Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 03.01. (21.12. po Starom kal.)

Sveta mučenica Julijana i šest stotina trideset mučenika s njom

Sveta mučenica Julijana i šest stotina trideset mučenika s njom

Ova slavna devica i mučenica rođena bi u Nikomidiji od roditelja neznabožnih. Čuvši od nekoga jevanđelsku propoved, ona se svim srcem obrati ka Hristu i poče živeti tačno po zapovestima Gospodnjim. Neki senator Elevsije beše njen obručnik. Da bi ga odvratila od sebe, Julijana mu reče, da neće za njega poći, ako ne bude postao eparh toga grada. To mu ona predloži misleći, da taj mladi čovek neće moći nikad dostići do tog visokog zvanja. No Elevsije se potrudi, te laskanjem i mitom postavljen bi za eparha nikomidijskog. A Julijana mu tada otkri, da je ona hrišćanka, i da ne može stupiti s njim u brak, dok on ne primi njenu veru govoreći: "Šta nam vredi biti telesno ujedinjeni a duhom razdeljeni?" Ogorči se na to Elevsije i optuži je ocu njenom. Jarosni otac izruga je i izbi, pa je onda predade eparhu na istjazanje. Eparh naredi, te je tukoše veoma, pa je onda svu ranjavu i iskrvavljenu baci u tamnicu. No Gospod je isceli u tamnici, i ona se javi pred eparha potpuno zdrava. Eparh je vrže u zažarenu peć, no oganj je ne opali. Videći to čudo, mnogi poverovaše u Hrista Boga. Beše takvih obraćenih pet stotina muških i stotinu trideset ženskih. Sve ove osudi eparh na smrt i naredi te ih posekoše mačem. Duše njihove preseliše se u Raj. Tada osudi zli sudija Julijanu svetu na posečenje mačem. Radosna duhom Julijana izađe na gubilište, pomoli se Bogu na kolenima i položi glavu svoju na panj. Glava joj bi odsečena, a duša ode u carstvo večne Hristove svetlosti, 304. godine. Elevsija ubrzo postiže kazna Božja. Ploveći po moru, razbi mu se lađa, i on pade u vodu. Ali ne nađe smrt u vodi, nego ispliva na neko ostrvo, gde ga psi rastrgoše i pojedoše.

Sveti mučenik Temistokle

Kao čobanin čuvaše Temistokle mladi ovce u nekom polju blizu grada Mira Likijskoga. U to vreme mučitelji hrišćana gonjahu svetog Dioskorida, pa naiđoše na Temistokla u polju i pitahu, da li vide gonjenoga, i da li zna, gde se krije. Temistokle iako znade, ne hte prokazati, nego i sebe objavi hrišćaninom. Mučen i posečen u vreme Dekija 251. godine.

Sveti Petar Čudotvorac, mitropolit ruski

Rođen u Volinskoj oblasti, i u dvanaestoj godini primio čin monaški. Bio divan podvižnik i ikonopisac. Osnovao manastir na reci Rati, i bio iguman. I preko svoje volje postavljen za mitropolita kijevskog i posvećen u Carigradu od patrijarha Atanasija. Kao mitropolit trpeo dosta od zavidljivaca i jeretika. Upravljao crkvom osamnaest godina kao pastir dobri i revnosni. Za života svoga sagradio sebi grobnicu u Uspenskom hramu, gde mu do danas počivaju svete i čudotvorne mošti. Upokojio se 1326. godine i prešao u svoju pravu domovinu.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA JEVREJIMA 12:25-26 / 13:22-25

25. Gledajte da ne odbacite Onoga koji govori. Jer, kad ne izbjegoše kaznu oni što odbaciše onoga koji prorokovaše na zemlji, a kamoli mi ako se odvratimo od Onoga sa nebesa,

26. Čiji glas onda potrese zemlju, a sad obeća govoreći: Još jednom ja ću potresti ne samo zemlju nego i nebo.

22. Molim vas pak, braćo, primite ovu riječ utjehe, jer vam ukratko i napisah.

23. Znajte da je brat naš Timotej oslobođen, sa kojim ću vas, ako uskoro dođe, vidjeti.

24. Pozdravite sve starješine svoje i sve svete. Pozdravljaju vas braća iz Italije.

25. Blagodat sa svima vama. Amin.

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 10:2-12

2. I pristupivši fariseji, kušajući upitaše ga: Može li muž otpustiti ženu?

3. A on odgovori i reče im: Šta vam zapovjedi Mojsej?

4. A oni rekoše: Mojsej dopusti da joj se dade otpusna knjiga i da se otpusti.

5. I odgovarajući Isus reče im: Zbog okorelosti srca vašeg napisa vam on zapovijest ovu.

6. A u početku stvaranja Bog ih je stvorio kao muža i ženu.

7. Zbog toga će ostaviti čovjek oca svojega i mater i prilijepiće se ženi svojoj,

8. I biće dvoje jedno tijelo. Tako nisu više dvoje nego jedno tijelo.

9. A što je Bog sastavio čovjek da ne rastavlja.

10. I u kući opet zapitaše ga o tome učenici njegovi,

(Zač. 44).

