Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 03.12. (26.11. po Starom kal.)

Prep. Grigorije Dekapolit

Prep. Grigorije Dekapolit

Rođen u Dekapolju Isavrijskom od roditelja znamenitih i blagočestivih, Sergija i Marije. Kada svrši škole, htedoše ga roditelji oženiti, no on odbeže u pustinju i zamonaši se. Živeo je na raznim mestima, kao u Vizantiji, u Rimu, na gori Olimpiskoj. Gde god je bio, svuda je udivljavao ljude svojim podvizima i čudesima. Dešavalo se da ga je ozaravala svetlost nebeska; da su mu se angeli Božji javljali. On je gledao krasotu angelsku i slušao umilno pojanje njihovo. Poživeo dugo i bogougodno, i skončao mirno u IX stoleću u Carigradu preselivši se dušom u radost Gospoda svoga.

Sv. Prokl patrijarh Carigradski

Učenik sv. Jovana Zlatoustog. 426. god. posvećen za episkopa Kizičkog, a 435. god. izabran za patrijarha Carigradskog. Upravljao je crkvom Božjom kao mudri arhijerej. Za njegovo vreme dogodila su se dva znamenita događaja. Prvo, prenete su mošti Sv. Jovana Zlatousta iz Komana u Carigrad, po želji cara i patrijarha. A u to vreme carovaše car Teodosije Mlađi sa sestrom Pulherijom. Drugo, beše veliki zemljotres u Carigradu i po okolini. Mnoga od najlepših i najvećih zdanja popadaše od strašnoga trusa. Tada patrijarh s carem i mnoštvom sveštenstva, velikaša i naroda, izađoše na litiju. I kada se na litiji moljahu Bogu, desi se, da neko dete čudesno bi uzeto visoko u vazduh tako da se najzad ne mogaše očima dogledati. Po tom se vrati i spusti lagano na zemlju. Upitano gde je bilo dete odgovori, da je bilo odneseno na nebo među angele i da je čulo kako angeli poje: svjatый Bože, svatыiй krjepkiй, svjatый bezsmertnый, pomiluй nas! Čuvši tu pesmu počeše je svi ljudi u litiji pevati, i zemljotres odmah prestade. Od tada se odomaći u crkvi ta divna pesma. A dete ono uskoro se upokoji, i bi sahranjeno u crkvi sv. Irine. Sv. Prokl posluži kao arhijerej 20 godina i skonča mirno u Gospodu 446. godine.

Sv. muč. Jevstatije, Tespesije i Anatolije

Behu ovo braća rođena, iz Nikomidije, od roditelja neznabožačkih, Filoteja i Jevsevije, koji docnije prime veru istinitu od sv. Antima ep. Nikomidijskog zajedno sa sinovima svojim. Filotej beše rukopoložen za prezvitera. Kada se on upokoji sa ženom svojom, nasta strašno gonjenje hrišćana pod zločestivim carem Maksimijanom, i tri sina Filotejeva behu izvedeni na sud. Suđeni, mučeni, istjazavani na razne načine i najzad na smrt osuđeni. Više puta javljahu im se angeli u tamnici, te im davahu manu za hranu i ispunjavahu srca njihova mlada snagom i hrabrošću u trpljenju. Kada ih izvedoše na gubilište priđoše im dva druga, Paladije i Akakije, i razgovarahu s njima. I dok još behu u razgovoru mučenici sveti predadoše Bogu duše svoje. Tada im vojnici odsekoše mrtve glave i odneše, da bi ih pokazali sudiji. Postradaše za Hrista Gospoda oko 313. godine i preseliše se u besmrtno carstvo Hristovo.

Sv. Isak arhiep. Jermenski

Rodio se u Carigradu u vreme kada otac njegov beše poslanik cara Jermenskog na dvoru Vizantijskom. Bio desetim arhiepiskopom Jermenskim, i u tom zvanju upravljao crkvom pedeset godina. Svoje pastirstvovanje oznamenovao, između drugih stvari, i prevodom Sv. Pisma na jermenski jezik. U jednoj viziji kazalo mu se da će Jermeni vremenom odstupiti od čiste vere pravoslavne. Ovaj znameniti jerarh upokojio se mirno 440. god. i predstao ka Gospodu.

Sv. tri device.

Persijanke. U vreme cara Sapora ove tri device biše gonjene kao hrišćanke, i najzad noževima isečene. Iz njihovog groba izrastu tri smokve, koje su lečile od svake muke i bolesti.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA GALATIMA 3:8-12

8. A Pismo, predvidjevši da Bog opravdava neznabošce vjerom, unaprijed objavi Avraamu: U tebi će se blagosloviti svi neznabošci.

9. Tako se oni koji su od vjere blagosiljaju sa vjernim Avraamom.

10. Jer koji su god od djela zakona pod prokletstvom su, jer je napisano: Proklet svaki koji ne ostane u svemu što je napisano u Knjizi zakona da to čini.

11. A da se zakonom niko ne opravdava pred Bogom, jasno je; jer: Pravednik će od vjere živjeti.

12. A zakon nije od vjere, nego čovjek koji tvori zapovijesti živjeće kroz njih.

(Zač.)

