Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 04.09. (22.08. po Starom kal.)

Sv. muč. Agatonik, Zotik i proči s njima

Sv. muč. Agatonik, Zotik i proči s njima

Sv. Agatonik beše građanin Nikomidijski i hrišćanin po veri. Sa velikim usrđem odvraćaše on Jeline od idolopoklonstva i poučavaše ih veri istinitoj. Po naređenju cara Maksimijana namesnik carski ljuto gonjaše hrišćane. Pri tom gonjenju uhvati sv. Zotika u nekom mestu Karpinu, raspe na krst njegove učenike, a Zotika dovede u Nikomidiju, gde uhvati i veza još i sv. Agatonika, Prinkipsa, Teoprepija (Bogoljepa), Akindina, Severijana, Zenona i druge mnoge. Sve vezane čvrsto povede ih u Vizantiju, no uz put pomreše od rana i iznemoglosti sv. Zotik, Teoprepije i Akindin. Blizu Halkidona ubiše sv. Severijana, a Agatonik sa ostalima bi preveden u Trakiju, u mesto Silimvriju, gde posle mučenja pred samim carem biše mačem posečeni i pređoše u život večni i u radost Gospoda svoga.

Sv. muč. Antusa, i proči s njom

Ćerka bogatih no neznabožnix roditelja iz Selevkije u Siriji. Saznav za Hrista Antusa svim srcem poverova u NJega, i tajno se uputi episkopu Atanasiju, koji je krsti. Pri njenom krštenju angeli se Božji javiše. Po tom se uputi Antusa u pustinju na podvig, jer nesmede se ni vraćati više roditeljima svojim. U pustinji se podvizavaše 23 godine. U molitvi Bogu ona predade dušu Bogu klečeći na jednom kamenu, pod kojim zavešta da bude sahranjena. Episkop Atanasije i dvojica slugu Antusinih: Harisim i Neofit, biše po tom posečeni zbog vere u Hrista, u vreme cara Valerijana, oko 257 god. Česno svi postradaše i vencima se uvenčaše.

Sv. muč. Evlalija

U vreme strašnih gonjenja na hrišćane u Španiji beše neka devica Evlalija, rođena od hrišćanskih roditelja, u mestu zvanom Varkinon. Sva predana Hristu kao Ženiku svome, sva udubljena u Sveto Pismo, ona se vežbaše istrajno u dragovoljnim podvizima tela i duha. Kada mučitelj Dakijan nemilosno ubijaše hrišćane po Španiji, pa dođe i u Varkinon, Evlalija se iskrade noću od svojih roditelja, izađe pred mučitelja, i pred mnogim narodom izobliči ga za ubijanje nevinih ljudi, ružeći uz to mrtve idole i ispovedajući javno veru svoju u Hrista Gospoda živoga. Razjareni Dakijan naredi, da je obnaže i tuku štapovima. No devica sveta izjavi, da ne oseća bolove u mukama za Hrista svoga. Tada je mučitelj krstoobrazno priveza za drvo i naredi, da joj telo svećama pale. Upita je mučitelj gde je njen Hristos da je sad spase? A Evlalija odgovori: „ovde je sa mnom, ali ti ne možeš da Ga vidiš zbog nečistote tvoje". U velikim mukama predade Evlalija duh svoj Bogu. I kada izdahnu videše ljudi goluba bela gde izlazi izusta njenih. U tom pade iznenadno sneg i pokri nago telo mučenice kao belom haljinom. Trećeg dana dođe sv. Feliks i žalobno plakaše pred visećim telom Evlalije. I na mrtvom licu svetiteljke pojavi se osmejak. Roditelji njeni dođoše i zajedno sa ostalim hrišćanima česno sahraniše telo svete device. Postrada za Gospoda svoga i pređe u večnu radost početkom IV stoleća.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 16:13-24

