Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Četvrtak, 02.11. (26.10. po Starom kal.)

Sv. vel. muč. Artemije

Sv. vel. muč. Artemije

Ovaj slavni svetitelj beše rodom Misirac i prvi vojvoda cara Konstantina Velikog. Kada se caru Konstantinu javi pobedni krst, okružen zvezdama, i Artemije vide taj krst, poverova u Hrista Gospoda i krsti se. Docnije, u vreme cara Konstancija posla ga ovaj car u Jeladu, da prenese mošti sv. Andreja iz Patrasa i sv. Luke iz Tive u Carigrad, što vojvoda Artemije s radošću izvrši. Po tom bi postavljen Artemije za avgustalija i namesnika carskog u Misiru, u kome zvanju on beše i za vreme Konstancija, sina Konstantinova, i za izvesno vreme cara Julijana Odstupnika. Kada ovaj bogoodstupni car pođe u rat na Persijance, zaustavi se u Antiohiji, i naredi da i Artemije sa svojom vojskom dođe u Antiohiju. Artemije dođe. U to vreme udari car na muke dva hrišćanska sveštenika, Evgenija i Makarija. Videći to sv. Artemije uzbuni se svim srcem, izađe pred cara i reče mu: „zašto, care, tako nečovečno mučiš nevine i Bogu posvećene muževe, i zašto ih prisiljavaš da se otkažu od vere pravoslavne?" I još proreče Artemije caru: „tvoja je pogibao blizu". Razjareni car posla ona dva česna sveštenika u izgnanstvo u Arabiju, gde uskoro skončaše, a vojvodi Artemiju skide čin vojnički i naredi da ga šibaju i trzaju. Svega ranjena i iskrvavljena baciše Artemija u tamnicu, gde mu se sam Gospod Hristos javi, isceli ga i uteši. Potom car naredi, te ga prostreše na jedan kamen a drugim teškim kamenom pritisnuše, tako da se telo sv. Artemija sve zdrobi i spljošti kao daska. Najzad mu glavu odsekoše, 362. god. A car Julijan ode na Persijance i pogibe sramno, kao što mu sv. Artemije i proreče.

Sv. pravedni Artemije

Rođen 1532. godine. Sin ruskih seljačkih roditelja, Kozme i Apolinarije, iz sela Verkola, okruga Dvinskog. Još od pete godine razlikovao se od druge dece neobičnom pobožnošću i krotošću. Kada mu beše 13 god. iđaše dečko sa ocem svojim kroz neku veliku šumu. Od silne bure i nepogode umre Artemije u šumi, i žalosni otac njegov ne mogući kopati grob pokri telo njegovo granjem i ode. Posle 28 godina čovek neki vide u toj šumi neobičnu svetlost, priđe toj svetlosti i nađe neraspadnuto i netljeno telo Artemijevo. Mnogi bolesnici biše isceljeni od bolesti čim se kosnuše tela sv. Artemija. NJegove sv. mošti počivaju u jednom manastiru blizu Pinege u guberniji Arhangelskoj.

Prep. Gerasim Novi

Iz Trikale u Peloponezu, od slavne familije Notaras. Rođen 1509. god. Podvizavao se na Atonu, potom u Palestini, gde je postio 40 dana. Potom se nastanio na ostrvu Kefaloniji, gde je osnovao i jedan ženski manastir. Molitvom nizvodio kišu, isceljivao bolesnike i prozirao u budućnost. Upokojio se u Gospodu 15. avgusta 1579. god. Čudotvorac za života i po smrti.

Prep. novomuč. Ignjatije

Iz Eski–Zagore u Bugarskoj, iz one slavne Zagore, koja je dala crkvi Božjoj mnogo svetih podvižnika i mučenika. Podvizavao se u Skitu sv. Jovana Preteče na Atonu. Dragovoljno predao se Turcima na mučenje za Hrista. Obešen u Carigradu 8. okt. 1814. god. Mošti mu čudotvorne. Glava mu se česno čuva u man. sv. Pantelejmona.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KOLOŠANIMA 3:17-25 / 4:1

17. I sve što god činite riječju ili djelom, sve činite u ime Gospoda Isusa Hrista, zahvaljujući Bogu Ocu kroz NJega.

18. Žene, pokoravajte se svojim muževima, kao što dolikuje u Gospodu.

19. Muževi, ljubite žene vaše i ne srdite se na njih.

20. Djeco, slušajte roditelje svoje u svemu, jer je ovo ugodno Gospodu.

21. Ocevi, ne razdražujte djece vaše, da ne klonu duhom.

22. Robovi, budite poslušni u svemu vašim gospodarima po tijelu, ne radeći samo pritvorno kao da ljudima ugađate, nego u prostoti srca, bojeći se Boga.

23. I sve što god činite, od srca činite, kao Gospodu, a ne kao ljudima,

24. Znajući da ćete od Gospoda primiti kao nagradu nasljedstvo, jer Gospodu Hristu služite.

25. A koji čini nepravdu, primiće što je skrivio, i ne gleda se ko je ko.

1. Gospodari, pravdu i jednakost ukazujte robovima, znajući da i vi imate Gospoda na nebesima.

SVETO JEVANĐELJE OD LUKE 9:44-50

44. Stavite vi u uši svoje ove riječi: Sin Čovječiji biće predan u ruke ljudi.

45. A oni ne razumijevahu ovu riječ; jer bješe sakrivena od njih da je ne shvate; i bojahu se da ga zapitaju za ovu riječ.

