Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 04.11. (28.10. po Starom kal.)

Sv. Averkije ravnoapostolni

Sv. Averkije ravnoapostolni

U vreme cara Antonina beše sv. Averkije episkop u gradu Jerapolju Frigijskom. U tome gradu beše ogromna većina neznabožaca, a sv. Averkije upravljaše svojim malobrojnim stadom tugujući u srcu zbog tolikog mnoštva neznabožaca, idolopoklonika, i moleći se prilježno Bogu, da ih Bog obrati svetlosti istine. U vreme jednog šumnog praznovanja idolskog, raspali se Averkije revnošću Božjom, pa uđe u hram idolski, i polupa sve idole. Kada ga razjareni neznabošci htedoše ubiti, u tom trenutku pripadoše Božjem čoveku tri besna mladića bacajući penu i urlajući, i Božji čovek izgna iz njih demone, i mladići postaše zdravi i mirni. Videvši to neznabošci obratiše svoj gnev u divljenje Hristovome čudotvorcu, i odmah 500 njih primiše krštenje. Malo po malo i ceo grad Jerapolj poverova u Hrista i krsti se. Antipat oblasti te Publije imaše majku slepu. Averkije joj molitvom povrati vid, te poverovaše u Hrista Publije i majka njegova i množina drugih ljudi. Pod starost bi sv. Averkije pozvat u Rim, gde isceli poludelu carevu kćer. Nekoliko puta javljaše se Gospod Hristos Svome vernom sledbeniku. LJudi izbliza i izdaleka hodiše k njemu za čudotvornu pomoć pri neizlečivim mukama. Demoni ga se ne samo bojahu, nego mu i služahu po zapovesti njegovoj. Po uputstvu samog Gospoda propovedao Jevanđelje i po Siriji i Mesopotamiji. U dubokoj starosti predstavio se Gospodu svome ljubljenome, u gradu Jerapolju, krajem II stoleća.

Prep. Lot

Veliki podvižnik Misirski. Savremenik Arsenija Velikog i Agatona. Podvizavao se u svom manastiru blizu jednog jezera kod grada Arsinoja, i nastavljavao mnogu bratiju na put spasenja. NJegov bliski drug i savetnik bio je avva Josif. Jednom Lot reče Josifu: „avvo, ja postim koliko mogu, držim molitvu i bezmolvije i razmišljam, i još po sili čuvam se od skvernih pomisli. Šta, dakle, još da činim?" Tada starac ustade, diže ruke k nebu, i deset njegovih prstiju zasijaše kao deset plamenih sveća. Pa odgovori Lotu: „ako želiš, to budi sav ognjem!" Ugodivši Bogu i nastavivši mnoge na put spasenja upokoji se sv. Lot mirno u V stoleću.

Spomen čudotvornog izbavljenja Moskve od Litvanaca

pomoću Presvete Bogorodice. U vreme kneza Vasilija Jovanovića Litvanci behu zauzeli Moskvu, i Rusi stajahu u velikom očajanju. Tada se sv. Sergije Radonježski javi nekom zarobljenom episkopu Arseniju i obeća mu, da će sutrašnjeg dana Moskva biti očišćena od Litvanaca silom i molitvom Svete Prečiste. I zaista sutradan Litvanci pobegnu iz grada, a ruska vojska uđe u Moskvu. I sav narod sa suzama radosti proslavi Boga i Presvetu Bogorodicu.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KOLOŠANIMA 4:10-18

10. Pozdravlja vas Aristarh, koji je sužanj sa mnom, i Marko, nećak Varnavin, za kojega primiste zapovjesti, ako dođe k vama, primite ga,

11. I Isus, prozvani Just, koji su iz obrezanja: oni su jedini moji saradnici za Carstvo Božije koji mi biše utjeha.

12. Pozdravlja vas Epafras, koji je od vas, sluga Isusa Hrista; on se jednako trudi za vas u molitvama da budete savršeni i ispunjeni svakom voljom Božijom.

