Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Utorak, 01.10. (18.09. po Starom kal.)

Sv. Evmenije ep. Gortinski

Sv. Evmenije ep. Gortinski

Sv. Evmenije ep. Gortinski, na Kritu. Od mladosti svedušno pošao za Hristom, oslobodivši se od dva teška bremena: od bremena bogatstva i od bremena tela. Prvog bremena oslobodio se razdavši sve svoje imanje ništim i ubogim, a drugoga velikim postom. I tako prvo sebe isceli, pa onda poče drugima davati iscelenje. Bestrastan i ispunjen blagodaću Duha Svetoga Evmenije zasija svetlošću, koja se ne mogaše sakriti. Pa kao što je pisano ne može se grad sakriti kad na vrhu gore stoji (Mat. 5, 14), ne može se ni Evmenije sveti sakriti od sveta. Videše ga ljudi i izabraše za episkopa u Gortinu. Kao episkop op upravljaše stadom Hristovim kao pastir dobri. „Beše otac sirotim, bogatstvo ništim, uteha žalosnim, iscelitelj bolnim, i predivan čudotvorac. Molitvom je činio čudesa mnoga: opaku zmiju umrtvio, demone izgonio, bolesnike mnoge iscelio; i to ne samo u svome mestu nego i u Rimu i u Tivaidi. U Tivaidi molitvom kišu isprosi u Boga u vreme suše; i tamo najzad i skonča zemni život svoj i preseli se u večne obitelji Gospoda svojega. Živeo i delovao u VII stoleću.

Sv. muč. Ariadna

 U gradu Promisi u Frigiji za vreme cara Adrijana beše neki vlastelin Tertil neznabožac. Ariadna devica beše mu robinja, i hrišćanka. Na dan rođenja svoga sina Tertil uredi veliko žrtvoprinošenje idolima, na koje blagočestiva Ariadna ne pođe nego osta doma moleći se Bogu istinome. Gospodar njen razgnevi se na nju zbog toga i poče je prisiljavati da se odrekne Hrista i pokloni idolima. No kako se Ariadna otkaza to učiniti, on je namuči bijenjem i drugim ljutim mukama, pa je baci u tamnicu. Onda je pusti iz tamnice i najuri od kuće; no ubrzo se raskaja, što je pusti, te posla sluge da je uhvate i vrate. Ariadna se beše već udaljila iz grada. Kada vide gonitelje ona se pomoli Bogu pri jednoj velikoj steni, i stena se rastvori i sakri Ariadnu. Sluge se od toga zbuniše, među sobom zavadiše i pobiše, te izgiboše jedan od drugog.

Sv. muč. Bidzin knez Gruzinski

 Postradao za Hristovu veru od šaha Abasa II zajedno sa svojim srodnicima: Elisbarom i Šavlom 1661. god.

Evanđelja

PRVA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 14:20-25

20. Braćo, ne budite djeca umom, nego zloćom djetinjite, a umom budite savršeni.

21. U Zakonu je napisano: Tuđim jezicima i tuđim usnama govoriću narodu ovome, i ni tako me neće poslušati, govori Gospod.

22. Tako su jezici ne znak vjerujućim, nego nevjerujućim, a proroštvo ne nevjerujućim, nego vjerujućim.

23. Ako se, dakle, skupi sva Crkva na jedno mjesto, pa svi uzgovore jezike. a uđu neupućeni ili nevjerujući, neće li reći da ludujete?

24. A ako svi prorokuju, i uđe kakav nevjerujući ili neupućeni, biva pokaran od sviju i suđen od sviju,

25. I tako tajne srca njegova bivaju otkrivene: i tada će pasti ničice i pokloniće se Bogu, objavljujući da je zaista Bog sa vama.

