smrt osuđen. Origen pisao ocu u tamnicu: „Oče, ne brini za nas, i ne izbegavaj mučeništva zbog nas" (tj. zbog dece).

Prepodbni Teodor Sikeot

Prepodbni Teodor Sikeot

Beše mu mesto rođenja selo Sikea u Galatiji, zbog čega bi prozvan Sikeot. Još kao desetogodišnji dečak Teodor se predavaše trudnom postu i svenoćnoj molitvi po ugledu na nekoga starca Stefana, koji življaše u njegovom domu. Majka mu Marija beše bogata udovica i nameravaše svoga sina posvetiti vojnome zvanju. Ali joj se javi u snu sv. Đorđe i izvesti je, da je Teodor namenjen na službu ne caru zemaljskom nego caru nebeskom. I Teodoru se javljao sv. Đorđe mnogo puta bilo da ga pouči bilo da ga spase kakve opasnosti, u koju su ga zlobni demoni stavljali. Imao je i nekoliko viđenja Presvete Bogorodice. Podvig Teodorov nadmašavao je svojom surovošću podvige svih živih podvižnika njegovog vremena. Mučio je telo svoje i glađu i žeđu i železnim okovima i svenoćnim stajanjem na molitvi. Sve — samo da bi dušu svoju vezao ljubavlju za Boga i učinio je potpunom gospodaricom nad telom. Na Teodorovu ljubav odgovorio je milostivi Gospod ljubavlju. On mu je darovao velike moći nad zlim dusima i nad svima bolestima i mukama ljudskim. Bio se pročuo na sve strane kao čudotvorni iscelitelj. Zbog velike čistote i duhovnosti bude i preko volje posvećen za episkopa Anastasiopoljskog. Na episkopskoj službi provede 11 godina, i onda umoli Boga, da ga oslobodi te službe, da bi se ponovo posvetio svome omiljenom podvigu. Po tom se vrati u svoj manastir, gde u starosti preda dušu svoju Gospodu, radi koga je dragovoljno mnogo stradao. Skončao je u početku carovanja cara Iraklija oko 613 god.

Prep. monah Vitalije

U vreme patrijarha Jovana Milostivog pojavi se neki mladi inok, koji čim dođe sastavi spisak svih razvratnica u Aleksandriji. Podvig ovoga inoka beše izuzetan i jedinstven. Preko dana on se naimaše da radi najteže poslove, a noću je odlazio u bludne domove, davao zarađeni novac kakvoj razvratnici i s njom se zatvarao u sobu na celu noć. Čim bi se zatvorili, Vitalije bi umolio ženu, da ona legne i spava, a on bi u uglu sobe provodio celu noć u molitvi Bogu za tu grešnicu. Tako bi sačuvao grešnicu da ne greši bar jedne noći. Druge noći išao bi kod druge, treće kod treće, i tako redom dok ne bi izređao sve, pa se ponovo vraćao kod one s kojom je počeo. Po njegovim savetima mnoge su se grešnice ostavile svoga prljavog zanata, te jedne su se udale, druge pošle u manastir, treće krenule na pošten rad i zaradu. Svim tim ženama zabranjivao je Vitalije da objavljuju zbog čega on dolazi kod njih. Zbog ovoga postane Vitalije sablazan za svu Aleksandriju. LJudi su ga na ulici ružili, pljuvali, pa i tukli. No on je sve strpljivo snosio, javljajući svoju dobrodetelj Bogu a krijući je od ljudi. Kada on umre, tada se dozna sve o njemu. Na njegovom grobu počnu se događati mnoga čudotvorna iscelenja; narod sa raznih strana počne donositi svoje bolesnike na njegov grob. Popljuvan od ljudi on je bio i ostao proslavljen od svevidećeg Boga.

Evanđelja

Tomina nedelja – Druga posle Vaskrsa

 

Jn. 20. 19-31

(Zač. 65).

19. A kad bi uveče onoga prvoga dana sedmice, i dok su vrata bila zatvorena, gdje se bijahu učenici njegovi sakupili zbog straha od Judejaca, dođe Isus, i stade na sredinu i reče im: Mir vam!

20. I ovo rekavši, pokaza im ruke i rebra svoja. Tada se učenici obradovaše vidjevši Gospoda.

21. A Isus im reče opet: Mir vam! Kao što je Otac poslao mene, i ja šaljem vas.

22. I ovo rekavši, dunu i reče im: Primite Duh Sveti!

23. Kojima oprostite grijehe, opraštaju im se; i kojima zadržite, zadržani su.

24. A Toma, zvani Blizanac, jedan od Dvanaestorice, ne bješe sa njima kada dođe Isus.

25. A drugi mu učenici govorahu: Vidjeli smo Gospoda. A on im reče: Ako ne vidim na rukama njegovim rane od klinova, i ne metnem prst svoj u rane od klinova, i ne metnem ruku svoju u rebra njegova, neću vjerovati.

26. I poslije osam dana opet bijahu unutra učenici njegovi i Toma s njima. Dođe Isus kad bijahu vrata zatvorena, i stade na sredinu i reče: Mir vam!

