Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 04.12. (27.11. po Starom kal.)

Vavedenje Presvete Bogorodice

Vavedenje Presvete Bogorodice

Kada se Presvetoj Devi Mariji navršiše tri godine od rođenja, dovedoše je roditelji njeni sveti, Joakim i Ana, iz Nazareta u Jerusalim, da je predadu Bogu na službu prema ranijem obećanju svome. Tri dana puta ima od Nazareta do Jerusalima; no idući na bogougodno delo taj put ne beše im težak. Sabraše se i mnogi srodnici Joakimovi i Anini, da uzmu učešća u ovoj svetkovini, u kojoj uzimahu učešća nevidljivo i angeli Božji. Napred iđahu device sa zapaljenim svećama u rukama, pa onda Presveta Deva, vođena s jedne strane ocem svojim a s druge majkom. Beše Deva ukrašena carskim blagoljepnim odećama i ukrasima, kako i priliči kćeri carevoj, nevesti Božjoj. Za njima posledovaše množina srodnika i prijatelja, svi sa zapaljenim svećama. Pred hramom beše 15 stepena. Roditelji digoše Devu na prvi stepen, a ona onda sama brzo uziđe do vrha, gde je srete prvosveštenik Zaharija, otac sv. Jovana Preteče, i uzevši je za ruku uvede je ne samo u hram nego u Svяtaя svяtыhъ u Svetinju nad Svetinjama, u koju niko nikada ne ulažaše osim arhijereja, i to jedanput godišnje. Sv. Teofilakt Ohridski veli, da je Zaharija „van sebe bio i Bogom obuzet” kada je Devu uvodio u najsvetije mesto hrama, iza druge zavese, inače se ne bi mogao ovaj postupak njegov objasniti. Tada roditelji prinesoše žrtvu Bogu, prema zakonu, primiše blagoslov od sveštenika, i vratiše se doma, a Presveta Deva osta pri hramu. I prebivaše ona pri hramu punih 9 godina. Dok joj behu roditelji živi posećivahu je često, a naročito blažena Ana. Kada pak roditelji njeni behu Bogom odazvani iz ovoga sveta, Presveta Deva osta kao siroče, i ne željaše nikako do smrti udaljavati se iz hrama niti stupati u brak. Kako to beše protivno i zakonu i običaju u Izrailju, to ona po navršetku 12 godina bi data sv. Josifu, srodniku svome u Nazaret, da pod vidom obručnice živi u devstvenosti, te tako i da svoju želju ispuni i prividno zakon zadovolji. Jer u to vreme ne znade se u Izrailju za devojke zaveštane na devstvo do kraja života. Presveta Deva Marija beše prva takva doživotno zaveštana devojka, i njoj posle sledovahu u crkvi Hristovoj hiljade i hiljade devstvenica i devstvenika.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA EFESCIMA 5:9-19

9. Jer plod Duha je u svakoj dobroti i pravednosti i istini.

10. Istražujte što je ugodno Gospodu.

11. I nemojte uzimati učešća u besplodnim djelima tame, nego ih još razotkrivajte.

12. Jer je sramno i govoriti o onome što oni tajno čine.

13. A sve što se razotkriva svjetlošću se objelodanjuje; jer sve što je objelodanjeno izlazi na svjetlost.

14. Zato veli: Ustani ti koji spavaš i vaskrsni iz mrtvih, i obasjaće te Hristos.

15. Dakle, pazite dobro kako živite, ne kao nemudri. nego kao mudri,

16. Koristeći vrijeme, jer su dani zli.

17. Zbog toga ne budite nerazumni, nego shvatite šta je volja Gospodnja.

18. I ne opijajte se vinom, u čemu je razvrat, nego se ispunjavajte Duhom,

19. Govoreći među sobom u psalmima i himnama i pjesmama duhovnim, pjevajući i pojući Gospodu u srcu svome;

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 12:16-21

16. Kaza im pak priču govoreći: U jednoga bogatog čovjeka rodi njiva.

17. I razmišljaše u sebi govoreći: Šta da činim, jer nemam u šta sabrati ljetinu svoju?

18. I reče: Ovo ću učiniti: srušiću žitnice svoje i sagradiću veće; i ondje ću sabrati sva žita moja i dobra moja;

19. I kazaću duši svojoj: Dušo; imaš mnoga dobra sabrana za mnoge godine; počivaj, jedi, pij, veseli se,

20. A Bog mu reče: Bezumniče, ove noći tražiće dušu tvoju od tebe; a ono što si pripremio čije će biti?

21. Tako biva onome koji sebi teče blago, a ne bogati se Bogom.

Pesma iz Prologa

Roditelji Svetu Devu
U hram sveti uvođahu,
I po svome obećanju
Gospodu je predavahu:
Hram se u hram uvođaše,
Dok angeli zapojaše,
Zapojaše u milini
Maloj Devi u belini.
Našu Devu deve prate
Sa himnama i svećama,
Zaharija privodi je
Svetinji nad Svetinjama;
U svetinju uvodi je
Gde se strašna tajna krije
Gde je ćivot od zaveta,
Gde je zlatna kadilnica,
Gde je žezal i gde mana,
Gde svih tajni sakrivnica —
Tu se vodi Deva čista,
Tajni ćivot živog Hrista.