13. Bdite, stojte u vjeri, muški se držite, snažite se.

14. Sve da vam biva u ljubavi.

15. Molim vas pak, braćo, znate za dom Stefaninov da je prvenac iz Ahaje, i da sebe posvetiše služenju svetima;

16. Da se i vi pokoravate takvima, i svakome koji pomaže i trudi se.

17. A radujem se dolasku Stefanina i Fortunata i Ahajika, jer mi oni popuniše vaše odsustvo;

18. Jer umiriše duh moj a vaš. Uvažavajte, dakle, takve.

19. Pozdravljaju vas Crkve azijske. Pozdravljaju vas mnogo u Gospodu Akila i Priskila sa domaćom svojom crkvom.

20. Pozdravljaju vas sva braća. Pozdravite se međusobno cjelivom svetim.

21. Pozdrav je mojom rukom, Pavlovom.

22. Ako neko ne ljubi Gospoda Isusa Hrista, neka je anatema.

23. Blagodat Gospoda našega Isusa Hrista s vama.

24. LJubav moja sa svima vama u Hristu Isusu. Amin.

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 21:33-42

33. Drugu priču čujte: Bijaše čovjek domaćin koji posadi vinograd i ogradi ga plotom, i iskopa u njemu pivnicu, i sagradi kulu, i dade ga vinogradarima, i otide.

34. A kada se približi vrijeme berbe, posla sluge svoje vinogradarima da prime plodove njegove.

35. I vinogradari, pohvatavši sluge njegove, jednoga izbiše, a jednoga ubiše, a jednoga kamenjem zasuše.

36. Opet posla druge sluge, više nego prije, i učiniše im tako isto.

37. A najzad posla im sina svojega govoreći: Postidjeće se sina mojega.

38. A vinogradari vidjevši sina, rekoše među sobom: Ovo je nasljednik; hodite da ga ubijemo, i da prisvojimo nasljedstvo njegovo.

39. I uhvatiše ga, pa izvedoše napolje iz vinograda, i ubiše.

40. Kada, dakle, dođe gospodar vinograda šta će učiniti vinogradarima onim?

41. Rekoše mu: Zločince će zlom smrću pogubiti, a vinograd će dati drugim vinogradarima, koji će mu davati plodove u svoje vrijeme.

42. Reče im Isus: Zar niste nikada čitali u Pismu: Kamen koji odbaciše zidari, taj postade glava od ugla; to bi od Gospoda i divno je u očima našim

Pesma iz Prologa

Bela Božja golubica,
I Hristova mučenica,
Evlalija muke želi,
Da mukama duh ubeli.
Šta je telo? slabo grne,
Kad iz njega duša pr'ne,
Prah se vraća prahu svome,
Duša svetu angelskome.
Evlalija Hrista nosi,
Bez uzdaha muke snosi,
Muke snosi, Boga moli,
Mučitelju da odoli.
I odoli golubica,
I pobedi mučenica.
Telo njeno izranjeno,
Belim snegom pokriveno,
Duša - golub iz nje leti,
Stvoritelju svom uzleti,
Na mrtvome licu njenom,
Belim snegom pokrivenom,
Gle osmeha pobednice,
Gle osmeha osvetnice!
Osmehom se osvetila
I nov život objavila.
Molitvama Evlalije
I nas Bog da pomiluje!

RASUĐIVANJE

Kad se čovek jednom istinski pokaje, ne treba više da misli o gresima učinjenim, da ne bi opet zgrešio. Sv. Antonije savetuje: „Čuvaj se, da se um tvoj ne oskvrni sećanjem pređašnjih grehova, i da se u tebi ne obnovi osećanje tih grehova". Opet na drugom mestu veli: „ne utvrđuj u duši svojoj ranije učinjene grehove razmišljanjem o njima, da se oni ne ponove u tebi. Budi uveren, da su ti oni oprošteni od onoga vremena, kada si predao sebe Bogu i pokajanju. I u to ne sumnjaj." Za sv. Amona govorili su, da je on bio dostigao takvo savršenstvo, da od mnoge blagosti nije znao više da postoji zlo. Kad su ga pitali, kakav je to tesnый i priskorbnый putь, on odgovori: „to je obuzdanje svojih pomisli i odsečenje sopstvenih želja radi ispunjenja volje Božje". Ko obuzdava grešne pomisli, taj ne misli ni o svojim ni o tuđim gresima, i ni o čem truležnom, ni o čem zemaljskom. Um je takvoga čoveka neprestano na nebu, gde nema zla. Tako postepeno i u njemu nestaje zla, čak i u mislima.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesnu Božju pomoć Davidu (I Sam. 19), i to:
1. kako David udaraše u harfu pred Saulom;
2. kako zli duh napade na Saula, i Saul se baci kopljem da ubije Davida;
3. kako Saul ne pogodi Davida na najbližem rastojanju.