27. Zatim reče Tomi: Pruži prst svoj amo i vidi ruke moje; i pruži ruku svoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran.

28. I odgovori Toma i reče mu: Gospod moj i Bog moj!

29. Reče mu Isus: Zato što si me vidio, povjerovao si; blaženi koji ne vidješe a vjerovaše.

30. A i mnoga druga znamenja učini Isus pred učenicima svojim, koja nisu zapisana u knjizi ovoj.

31. A ova su zapisana da vjerujete da Isus jeste Hristos, Sin Božiji, i da vjerujući imate život u ime njegovo.

Pesma iz Prologa

Vitalije inok u velikom gradu
S molitvom u srcu hita svome radu,
A svetina grešna pravedna se pravi,
Pa inoka ruži i pljuje po glavi.
Inok lice briše i trpi i ćuti,
Niti odgovara nit' se na kog ljuti
Tada mladić neki i razvratnik stari
Vitaliju priđe pa ga ošamari.
I reče mu mladić: ti skverni monaše,
Dokle ćeš mučiti ti strpljenje naše?
— Zašto me udari? Vitalije reče,
Udaren ćeš biti — da se sav grad steče —
I ne prođe mnogo a mladić poludi
Što Božjeg čoveka bez Boga osudi.
I urlaše mladić, sav grad uplaši se,
Vitalije mirno Bogu prestavi se.
Tada ludak dođe na grob svetitelja
I na grobu nađe sebi iscelenja.
Pa ispriča mladić povest još nedavnu
I odade hvalu Vitaliju slavnu.

RASUĐIVANJE

U vreme Sabora u Nikeji zavađeni klirici pisahu tužbe jedan protiv drugog i davahu caru. Car Konstantin primi sve te tužbe, pa i ne otvarajući sažeže ih na plamenu sveće. I reče car začuđenoj okolini svojoj: „kad bih ja svojim očima video episkopa, ili jereja, ili monaha na delu grešnom, ja bih ga pokrio svojom haljinom, da niko više ne vidi greh njegov". — Tako ovaj veliki hrišćanski car postide klevetnike i zatvori im usta. Naša vera zabranjuje nam da budemo špijuni tuđih grehova a nalaže da budemo neumitne sudije svojih. Bolesnik u bolnici zauzet je svojom sopstvenom bolešću, te nema ni volje ni vremena, da ispituje druge bolesnike i da se ruga njihovoj bolesti? Nismo li svi mi u ovome svetu kao bolesnici u bolnici? I ne nalaže li kam obična pamet, da gledamo svoju bolest a ne tuđu? Neka niko i ne pomišlja, da će se u onom svetu izlečiti od svoje bolesti. Ovaj svet je samo bolnica i lečilište, a u onome nema bolnice: onamo je samo ili dvor ili — tamnica.

SOZERCANJE

Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to:
1. kako je On svojim vaskrsenjem opravdao veru i nadu ljudsku u besmrtnost;
2. kako je On Svojim vaskrsenjem uništio kod vernih strah od smrti.

BESEDA

o sili Božjoj u slabosti ljudskoj
Kad sam slab onda sam silan (II Kor. 12, 10).
U Svetom Pismu nema protivrečnosti, te i ove reči nisu protivrečnost, ma da tako zvuče. Telesan se upravlja po zvuku, a duhovan po smislu. Za telesnog čoveka svuda je protivrečnost, jer on se boji prepona, i bega i od senke, ako mu se ova učini preponom. Duhovan čovek je kao vitez, koji voli da savlađuje prepone. Za duhovna čoveka u ovim se rečima krije cela nauka o spasenju. Kad sam slab onda sam silan. To jest, kad sam svestan svoga ništavila i svemoći Božje, onda sam silan. Kad znam, da sam od sebe ne mogu nikakvo dobro učiniti ni sebi ni drugome, i kad se sav položim na moć i milost Božju, onda sam silan. Kad osećam da ja davljenik u ovome svetu, nisam u stanju ni pruženu ruku Božju sam svojom silom prihvatiti, nego vapijem k Bogu, da me rukom Svojom prihvati i izvuče iz dubine grehovnog ponora, onda sam silan. Kad vidim, da sam slaba i prazna trska usred burnih vetrova i poplava, trska koju Bog može ispuniti Svojom svesilnom blagodaću, i kad se s verom pomolim za Božju blagodat, onda sam silan.
O bezsilna braćo moja, položimo se na silu Božju, da bi u ništavilu svome bili silni. Po čoveku ste nemoćni, no po Bogu ste silni. Prilepite se k Bogu, i sva sila Božja biće uz vas. Ispovedite pred Bogom nemoć svoju, i Bog će Vam poslati svemoćnu blagodat Svoju. Ovo vam potvrđuje apostol svojim primerom i svojim iskustvom: kad sam slab, veli, onda sam silan. Vaistinu, nema protivrečnosti u Svetom Pismu. Telesan čovek govori o protivrečnosti po zvuku reči, a duhovan ulazi u smisao, i rasejava prividnu protivrečnost opitom.
O vaskrsli Gospode, smiluj se nemoći našoj, i ispuni nas svesilnom blagošću Svojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.