46. A uđe pomisao u njih ko bi među njima bio veći.

47. A Isus znajući pomisao srca njihova, uze dijete i postavi ga kraj sebe,

48. I reče im: Koji primi ovo dijete u ime moje, mene prima; a koji mene primi, prima Onoga koji je mene poslao; jer koji je najmanji među svima vama, taj je veliki.

(Zač. 48).

49. A Jovan odgovarajući reče: Nastavniče, vidjesmo jednoga gdje imenom tvojim izgoni demone, i zabranismo mu, jer ne ide s nama za tobom.

50. I reče mu Isus: Ne zabranjujte, jer nije protiv vas; a ko nije protiv vas, s vama je.

Pesma iz Prologa

Vojevoda sveti Artemije
Veru svoju pred carem ne krije,
Nego hrabro svoju veru javlja.
Hrista Boga pred carem proslavlja.
Car odstupni Boga zaboravi.
I na muke svog vojvodu stavi.
Svetac Božji um Bogu posveti,
LJute muke malo i oseti.
Veća muka grešniku mučeći
No pravednom muke podnoseći!
Car vojvodu slavnog obezglavi,
Gospod slugu Svojega proslavi:
U carstvo ga nebesno uznese,
Vlast mu dade da izgoni bese,
Svaku bolest i muku da leči,
Silom božjom, bez truda i reči.
Ko god Hrista ljubi i veruje.
Pomaže mu sveti Artemije.

RASUĐIVANJE

Divno rukovodi milosrdni Bog one koji se predadu NJegovoj svetoj volji i NJegovom staranju. Kao što voskar od meka voska pravi onakve sveće kakve on želi, tako i Bog premudri pravi od predanih slugu Svojih svetila besmrtna u carstvu nebeskom. Sv. Ignjatije novomučenik beše sav predan Bogu još kao dečak, i žuđaše da bude monah i da bude mučenik za veru. U vreme ustanka Karađorđeva prikupljahu Turci vojsku po Bugarskoj protiv Srba, pa dođoše i u kuću Đorđa, oca Ignjatijeva, da vide, ima li ko za vojsku. Videći Đorđa razvijena i snažna čoveka htedoše ga uzeti u vojsku. Ali im Đorđe odlučno reče: „ne mogu ja ići protiv jednovernih mi hrišćana". Razjareni Turci odmah ga na mestu ubiše. Mladi Ignjatije sakri se u nekoj susednoj kući, po tom prebeže u Rumuniju; no želja za monaštvom odvede ga u Sv. Goru. Ali on htede još nešto više od monaštva, — htede mučeništva. Moleći se sa suzama jedne noći pred ikonom Presvete Bogorodice, da mu Ona ustroji put ka mučeništvu, on ču neki šum pred sobom, i vide kako se iz ikone one odvoji svetao venac i dođe na glavu njegovu. Uskoro po tom on je mučenički postradao od Turaka i primio venac večne slave.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno javljenje Gospoda apostolu Ananiji i Savlu (Dela Ap. 9), i to:
1. kako se javi Gospod Ananiji i uputi ga ka Savlu u ulicu Pravu;
2. kako Savle u tom istom času vide u viziji Ananiju, gde metnu ruke na nj da progleda.

BESEDA

o starim i novim pričama o čudesima božjim
Bože, ušima našim uslišasmo i oci
naši pripovjediše nam djelo koje si učinio
u njihovo vrijeme, u staro vrijeme (Ps. 41, 1).
Tako car David govori od imena naroda svoga. I nabraja car nekolika velika dela Božja, koja Bog učini za narod Izrailjski. O svima tim delima Božjim i mi uslišasmo, braćo, iz Svetoga Pisma, — i o kolikim još i kakvim još, o kojima David ne znade, jer se dogodiše posle njega! Svrh onoga što David beše čuo ne čusmo li mi nesravnjivo čudesnija i veća dela Božjeg Promisla i Božjeg čovekoljublja? Sin Božji vaploti se od Prečiste Deve i požive kao čovek među ljudima, mudrost izli, čudesa učini, smrt umrtvi, đavola posrami, silu dade sledbenicima Svojim. To ne ču David, a mi čusmo, jer nam to javiše naši duhovni Oci: apostoli i jevanđelisti, mučenici i pravednici, i svi redom svetitelji od vremena onoga, vremena staroga, do dana današnjega. I ne samo javiše nam oni nego nam svaki dan Duh Božji javlja kroz Crkvu svetu, kroz blagodatne tajne, kroz čudesa bezbrojna i bezbrojna. Evo nam razloga za veliku radost, ali i za veliki strah. Jer nam je dato mnogo, pa će se mnogo od nas i tražiti. Dato nam je više bogatstva duhovnoga nego svima koji živeše pre Hrista: više mudrosti i znanja, više slave Božje i sile, i više, mnogo više primera Božje ljubavi prema čoveku i čovečje ljubavi prema Bogu. Upitajte se, o bogataši nad bogatašima, šta ste za sve ovo vi dali i šta dajete Bogu? Potrudite se, dakle, da se ne postidite na Sudu Božjem. Kao san izmiču se i izmaćiće se uskoro svi dani vaši na zemlji. I uskoro će glas trube angelske sazvati sve narode i sve ljude na Sud Božji Strašni. Potrudite se, da se ne postidite. Jer nećete se moći izgovoriti: nismo znali, ili nismo imali! Znate i imate više otkrovenja nego što su imali David i Solomon. I više će se od nas tražiti nego od njih.
O Sine Božji, veliki i čudni Gospode Bože i Spase naš, opominji nas svaki dan i svaki čas na krv Tvoju Svetu, prolivenu za nas. Da ne zaboravimo, Gospode, i da se večno ne osudimo. Tebi slava i hvala vavek. Amin.