BESEDA

o proročanstvu čudesa Hristovih
Tada će se otvoriti oči slijepima, i
uši gluhima otvoriće se. Tada će
hromac skakati kao jelen, i jezik
nijemoga pjevaće
(Isa. 35, 5 - 6).
Hodite, braćo, da se nadivimo sili Boga našega živoga, koji otvori oči smrtnu čoveku, da vidi u prevelikoj daljini vremena ono što će se zbiti. I još kako da vidi: do u same pojedinosti, kao da je sam taj prorok bio apostol Hristov, i hodio s Hristom Gospodom, i gledao čudo za čudom, kako On slepima daje vid, i gluhima sluh, i hromima zdravlje nogu, i nemima glas i govor. Kada Jovan Krstitelj iz tamnice posla učenike svoje da pitaju Hrista: jesi li ti onaj što će doći? Gospod Hristos odgovori im rečima svoga proroka Isaije: idite i kažite Jovanu što čujete i vidite, slijepi progledaju i hromi hode, gubavi se čiste i gluhi čuju, mrtvi ustaju (Mat. 11).
Pogledajte, kako je divno strojio Gospod spasenje naše! Ono što je preko proroka Svojih o Sebi prorekao, ono je On i ispunio. Prorok je negda govorio NJegove reči vnušene Duhom Svetim, a sada On govori reči Svoga proroka. Negda se prorok pozivao na NJega, a sad On na proroka. Da pokaže time, da i kad govori Svoje reči i kad govori prorokove reči, uvek govori samo Svoje. Da pokaže, da je i onda On govorio a ne prorok, i sada On govori, a ne neko drugi. I da opravda proroka Svoga, kao vernog slugu Svoga, te da niko ne može reći: prorok je lažno govorio. I tako proroci služiše slavi Hrista Gospoda i Hristos Gospod proslavi proroke Svoje, istinite sluge Svoje.
O Gospode Isuse, proslavljeni od slugu Svojih i proslavitelju slugu Svojih, pomozi i nama, da rečju, i delom i mislima poslužimo veličanstvenoj slavi imena Tvojega. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

BESEDA

o Jovanu Preteči, kako ga proreče Isaija
Glas vapijućeg u pustinji: pripravite
put Gospodnji, poravnite u pustinji
staze Bogu našemu
(Isa. 40, 3).
Kad car hoće da poseti neko mesto, on pušta napred vesnike svoje. Neobičnom Caru priliči i neobičan vesnik. Caru Hristu vesnik u pustinji bio je Mojsej, u Jerusalimu proroci, u Nazaretu arhangel, u Vitlejemu istočni mudraci, na Jordanu Jovan. Nikada nijedan car u rodu čovečjem nije imao takve vesnike. Sveti Jovan Krstitelj bio je tako isto neobičan i osobit kao i drugi vesnici Hristovi. On je bio glas vapijući u dvostrukoj pustinji: u Jordanskoj i u ljudskoj. Kao što je Jordanska pustinja bila besplodna i suha, tako je i pustinja ljudskog duha bila besplodna i suha. Jovan nije mogao ozeleniti i oplodotvoriti ljudsku pustinju, no on ju je krčio i orao, i tako prigotovljavao zemlju i uravnjavao tle za velikog Sejača, koji dolazeći nosi Sobom i seme i dažd - seme nauke da poseje i dažd blagodati sviše da ozeleni i oplodotvori. Pokajanjem je Jovan prigotovljavao put a krštenjem u vodi uravnjavao staze. I put i staze - to su duše ljudske. Pokajanjem su se duše ljudske prigotovljavale da prime seme Hristovo, a krštenjem u vodi - da to seme zariju duboko u zemlju srca svoga. Oholi i ništi kad se nagi pogruze u vodu svi su ujednačeni, uravnjati u ništavilu svome pred veličanstvom preslavnoga Hrista Spasitelja. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu. Ovde nije reč o dolinama i bregovima zemaljskim nego o ništim ljudima i oholim ljudima. Kao što su mrtvaci u groblju pred očima živoga čoveka svi jednaki, tako su i svi grešnici, ništi i oholi, robovi i gospodari, jednaki pred Bogom živim. Takvo čudesno viđenje vide Isaija, sin Amosov, prorok Boga živoga, Boga jedinog i istinitog.
O Gospode, Care nebeski, kome se voinstva nebeska klanjaju dan i noć, prizri još jedanput na ništavilo naše, i zbog poniženja Tvoga i stradanja Tvoga za nas spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.