Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 04.03. (19.02. po Starom kal.)

Pre­po­dob­no­mu­če­ni­ca Fi­lo­te­ja Atin­ska

Pre­po­dob­no­mu­če­ni­ca Fi­lo­te­ja Atin­ska

Ro­đe­na u Ati­ni 1522. go­di­ne. Bez­det­ni ro­di­te­lji iz­mo­li­li su je od Bo­ga a, ka­da je ima­la 12 go­di­na, uda­li su je. Muž joj je bio su­rov i sva­ko­dnev­no je zlo­sta­vljao. Na­kon tri go­di­ne, Bog ga uze sa li­ca ze­mlje. Ka­da su joj se ro­di­te­lji upo­ko­ji­li, sa­gra­di žen­ski ma­na­stir, a po­tom se za­mo­na­ši. Vr­lo br­zo ma­na­stir se na­pu­ni mo­na­hi­nja. Po­di­za­la je i bol­ni­ce i, taj­no, ško­le za hri­šćan­sku de­cu. U ma­na­stir je skla­nja­la de­voj­ke hri­šćan­ke ko­je su be­ža­le od tur­skog zu­lu­ma. Bi­la je kraj­nje mi­lo­sti­va i po­žtvo­va­na za bli­žnje. Tur­ci su je ba­ca­li u tam­ni­cu. Jed­nom su je ta­ko pre­tu­kli da se ubr­zo upo­ko­ji­la. Bi­lo je to 1589. go­di­ne. Mo­šti su joj ču­do­tvor­ne i ne­tlje­ne. Po­či­va­ju u Ati­ni, u ol­ta­ru mi­tro­po­lij­skog sa­bor­nog hra­ma.

Prepodobni Dositej

Prepodobni Dositej, učenik slavnoga Avve Doroteja, koji življaše u kinoviji prepodobnog Serida, Jovana i Varsonufija Velikog. Bi Dositej srodnik nekoga vojvode, i dođe u Jerusalim da vidi svetinje. Kada on jednom gledaše sliku Strašnoga Suda u jednoj crkvi, približi mu se jedna žena u porfirnoj haljini i objašnjavaše mu. I najzad, pri rastanku, reče mu, da ako se želi spasti, treba da posti, da ne jede mesa, i da se često moli Bogu. To beše Presveta Bogorodica. I razgore se srce mladoga Dositeja, te poželi života inočeskog. Dorotej ga primi za svog poslušnika i naredi mu da potpuno odseče svoju volju i da sluša svog duhovnog oca. Nekoliko dana davaše mu da jede koliko hoće, posle izvesnog vremena uskraćivaše mu po jednu četvrt, pa posle nekog vremena opet jednu četvrt, dokle ga ne naviče da prolazi s najmanjom merom hrane, vazda govoreći mu: "Jedenje je navika i koliko ko navikne, onoliko i jede". I spase se i proslavi se potpunim poslušanjem. I osta za navek primer monaške poslušnosti i predanosti svom duhovnom ocu. Življaše ovaj mladi svetitelj u VI veku.

Sveti apostoli Arhip, Filimon i Apfija

Arhip beše jedan od Sedamdeset. Apostol Pavle pominje ga u poslanici Kološanima i Filimonu, nazivajući ga svojim drugarom u vojevanju. U gradu Kolosaju središte hrišćanstva beše u kući Filimonovoj. Tu se sabirahu hrišćani na molitvu. To nazivaše apostol Pavle, pišući Filimonu, tvoja domašnja crkva. U to vreme apostoli rukopolagahu svoje učenike za episkope, i to neke od njih na stalno mesto, a neke kao misionare putujuće po raznim mestima. I Filimon je bio jedan od ovih poslednjih. Apfija, Filimonova žena, pošćaše se i služaše domašnjoj crkvi. U vreme nekog praznika neznaboškoj boginji Artemidi, svi verni u Kolosaju behu po običaju sabrani u dom Filimonov na molitvu. Neznabošci, saznav za ovaj skup, jurnu i pohvataju sve hrišćane, Filimona, Arhipa i Apfiju, kao vođe, najpre stave na šibu, a posle ih zakopaju do pojasa u zemlju i počnu ih kamenjem tući. I tako ubiju Filimona i Apfiju, a Arhipa izvade iz rupe jedva živa, i ostave ga na zabavu deci. Deca, pak, izbodu ga svega noževima. I tako i ovaj Pavlov drugar u vojevanju dobro skonča tok svoga zemaljskog puta.

