Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 04.02. (22.01. po Starom kal.)

Sveti apostol Timotej

Sveti apostol Timotej

Jedan od Sedamdeset apostola. Rođen u Listri Likaonskoj od oca Grka i majke Jevrejke. Majku i babu mu pohvaljuje apostol Pavle zbog vere nelicemerne (2. Tim 1, 4-5). U Listri se Timotej sreo prvi put sa velikim apostolom, i sam bio svedok kada je Pavle iscelio hromog od rođenja. Docnije je Timotej bio bezmalo stalan saputnik Pavlov, obišavši sa njim Ahaju, Makedoniju, Italiju i Španiju. Veliki revnitelj vere, izvrstan besednik i sladak dušom, Timotej je mnogo doprineo rasprostranjenju i utvrđenju vere hrišćanske. Pavle ga naziva pravim sinom u vjeri (1. Tim 1, 2). Po mučeničkoj smrti Pavlovoj Timotej je imao za učitelja svetog Jovana Jevanđelista. Ali kada ovoga car Dometijan progna iz Efesa na ostrvo Patmos, Timotej osta u Efesu da episkopuje. U vreme nekog idolskog praznika zvanog Katagogium, neznabošci, kivni na hrišćane, mučki i pod maskama napadnu Timoteja i ubiju ga (oko 93. godine). Časne mošti njegove docnije su prenete u Carigrad i sahranjene u crkvi Svetih Apostola, do groba svetog Luke Jevanđelista i svetog Andreja Prvozvanog.

Prepodobni mučenik Anastasije

Persijanac po rodu. Neznabožačko mu ime beše Magundat. Kada car Iraklije ratovaše s Persijancima, Magundat prebegne hrišćanima, ode u Jerusalim gde se krsti i dobije ime Anastasije. Ne beše mu dosta što se krstio, nego se i zamonaši, da bi se sav predao služenju Gospoda. Pored ostalih podviga vrlo je rano čitao žitije svetih mučenika i čitajući, kvasio je knjigu suzama, i sam žarko čeznući za mučeništvom. Gospod ga je najzad uvenčao vencem mučeničkim. Dugo ležaše u tamnici i bi ljuto mučen, dok mu car Hozroe ne izreče smrtnu presudu. Po toj presudi Anastasije bi udavljen u vodi, pa posle izvađen iz vode, i dželat mu odseče glavu i posla caru. Postrada 22. januara 628. godine u gradu Betsaloe, blizu Ninive.

RASUĐIVANJE

Pravoslavna crkva poseduje neiscrpno blago u dokazima života posle smrti. Da navedemo ovde jedan od bezbrojnih, jedan primer koji u isto vreme svedoči i da duše ljudske žive posle telesne smrti i da dragovoljna poslušnost vodi blaženoj besmrtnosti. Kada sv. Teodosije Veliki osnova manastir, imađaše u početku samo sedam monaha. Da bi ove dobro utvrdio u sećanju na smrt, naredi da se iskopa jedan grob. Kada grob bi gotov, Teodosije stade više groba, okružen sedmoricom, i reče: "Evo, deco, groba gotova! Ima li ko među vama gotov za smrt, da bi se sahranio u ovaj grob?" Jedan od njih, Vasilije po imenu i sveštenik po činu, pade na kolena i potraži od Teodosija blagoslov da umre. Teodosije naredi da se Vasiliju drže pomeni i podušja: trećina, devetina i četrdesetnica, kako je običaj nad mrtvima. Kada se svrši četrdesetodnevni pomen, Vasilije, zdrav potpuno, leže i umre. I bi sahranjen u novi grob. U četrdeseti dan pak po njegovom pogrebu, Vasilije se javi jedno jutro među bratijom u crkvi i pojaše sa njima. Vide ga najpre samo Teodosije, pa se pomoli Bogu, da Bog otvori oči i ostalima. I sva bratija pogledaše i videše Vasilija među sobom. Jedan brat, Letije, od radosti raširi ruke i htede zagrliti Vasilija, no ovaj iščeze. A ču se glas Vasilijev: "Spasavajte se oci i bratije, spasavajte se!"

SOZERCANJE

Da sozercavam bezbrižnost Gospoda Isusa u pogledu jela i odela i to:
1. bezbrižnost NJegovu o Sebi, koju On na delu pokazuje,
2. bezbrižnost o jelu i odelu, koju On i drugima propoveda (Mat. 6, 31).
 

BESEDA

o Božjem sveznanju i promislu
A vama je i kosa na glavi sva izbrojana
(Mat. 10, 30)
I kosa vam je na glavi izbrojana, braćo, a kamoli dani života! Ne bojte se, dakle, da ćete umreti pre određenog vremena, niti se nadajte pak, da ćete ma kako moći produžiti život i za jedan dan mimo volje Onoga koji broji i meri. Ovo saznanje neka vas nauči krotosti i strahu Božjem.
I kosa vam je na glavi izbrojana, a kamoli stradanja vaša na zemlji! Ne bojte se, dakle, da ćete stradati više od mere. Još manje bojte se da će vaša stradanja ostati zaboravljena i neuračunata od Onoga koji sve vidi. Ovo saznanje naučiće vas strpljenju i poverenju prema Tvorcu vašem i Promislitelju.
I kosa vam je na glavi izbrojana, a kamoli vaši prijatelji i neprijatelji na zemlji! Ne bojte se, dakle, da ćete imati ni suviše prijatelja ni suviše neprijatelja; niti se bojte da će vas vaši neprijatelji savladati, niti se nadajte da će vas vaši prijatelji odbraniti. Samo se starajte da imate Boga za prijatelja, i ne bojte se ništa. Gle, On je jedini prijatelj vaš, koji vas nepromenljivo voli.
O Gospode blagi, Promislitelju mudri, koji znaš svemu broj, meru i vreme, odagnaj od nas svaki strah osim straha od Tebe. Da bismo kroz strah od Tebe došli do čiste i svete ljubavi prema Tebi, Tvorcu i Dobrotvoru našem. Tebi slava i hvala vavek. Amin.