RASUĐIVANJE

Pokori se volji Božjoj i ne ispituj suviše sudove Božje, jer možeš s uma sići. Jer su sudovi Božji bezbrojni i nedokučni. Neki monah u pustinji misleći za sebe da je dostigao savršenstvo moljaše se Bogu još, da mu Bog otkrije Svoje različne sudove u životu ljudskom. I Bog mu stavi pomisao u um, da ide na daleko nekome starcu duhovniku, i pita o tome. Kada pak monah beše na putu pridruži mu se angel Božji u vidu obična čoveka i reče mu da i on hoće k onome starcu. Putujući tako zajedno padoše na konak kod nekoga bogoljubiva čoveka, koji ih dobro ugosti davši im da jedu iz srebrnog tanjira. Kada jedoše, angel uze tanjir i baci ga u more. Monahu to beše i čudno i krivo, no ćutaše. Drugi dan padoše na konak opet kod nekoga čoveka gostoljubca, koji ih usrdno primi i svojski počasti. Pri polasku izvede taj čovek sina svoga jedinca, da ga putnici blagoslove. A angel Božji uze dete za gušu i udavi. Ražljuti se monah i upita angela, ko je on i zašto takva nedela čini? Odgovori mu angel krotko: onaj prvi čovek u svemu je Bogu ugodan, i ništa nema u domu njegovu što je nepravdom stečeno osim onog srebrnog tanjira. Po Božjem sudu ja bacih onaj ukrađeni tanjir, da bi čovek onaj bio u svemu prav pred Bogom. I onaj drugi muž je Bogu ugodan, i nema ništa u domu njegovu što bi navlačilo gnev Božji osim sina mu, koji bi, ako bi odrastao, bio veliki zlotvor i sasud demonski. Zato po Božjem sudu udavih to dete, da mu dušu spasem za vremena zbog dobrote očeve, a i oca da sačuvam od bede mnoge. Eto to su i takvi su tajanstveni i nedokučni sudovi Božji. A ti, starče, idi u svoju keliju i nemoj se truditi uludo ispitujući ono što je u vlasti jedinoga Boga.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno stvaranje sveta, i to:
1. kako stvori Bog čoveka od praha zemnoga;
2. kako mu dunu u nos duh životni;
3. kako posta čovek duša živa.

BESEDA

o vernima kao jednom telu i jednom duhu
Jedno tijelo, jedan duh (Ef. 4, 4).
Da se staraju verni, da budu jedno tijelo i jedan duh; to preporučuje sveti apostol. Pod jednim telom razume se jedna vera, bez cepanja, bez jeresi, bez samovolje: cela crkva je jedno telo, kome je glava Hristos. Pod jednim duhom razume se ljubav, ljubav plamena svih vernih prema Hristu, od koga proizlazi i uzajamna ljubav. Množina da bude kao jednina; mnogo ljudi kao jedan čovek. To je čudo hrišćanske vere i hrišćanske ljubavi. Nema te sile u svetu, koja može biti jačom sponom među ljudima. Ni ista krv, ni isti jezik, ni isto ognjište, ni isti roditelji, niti ma kakvi materijalni interesi – ništa od toga nije ni izdaleka onakva silna spona kao vera i ljubav hrišćanska. Tom silnom i neodoljivom sponom povezani su svi članovi crkve među sobom. I crkva Božja stoji kao jedan čovek, u vremenu i u večnosti – Jedno tijelo, jedan duh. Ovome čudesnom jedinstvu ništa tako ne protivreči kao gordost pojedinih ljudi. Gordost krivi veru, hladni ljubav; gordost stvara jeresi, cepa crkvu, žrtvuje dobro celine ugodnosti ličnoj. Gordost je u suštini odsustvo i vere i ljubavi. Neka nas Bog, braćo, sačuva od gordosti, praiskonog neduga roda ljudskog. Da bi bili vazda jedno tijelo i jedan duh u Gospodu našem Isusu Hristu. Tebi Gospode Isuse, Tebi Glavo Crkve, Tebi slava i hvala vavek. Amin.