Pesma iz Prologa

"Kad oholost dođe, dođe i sramota"
To je reč Božija, to nauk života.
Jeretici ko su? Deca oholosti,
Deca oholosti, očevi ludosti.
Šta htedoše oni? Sramotu naneti,
Zato moradoše sramotu poneti.
Evtih se pouzda u pomoć evnuha,
Flavijan u pomoć Božjega Duha.
Oholosti uvek i pogib'o sledi:
Evtihij propade, Flavijan pobedi.
Dioskoru nada u pesnicu beše,
Zato svi vekovi i njega prezreše.
Flavijan izbijen i nogama zgažen —
Sad na zemlji slavljen, a na nebu blažen.
On istinu brani bez stra' i zastoja,
Istinu odstoja, ništa s' ne uboja.
Lav rimski mu pomoć lavovsku ukaza
U odbrani svetlog Hristovog'obraza.
Ova dva jerarha, i Evlogij — treći
Uputiše crkvu pobedi i sreći.
Bez 'vakih duhova crkva šta bi bila?
Ustreljena ptica salomljenih krila.

RASUĐIVANJE

Bezropotno poslušanje — gotovo spasenje,
Prvi biser međ 'duhovno predrago kamenje.
Ovaj biser odniza se Evi sa đerdana.
Za njim i sva druga blaga Bogom darovana.
Đavo i tad, i sad, zbori: ne slušajte Boga,
No živite po mislima samo uma svoga!
Tako zbori vrag iskoni što svetlost omrze,
Tako zboreć, neposlušne svojom zamkom vrze.
+++
Hristos dođe, ljude viknu, poslušno dovika,
Neposlušni na svu viku' ne daše otklika.
Rajska scena ponavlja se od Hrista do sada,
Poslušan se u Raj diže, neposlušan pada.
Pravi inok poslušan je ocu duhovnome.
Otac Crkvi, Crkva Hristu. Gospodaru svome,
Poslušnost je ka spasenju staza pouzdana,
Prva svetlost, prvi biser — duhovnog đerdana.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa posred prostoga naroda i to:
1. kako On s ljubavlju uči narod, kao roditelj decu svoju,
2. kako prost narod s ljubavlju prima reči NJegove, divi se delima NJegovim, i proslavlja Boga,
3. kako i danas ljudi prosti i nerazvraćeni primaju reči NJegove s radošću i blagodarnošću.

BESEDA

o ispitu
Ko je nevjeran u malom, i u mnogom je nevjeran.
I ako u Tuđem ne biste vjerni, ko će vam dati vaše
? (Lk. 16, 10—12)
Tako govori Domaćin oba sveta, materijalnog i duhovnog. Bogatstvo materijalno naziva On malo, a bogatstvo duhovno naziva On mnogo. Kome se da materijalno bogatstvo, pa se pokaže sebičan, tvrd, ohol, nemilostiv i bezbožan, tome se ne može dati duhovno bogatstvo, jer kad je neveran u malome, biće neveran i u velikome; kad je neveran u telesnom, biće neveran i u duhovnom.
U tuđem svetu polaže čovek ispit, pa ako ga položi, dobiće svoj svet; ako li pak padne, ko će mu dati njegov svet? Pravi čovekov svet, domovina njegova, to je nebeski uzvišeni, božanski svet; zemaljski svet pak, svet grubosti i propadljivosti, tuđina je za čoveka. No u tu tuđinu on je poslat da polaže ispit za onaj pravi njegov svet, za njegovu nebesku domovinu.
Obe izreke Spasiteljeve, dakle, sličnog su značenja. O kako je duboko i istinito značenje njihovo! Kao što svetlost razgoni tamu. tako ove reči Spasiteljeve razgone nedoumicu našu odnosno toga: zašto smo mi poslati u ovaj život? i šta nam treba činiti? Ko ume da čita čistim razumom, tome je u ove dve rečenice rečeno sve.
Znajmo, dakle, da Bog neće dati dar duhovni, dar razuma, ni vere, ni ljubavi, ni čistote, ni proroštva, ni čudotvorstva, ni vlasti nad demonima, ni prozorljivosti, na viđenja nebeskoga sveta onome ko je proigrao, i na zlo upotrebio — kao bludni sin — dar telesnog zdravlja, ili zemaljskog bogatstva ili slave i položaja među ljudima, ili poznanja materijalnog sveta, ili neke druge veštine i umešnosti.
Gospode preblagi, podrži vernost našu prema Tebi u onome što si nam poverio. Tebi slava i hvala vavek. Amin.