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 9:57-62

57. A kad oni iđahu putem, reče mu neko: Gospode, ići ću za tobom kud god pođeš.

58. A Isus mu reče: Lisice imaju jame i ptice nebeske gnijezda, a Sin Čovječiji nema gdje glavu skloniti.

59. A drugome reče: Hajde za mnom! A on reče: Gospode, dopusti mi da prvo odem da sahranim oca svojega.

60. A Isus mu reče: Ostavi neka mrtvi sahranjuju svoje mrtvace; a ti hajde te objavljuj Carstvo Božije.

61. A i drugi reče: Gospode, ići ću za tobom, ali prvo mi dopusti da odem da se oprostim sa domaćima svojim.

62. A Isus mu reče: Nijedan ko je metnuo ruku svoju na plug pa se obazire nazad, nije pripravan za Carstvo Božije.

 

 

Pesma iz Prologa

Učeniče slavni slavnog učitelja,
O premudri Prokle, slugo Spasitelja,
Ti ukrepi veru, jeresi istrebi,
Zato crkva sveta slavopoji tebi,
I veliča crkva velikana svoga,
Koj’ proslavi sebe proslavivši Boga.
Kao vešt krmanoš ti crkvom upravi,
I čudesa vide, i Boga proslavi.
Vidovita duha, blagodatna uma,
Ti posluži Duhu kao glasna struna.
Naučen od Duha ti nauči cara,
Da prenese mošti Zlatnog Patrijar’a
S narodom i carem ti sagleda javno
Čudesa od mošti’ javljena preslavno.
Sad se za nas moli u besmrtnom Raju,
Da verni do kraja u veri istraju!

RASUĐIVANJE

Niko od smrtnih nije protumačio poslanice apostola Pavla sa većom ljubavlju i sa većom dubinom nego sv. Jovan Zlatoust. Da je sam sv. Pavle sebe tumačio, ne bi bolje protumačio. I gle, istorija nam kaže, da i jeste sam Pavle sebe tumačio kroz um i pero Zlatoustovo. Kad je sv. Prokl bio poslušnikom kod zlatoustog patrijarha, njegova služba beše da prijavljuje posetioce. Neki velmož bi oklevetan kod cara Arkadija, i car ga istera iz dvora. Taj velmož dođe da moli sv. Zlatousta za posredovanje kod cara u korist svoju. Prokl ga htede prijaviti patrijarhu, no pogledavši kroz otškrinuta vrata vide nekoga čoveka, gde stoji nadnet nad patrijarhom i nešto mu šapće u uši, dok patrijarh piše. I tako se to produžavaše do same zore. Prokl tada reče velmoži, da dođe drugo veče, i sam osta u čudu, ko beše očaj čovek kod patrijarha i kako mogaše neprijavljen ući u odaju patrijarhovu. Druge noći opet se desi to isto. I Prokl beše još u većem čudu. Treće noći opet se desi to isto. I Prokl beše u najvećem čudu. Pa kada ga Zlatoust upita, da li nije dolazio taj i taj velmož? Odgovori Prokl, da je već tri noći čekao da uđe, no da ga on nije smeo prijaviti zbog nekog stranog čoveka, postarijeg i ćelavog, koji je tri noći nešto šaptao patrijarhu na uši. Iznenađeni Zlatoust reče, da se on ne seća, da je iko poslednje tri noći ulazio kod njega. I kada upita poslušnika svoga, kakav izgledaše strani čovek, Prokl pokaza na ikonu sv. apostola Pavla, i reče, da beše isti takav. To beše, dakle, sam apostol Pavle, koji upravljaše umom i perom najvećega tumača svoga.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno stvaranje sveta, i to:
1. kako se Bog Sveta Trojica savetovaše sa samim Sobom o stvaranju čoveka;
2. kako stvori Bog čoveka po obrazu Svome.

BESEDA

o vladanju shodno zvanju
Da se vladate dostojno svome zvanju,
u koje ste pozvani, sa svakim smirenjem,
krotošću i dugotrpljenjem, (Ef. 4, 1–2).
Da se ne gordite, da se ne gnevite, da ne malodušestvujete; jer je sve to nedostojno zvanja hrišćanskoga. A to je zvanje tako visoko i divno, da se teško čoveku od gordosti čuvati; teško se uzdržati iznad malodušnosti pri opasnostima i gubitcima. Protiv tri nezdrava stanja apostol ističe tri zdrava stanja, i to: protiv gordosti smirenje, protiv gnevljivosti – krotost, protiv malodušnosti – dugotrpljenje. Ove tri vrline, smirenje, krotost i dugotrpljenje ne izražavaju, rećiće se, u punoj meri visotu hrišćanskoga zvanja. No ništa u ovome svetu ne izražava potpuno visotu hrišćanskog zvanja. Dragocenost i bogatstvo toga zvanja ne može ni da se vidi ovde na zemlji, to je kao zatvoren sanduk, koga čovek nosi zatvorena po ovome svetu, a otvara i iznosi blaga iz njega u onome svetu. Visotu hrišćanskog zvanja mogao bi samo onaj da oceni ko bi se mogao uzdići do najviših nebesa i videti Hrista Gospoda u slavi, sa angelima i svetiteljima. Tu je pobednički skup svih bogougodnika sa zemlje, koji se udostojiše visoke, visoke počasti.
Gospode Isuse Hriste Bože naš. Tvoje ime najdraže nam je ime. Tebi slava i hvala vavek. Amin.