13. Jer ja svjedočim za njega da ima veliku revnost za vas i za one koji su u Laodikiji i za one u Jerapolju.

14. Pozdravlja vas Luka, ljekar ljubljeni, i Dimas.

15. Pozdravite braću u Laodikiji, i Nimfana i domaću crkvu njegovu.

16. I kada se ova poslanica pročita kod vas, nastojte da se pročita i u Laodikijskoj Crkvi, a onu iz Laodikije da i vi pročitate.

17. I kažite Arhipu: gledaj službu koju si primio u Gospodu, da je ispunjavaš.

18. Pozdrav mojom rukom, Pavlovom. Opominjite se mojih okova. Blagodat sa vama!Amin.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 10:1-15

1. A potom izabra Gospod i druge, Sedamdesetoricu, i posla ih dva po dva pred licem svojim u svaki grad i mjesto kuda namjeravaše sam ići.

2. I reče im: Žetve je mnogo, a poslenika malo: zato se molite gospodaru žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.

3. Idite; evo ja vas šaljem kao jaganjce među vukove.

4. Ne nosite kesu ni torbu ni obuću, i nikoga ne pozdravljajte na putu.

5. U koju god kuću uđete najprije kažite: Mir domu ovome!

6. I ako bude ondje sin mira, ostaće na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiće se vama.

7. A u toj kući budite, i jedite i pijte što u njih ima, jer je poslenik dostojan plate svoje; ne prelazite iz kuće u kuću.

8. I u koji god grad uđete i prime vas, jedite što vam se iznese,

9. I iscjeljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im; Približilo vam se Carstvo Božije.

10. I u koji god grad uđete i ne prime vas, izišavši na trgove njegove, recite:

11. I prah što nam je prionuo od grada vašega za noge naše otresamo vam. Ali ovo znajte da vam se približilo Carstvo Božije!

12. Kažem vam da će Sodomu biti lakše u Dan onaj negoli gradu tome.

13. Teško tebi, Horazine!Teško tebi, Vitsaido!Jer da su u Tiru i Sidonu bila čudesa što su bila u vama, davno bi se, sjedeći u kostrijeti i pepelu, pokajali.

14. Ali Tiru i Sidonu biće lakše na Sudu nego vama.

15. I ti, Kapernaume, koji si se do neba podigao, do ada ćeš se survati.

Pesma iz Prologa

Averkije sveti, uzor od krotosti,
Prekrasan je uzor hrišćanske revnosti:
On idole neme revnosno nizloži,
I svoj život rado pogibli izloži,
No Bog čuva slugu što za NJeg, revnuje,
Desnicom ga Svojom od zla ograđuje.
Demoni i ljudi na sveca ustaše,
Al' pred silom krsta stidno zaćutaše.
Što svetac poželi Gospod mu udeli,
I u tuzi mnogoj mnogo obveseli;
Kao stub plameni Averkije sveti
LJudima sijaše, i ljude prosveti.
Posvedoči Hrista narodima mnogim,
Carevima silnim, i ljud'ma ubogim;
Čudesima mnogim Hrista posvedoči.
Kao živu vodu čudesa istoči.
I napoji žedne životvornim slovom,
I nahrani gladne naukom Hristovom.
Averkije sveti, uzor od krotosti.
Predstavi se Bogu u česnoj starosti;
U Raju se venča sa večnom mladošću,
I okruži slavom i rajskom radošću
O čudesni svetče, porevnuj još malo.
Zaštiti na zemlji stado preostalo,
Od Hrista mu milost molitvom isprosi,
Da se tobom Crkva do kraja ponosi.