11. I reče im: Koji otpusti ženu i oženi se drugom, čini preljubu sa njom.

12. I ako žena odvojivši se od muža svojega pođe za drugoga, čini preljubu.

Pesma iz Prologa

Slavna majka Petra svetitelja,
Kada beše Petrom bremenita,
San usnila i u snu videla,
Kako drži jagnje na rukama,
Belo jagnje c vitkim rogovima,
Sred rogova drvo mu prekrasno.
Na drvetu mirišljivo cveće,
I po cveću plodovi mirisni,
Svećama mu grane iskićene,
Svetle sveće kao sjajne zvezde,
Pa mirišu nebeskim mirisom.
San se majčin divno ostvario:
Jagnje krotko Petra predobrazi,
Rogovi mu — Petrovo mužestvo,
Drvo krasno — duša svetiteljska,
Šarno cveće — množina vrlina.
A plodovi — dela milosrđa,
Sveće sjajne — vera u molitve.
Što se majci u slici objavi,
U Petru se pokaza na javi.

RASUĐIVANJE

Ka god se penje Carstvu Hristovome, mora nailaziti na prepone. Te prepone su i mnogobrojne i raznolike. Naročito su opasna lukavstva demonska. Zato svaki revnitelj duhovnog života mora biti osobito oprezan, i ne primati svaku svetlu pojavu iz onoga sveta kao pojavu božansku. Da se i vrag može javiti kao angel svetlosti, to dokazuje i život sv. muč. Julijane. Kada ova sveta devica ležaše u tamnici, javi joj se vrag u svetlosti angelskoj i poče je savetovati, da prinese žrtvu idolima, da je mučitelj ne bi više mučio. Ustrašena Julijana upita: „Ko si ti?" Vrag odgovori: „Angel sam Božji! Mnogo se Bog o tebi brine, zato me i posla c porukom, da se pokoriš eparhu, te da ti telo ne bude mukama satrveno; blag je Gospod i oprostiće ti to zbog nemoći tvoga izranjavljenog tela." Užasnu se mučenica od ovih reči i zbuni se, pa pripade c plačem na molitvu Bogu, da joj javi, ko je to što je govorio c njom. Tada joj dođe glas c neba: „Hrabri se, Julijano, Ja sam c tobom, dajem ti vlast i silu nad onim koji ti dođe, i od njega samog uznaćeš ko je on." I đavo bi vezan i primoran da prizna, da je on onaj isti, koji Evu u Raju prevari, koji nagovori Kaina da ubije Avelja, i Iroda da pobije mladence vitlejemske, i Jevreje da ubiju kamenjem Stefana, i Nerona da raspne Petra strmoglav a Pavla da poseče itd. I tako ova sveta devica, opasana silom Božjom, ne dade se prelestiti od zlog duha, nego ga svojom opreznošću i toplom molitvom Bogu pobedi.

SOZERCANJE

Da sozercavam pokajanje Davidovo i to:
1. kako car David ne pogreši dokle bi pastir i potčinjeni građanin,
2. kako zgreši Bogu kao car,
3. kako odmah uvide svoj greh, ispovedi ga i pokaja se gorko.

BESEDA

o Iliji proroku

Živ Gospod sila, Bog Izrailjev, pred kojim stojim, neće biti ovih godina rose ni dažda dokle ja ne rečem (I Car, 17, 1)

Strašno zvuče ove reči za svako smrtno uvo, jer ih čovek izgovori, čovek podobostrasan nama (Jak. 5, 17). Vi se pitate, braćo, kako može smrtan čovek zatvoriti nebo i zaustaviti dažd. No upitajte se kako može smrtan čovek otvoriti nebo i nizvesti dažd na suhu zemlju. A mi znamo, da i sada po molitvi ljudi Bog otvara nebo i daje dažd. Sve što uzištete u molitvi vjerujući, dobićete, rekao je, Spasitelj naš (Mat. 21, 22). Kao što je Mojsej po živoj veri i molitvi činio strašna čudesa u Misiru i u pustinji; kao što je Isus Navin zaustavio tok sunca, tako je i prorok Božji Ilija zatvarao i otvarao nebo, i nizvodio oganj s nebesa, i činio druga čudesa moćna i strašna, sve verom i molitvom. Bog dade silu Iliji da čini takva čudesa jer Ilija revnovaše za slavu Božju a ne za slavu svoju. Revnovah veoma za Gospoda Boga nad vojskama (I Car. 19, 14). Ništa za sebe nije tražio ovaj čovek Božji a sve za Boga. Bog je njemu bio sve: sva slava, sva sila, sve blago. Zato ga Bog venča slavom neumrlom, silom strašnom, i blagom koje ne trune i moljci ga ne grizu. Zato i ne dopusti Bog, da Ilija umre, nego ga uze na nebo kao i Enoha. Ilija sveti beše čiste duše kao rosa jutarnja, celomudrena tela kao dete, neporočna srca i uma kao angel Božji. Zato bi i osta sasud sile Božje. Zato činjaše čudesa onda i čini ih danas.

O Gospode Živi, Bože proroka Tvoga Ilije, koji si nas kroz krštenje posinio blagodaću Tvojom svetom, zažeži i u nama veru i revnost proroka Tvog svetog. Tebi slava i hvala vavek. Amin.