Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Subota, 02.05. (19.04. po Starom kal.)

Prep. Simeon Bosi

Prep. Simeon Bosi

Podvizavao se u Sv. Gori i bio kratko vreme iguman Filotejskog manastira. Utvrđivao hrišćane u veri u mnogim stranama balkanskim, i proslavio se čudotvorstvom. Hodio je bos, zbog čega je i prozvat Bosi. Prestavio se u Carigradu.

Prep. Jovan Vethopeščernik

Podvizavao se u t. zv. Vethoj Peščeri ili Lavri Haritona Velikog u Palestini. Zavolevši Hrista Gospoda svim srcem, svom dušom i svim umom svojim, on je od mladosti počeo putovati po svetim mestima i slušati pouke i savete svetih ljudi. Najzad se nastanio u Haritonovoj pećini, gde se predao tvrdom podvigu provodeći dane i godine u postu, molitvi i bdenju, neprestano pomišljajući na smrt i učeći se smirenju. Kao dobro uzreli plod ubran bi smrću i preseljen u Raj. Požive i upokoji se u VIII stoleću.

Sv. muč. Hristofor, Teona i Antonin

Ova trojica behu mladi oficiri u cara Dioklecijana. Kada sv. Đorđe velikomučenik beše mučen, oni gledahu muke njegove, kao i čudesa koja se tom prilikom dogodiše. Videvši sve to oni izađoše pred cara, odbaciše oružje, skidoše sa sebe pojaseve vojničke, i hrabro ispovediše ime Gospoda Isusa. Zato behu stavljeni na velike muke, i najzad vrgnuti u oganj, gde im tela sagoreše, dok im duše odoše ka Gospodu u večitu radost. Česno postradaše u Nikomidiji 303. god.

Sv. Trifun patrijarh Carigradski

U cara Romana, a taj car vladaše Vizantijom početkom H veka, beše sin Teofilakt od 16 godina kada umre patrijarh Stefan. Car htede toga svoga sina uzvesti za patrijarha, jer ga beše zavetovao duhovnom zvanju još od malena, ali zbog maloletstva postide se to učiniti. Presto patrijaršiski zauze Trifun, prost ali čist i blagočestiv starac. I osta Trifun na prestolu tri godine. Kada sin carev uđe u dvadesetu godinu, namisli car pošto poto ukloniti Trifuna i svoga sina staviti za patrijarha. Svetitelj Božji Trifun ne htede se dobrovoljno ukloniti s prestola ne zbog čega drugog nego jedino zbog toga što smatraše za veliku sablazan, da se tako mlad čovek uzdiže na tako odgovoran i težak položaj kao što je patrijaršiski. Tada spletkom nekoga zloga episkopa izmamljen bi potpis nezlobivog Trifuna na čistoj hartiji, pa posle iznad tog potpisa bi napisana u carskom dvoru tobožnja ostavka patrijarhova, koju car objavi. Nasta zbog toga velika smutnja u crkvi, jer narod i sveštenstvo stajahu uz Božjeg čoveka Trifuna. Onda car silom ukloni starog patrijarha i posla u manastir; a sina svoga Teofilakta uzdiže za patrijarha. Sv. Trifun požive u manastiru kao podvižnik 2 godine i 5 meseci, i prestavi se Gospodu, 933 god.

Prep. muč. Agatangel

Iz Trakije. Svetsko mu ime beše Atanasije. Služeći u Turaka, Turci ga nasilno poturče u Smirni. Kao pokajnik zamonašen u Sv. Gori, u man. Esfigmenu. Mučen savešću on poželi da krvlju svojom opere svoj greh. Ode u Smirnu, gde Turcima pokaže krst i ikonu Vaskrsenja Hristova. Posečen 19 aprila 1819 god. u 19 godini svojoj. Po smrti javio se živ duhovniku svome Germanu.

Rasuđivanje

Starac duhovnik reče: „ustajući izjutra, govori samome sebi: telo, radi, da bi se ishranilo; dušo, budi trezvena, da bi se spasla i Carstvo nasledila!" — Ovo nije samo gola reč, nego je ovo bio ustav mnogih hiljada monaha kroz vekove i vekove, svakodnevni ustav života. Radom su se hranili, a molitvom trezvili. Zašto samo monaha? Zar to ne može biti ustav svakoga sledbenika Hristova? Nije li nam sam Hristos dao jasan primer u tome, t. j. primer u trudu telesnom i u trezvenju neprestanom molitvom?

Sozercanje

Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to:
1. kako je On u proslavljenom telu Svome blizu Svojih učenika; blizu onih koji Ga traže (Marija Magdalena u vrtu); blizu onih koji su u strahu (učenici u zatvorenoj odaji); blizu onih koji su gladni (na obali jezera);
2. kako je On i sada blizu svakog onog od nas ko Ga traži, ko je u strahu, i ko je gladan.

Beseda

o opreznosti prema svemu što nije po Hristu
Braćo, čuvajte se da vas ko ne zarobi
filosofijom i praznom prijevarom,
po kazivanju čovečijemu, po nauci
svijeta, a ne po Hristu
(Kološ. 2, 8).
Braćo neka nas ne zarobi filosofija, koja nagađajući govori, da nema života večnoga niti vaskrsenja iz mrtvih. Jer mi ne dolazimo do Istine nagađanjem ljudskim nego Božjim otkrovenjem. I ono što znamo o Istini, znamo od same Istine, koja se otkrila u Gospodu Isusu Hristu i nama saopštila kroz verne i mudre svedoke Istine, apostole i svetitelje. Ako li, zbog grehova naših, odbacimo ova svedočanstva i primimo nagađanja ljudska, pašćemo u mračno i ljuto ropstvo prirode, tela, greha i smrti. Braćo, neka nas ne prevare prazna kazivanja čovečja, od čoveka i po čoveku, kao tobož da nema onoga sveta, ili i ako ga ima da mi tobož ništa o tome ne znamo. Gle, mi znamo pouzdano da ima onoga sveta. I ovo znamo ne od nagađača i obmanjivača nego od samoga Gospoda Isusa, koji se na Tavoru javio učenicima sa davno otšedšim iz ovoga sveta Mojsejem i Ilijom, i koji se sam javio mnogim sledbenicima Svojim posle smrti Svoje. I još mi ovo znamo od apostola, svetitelja i mnogobrojnih tajnovidaca, kojima Bog otkri, zbog njihove čistote i svetosti, pravu istinu o onome svetu. Ako li, zbog grehova naših, ne verujemo ovim svetim i istinitim svedocima, mi ćemo onda verovati nesvetim i lažnim ljudima, i bićemo robovi mraka, greha i smrti. Braćo, neka nas ne zavede nauka svetska, koja ispituje životinje, bilje i kamenje, i veli, da ona nigde nije našla Boga među ovim tvarima, te otuda drsko tvrdi, kao da Boga i nema. Jer gle, mi znamo, da Tvorac i ne može biti kao tvar među tvarima, nego je On iznad svih tvari, i različit od svih tvari. A mi to znamo kako po duhovnom razumu i savesti tako i po jasnom otkrovenju samoga Gospoda Isusa, koji se pokazao i u telu čovečjem kao Gospodar svih stvorenih tvari, a tako i po svedočanstvu apostola i mnogih drugih svetih i vidovitih ljudi.
Nego proslavimo Gospoda Isusa, vaskrsloga iz mrtvih. Gospode vaskrsli, Tebi slava i hvala vavek. Amin.