RASUĐIVANJE

Koliko je za divljenje strogost svetih ljudi prema sebi toliko je isto divljenje njihovo milosrđe prema drugima. Nesebičnost za sebe i brižnost za druge. Sv. Ilarion Veliki nemajući čim da plati podvoz do Sicilije, ponudi gospodaru lađe svoje jevanđelje, koje on beše u mladosti svojom rukom napisao. Kada pak isceli nekoga kneza od duha nečista, htede mu knez podariti deset litri zlata. Svetitelj ne primi zlato, nego pokaza knezu ječmeni hleb i reče: „oni koji se hrane ovakvim hlebom gledaju na zlato kao na blato!" A kada ga ljudi moliše da im molitvom kišu isprosi od Boga, ili spase ih od potopa, ili izbavi ih od zmije opake, sv. Ilarion se tome odazivao i ljudima molitvom pomagao. Tako je postupao i sv. Averkije. Videći mnogo naroda u mukama i bolestima, on kleče na jednom mestu i pomoli se Bogu, da Bog tu otvori toplu lekovitu vodu, kako bi se svi nevoljni tu lečili i Boga proslavljali. I Bog silom Svojom otvori na tom mestu izvor tople vode. A kada izleči ćerku carevu od ludila, car mu ponudi mnogo zlata i srebra i drugih darova. A sv. Averkije reče caru: „nije potrebno bogatstvo onome ko hleb i vodu smatra carskim obedom." No ne tražeći za sebe ništa, umoli Averkije cara da učini dve milosti pastvi njegovoj u Jerapolju, naime: da sazida kupatilo nad onom lekovitom vodom, i da svake godine daje dovoljnu količinu pšenice siromašnim građanima Jerapoljskim. I car se saglasi, i učini svetitelju po molbi.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno iscelenje Eneja u Lidu (Dela Ap. 9), i to:
1. kako Enej ležaše uzet osam godina;
2. kako ga apostol Petar isceli imenom Gospoda Isusa Hrista;
3. kako Enej usta zdrav.

BESEDA

o krasoti Hristovoj iznad svake krasote
Krasan si ljepotom iznad sinova čovečjih (Ps. 44, 2).
Sveto Pismo ne pridaje osobitu cenu telesnoj lepoti, kao uopšte nečemu prolaznom. Zato treba svaki čitalac Svetoga Pisma da bude dovoljno pažljiv i mudar, te da zna pohvalu telesnoj lepoti primeniti na duh i duhovne vrednosti. Nesumnjivo da krasota duhovna daje neku čudnu privlačnost i najnestrojnijem telu, kao što opet rugobna duša čini odvratnim i najstrojnije telo. Prorok David otrignuvši riječ dobru govori Caru svome, Hristu Gospodu: krasan si ljepotom iznad sinova čovečjih. Gospod je sam sebi stvorio telesni ogrtač kakav je On hteo. Da je hteo da se javi u svetu kao telesno najlepši čovek među svima sinovima ljudskim, On je to mogao učiniti. No mi nemamo ni spomena u Jevanđelju o tome, da je On telom Svojim privlačio ljude k Sebi i telesnim strojem uticao na ljude. Sam je On rekao: tijelo ne pomaže ništa (Jov. 6, 63). Jasno je, dakle, da David ne govori o telesnoj lepoti Cara Hrista nego o duhovnoj, božanskoj krasoti NJegovoj. To se uostalom odmah vidi iz daljih reči Psalmopevca: izleva se blagodat iz usta Tvojih. Nenadmašna krasota Sina Božijeg nije, dakle, u kroju i obliku NJegovih usta nego u bujici blagodati, koja Mu se iz usta izleva. I vidjesmo ga, i neimaše izgleda ni krasote, govori prorok Isaija opet o Hristu (Is. 53, 2– 3). Kako se slaže dakle, Isaija sa Davidom? Sasvim dobro, David govori o Hristovoj unutrašnjoj krasoti, a Isaija o Hristovom spoljašnjem uniženom položaju. Ne videsmo Ga kao cara ili bogataša, hoće Isaija da kaže, nego Ga videsmo kao slugu i paćenika.
O Gospode Isuse Hriste, lepši si nam Ti od svih ljudi i angela, — slava besmrtnoj i neprolaznoj krasoti Tvojoj. Ispravi, Gospode blagi, ispravi rugobu duša naših, unakaženih grehom, molimo Ti se. Tebi slava i hvala vavek. Amin.