Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 02.02. (20.01. po Starom kal.)

Prepodobni Jevtimije Veliki

Prepodobni Jevtimije Veliki

Rođen u jermenskom gradu Melitini blizu reke Eufrata oko 377. godine, od roditelja plemenitih i znamenitih. Jedinac sin, rođen po molitvi svoje majke Dionisije, koja imade nebesko neko viđenje o rođenju Jeftimijevom. Od mladosti podvizavao se, najpre u blizini svoga grada, a potom, pošto poseti Jerusalim u dvadeset devetoj godini života, u pustinji između Jerusalima i Jerihona, nazvatoj Fare. Ispunjavao je sve dane i noći molitvom, unutrašnjim bogomislijem, sozercanjem i trudom telesnim. Oko njega se sabraše mnogi učenici, od kojih su neki slavni svetitelji, kao: Kiriak Otšelnik, Sava Osvećeni, Teoktist i drugi. Po Božijem daru bio je veliki čudotvorac: izgonio demone, lečio teške bolesti, izveo vodu u pustinju, umnožio hleb, proricao. Monahe je učio trudoljublju govoreći: "Ako vi bez svoga truda jedete hleb, znači vi jedete tuđi trud". Kad su neka mlađa bratija htela postiti više od drugih, on im to zabrani i naredi da dolaze za opštu trpezu, da se ne bi pogordili od svog suvišnog posta. Još je govorio da nije dobro za monaha da prelazi s mesta na mesto, jer, veli: "Drvo koje se često presađuje, ne donosi ploda". Ko god želi da čini dobro, može ga činiti na onom mestu gde je. O ljubavi je govorio: "Što je so hlebu, to je ljubav ostalim vrlinama". Prve nedelje Časnog Posta on se udaljavao u pustinju i tamo ostajao u molčaniju i bogomisliju do pred Vaskrs. Za njegova života stvori se u blizini njegove pećine ogromna lavra koja je posle vekovima bila prepuna monaha kao košnica pčela. Poslednja mu je zapovest bila, da se u manastiru drži gostoljublje, i da kapija manastira nikad ne bude zatvorena. Upokojio se u devedeset sedmoj godini života. Na pogrebu mu je bio i patrijarh jerusalimski Anastasije. Ceo dan patrijarh je čekao, dok je ogromna masa naroda celivala svetitelja, i tek uveče uspe da dovrše opelo. Sedmoga dana po smrti javi se Jevtimije svome učeniku Domentijanu, sav svetao i radostan. Prepodobni Jevtimije u istini bio je pravi sin svetlosti. Upokojio se 473. godine.

Sveti mučenici Enen, Niren i Pen

Smatraju se prvim mučenicima slovenskim, koji se pominju u istoriji. Nazivaju se Skitima, i učenicima svetog apostola Andreje. Postradali za veru od svojih neznabožačkih suseda s desne strane Dunava, blizu Varne. Vezani na ledu, oni se zamrzoše, i upokojiše u Gospodu. 

RASUĐIVANJE

Svetitelji crkve koliko su bili milosrdni i snishodljivi prema slabostima ljudskim. toliko su bili do užasa nepopustljivi i nepreklonivi u pogledu ispovedanja pravih dogmata vere. Tako je sv. Nikolaj Mirlikijski udario rukom Arija na Prvom saboru. Sv. Antonije ostavio je svoju pustinju i došao u Aleksandriju, da javno izobliči Arija. Sv. Jevtimije budući mnogo pritešnjavan od carice Evdokije i lažnog patrijarha Teodosija, i ne mogući se više boriti razlogom, napusti manastir i skrije se u pustinji; njegovom primeru posleduju svi znatniji monasi, U pustinji ostane Jevtimije sve dok lažni patrijarh ne bi zbačen i Pravoslavlje se ne utvrdi. A kada u Jerusalimu iđaše najveća agitacija u ime cara protiv IV sabora, što bi u Halkidonu, i kada sav narod beše zastrašen od jeretika. tada sv, Teodosije Veliki, već opterećen starošću, kao neustrašivi vojnik Hristov dođe u Jerusalim, uđe u veliku crkvu, uspe se na stepenice i mahnuv rukom na narod. reče: "Ako neko ne poštuje četiri Vaseljenska sabora kao i četiri Jevanđelja, neka bude proklet!" (Do toga vremena behu držana samo četiri sabora Vaseljenska). Svi slušaoci behu užasnuti od onih reči; i niko od jeretika ne smede ništa protiv reći.

SOZERCANJE

Da sozercavam Gospoda Isusa kao svetlost i to:
1. kao svetlost životu mome; kao svetlost rodu ljudskom; kao svetlost svakoj tvari.
2. kao svetlost naročito u mraku straha i stradanja.
3. kao svetlost u času smrtnom, i po smrti — u večnosti.
 

BESEDA

o jedinoj svetlosti u tami
Ja sam svetlost svijetu (Jov. 8, 12)
Otkako je sveta i vremena niko od rođenih nije se usudio izreći ove reči. Bilo je i ima ljudi, koji govore: ja donosim svetlost!, ali nikad niko nije se osmelio reći: ja sam svetlost! Jedini je Gospod Isus mogao izreći te reči smelo i uvereno. NJegov kratki život na zemlji i NJegova duga istorija od blizu 2000 godina potpuno su opravdali ove reči. On je svetlost istine, pravde i života.
On je svetlost istine, jer je javio Sobom istinu o pravoj prirodi Boga. i o pravoj prirodi čoveka, i o odnosu čoveka prema čoveku, i o odnosu čoveka prema Bogu, i o odnosu Boga prema čoveku. Nebo i zemlja proći će, a NJegove reči neće proći, jer i nebo i zemlja postali su NJegovom rečju, a NJegova reč je od NJega i sa NJim zauvek, i neće proći.
On je svetlost pravde, jer je pokazao jačinu pravde i nemoć nepravde. On je to javio u jarkoj svetlosti onim što je rekao, onim što je učinio, i onim što je doživeo i preživeo među nepravednicima. To je On javio i kroz crkvu Svoju u toku dosadašnjih 20 stoleća, kroz bezbrojne svetitelje pravde i mučenike za pravdu. Pravda je od Boga i na dugoj liniji istorije ona nikad ne može biti pobeđena,; nepravda je od nemoćnih bića; ona brzo istrči sa svojim trijumfalnim barjakom na bedem, ali se isto tako brzo i sruši u grob.
On je svetlost života. NJegove reči osvetljuju život; NJegova dela osvetljuju život; NJegova pobeda osvetljuje život; naročito NJegovo vaskrsenje, kao najsjajnije sunce, jarkom svetlošću osvetljuje život, i razgoni smrt kao slabu senku.
O Gospode Isuse, svetlosti najsvetlija, Sunce istine, Sunce pravde, i Sunce života, obasjaj nas grešne i nedostojne! Tebi slava i hvala vavek. Amin.