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 25:1-13

1. Tada će biti Carstvo nebesko kao deset djevojaka koje uzeše svjetiljke svoje i iziđoše u sretanje ženiku.

2. A pet njih bijahu mudre i pet lude.

3. Jer lude, uzevši svjetiljke svoje, ne uzeše sa sobom ulja.

4. A mudre uzeše ulje u posudama sa svjetiljkama svojim.

5. A budući da ženik odocni, zadrijemaše sve, i pospaše.

6. A u ponoći stade vika: Evo ženik dolazi, izlazite mu u sretanje.

7. Tada ustadoše sve djevojke one i ukrasiše svjetiljke svoje.

8. A lude rekoše mudrima: Dajte nam od ulja vašega, jer se naše svjetiljke gase.

9. A mudre odgovoriše govoreći: Da ne bi nedostalo i nama i vama, bolje idite prodavcima i kupite sebi.

10. A kad one otidoše da kupe, dođe ženik, i spremne uđoše s njim na svadbu, i zatvoriše se vrata.

11. A poslije dođoše i one druge djevojke govoreći: Gospodaru, Gospodaru! Otvori nam.

12. A on odgovarajući reče im: Zaista vam kažem, ne poznajem vas.

13. Stražite, dakle, jer ne znate dana ni časa u koji će Sin Čovječiji doći.

(Zač. 105).

Pesma iz Prologa

Ariadna, devica izrjadna,
Česno služi gospodara svoga
Ali Boga više no čoveka.
Robinjica telom a ne dušom,
Ona dušu ne hte zarobiti,
Idol'ma se ne hte pokloniti:
Klanjaše se Bogu Stvoritelju,
Klanjaše se Hristu Spasitelju,
Idol'ma se ne hte pokloniti.
Muke primi za Gospoda svoga,
Muke primi sa radošću veljom
Sa radošću i blagodarnošću.
Bog milosni okom svevidećim
Vide muke svete Ariadne,
Pa naredi mrtvome kamenu
Da sakrije devu namučenu.
Kao negda Teklu i Jovana.
Ariadno, preblažena devo,
Pomozi nam tvojim molitvama
Pred prestolom Boga milosnoga.
A u društvu svete Bogomajke –
Pomozi nam tvojim molitvama.

RASUĐIVANJE

Kad učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste (Mat. 25, 40), reče Gospod. Slično biva pri davanju milostinje kao i pri Pričešću. U Pričešću pod vidom hleba i vina mi primamo u se samoga živoga Gospoda Hrista; pri davanju milostinje dajući bedniku mi dajemo, samome živome Gospodu Hristu. Neki čovek u Carigradu beše neobično milostiv. Idući ulicama gradskim on je tiskao u ruke siromasima svoj dar, i odmah išao dalje, da ne čuje blagodarnost i da ne bude poznat. Kada ga upita neki njegov prijatelj, kako posta tako milostiv, on odgovori: „jednom u crkvi čuh sveštenika gde uči, da ko daje siromahu, taj daje samome Hristu u ruke. Ne poverovah u to onda, jer mišljah, kako to može biti, kad je Hristos na nebesima? No jednom idući domu svome videh ništega gde stoji i prosi, a nad glavom njegovom sjaji se lik Hristov. U tom neko prođe i dade prosjaku hleb; i ja videh kako Gospod pruži Svoju ruku, primi hleb, i blagoslovi davaoca. Od tada ja uvek viđam taj lik nad glavama prosjaka, i zato sa velikim strahom činim milostinju koliko mogu".

SOZERCANJE

Da sozercavam pravdu cara Ase i nagradu Božju (I Car. 15), i to:
1. kako Asa činjaše što je pravo pred Gospodom i očisti zemlju od idola;
2. kako mu Bog darova pobedu nad Etiopljanima i blagoslovi njega i narod njegov svakim dobrom.

BESEDA

o Gospodu vaskrslom i živom, koji je vaskrsenje i život
Ja sam vaskrsenije i život (Jov. 11, 25).
Ove svete reči izrekao je Gospod Isus Hristos. Nije ih on samo kazao, nego i delom dokazao. Vaskrsnuvši kćer Jairovu, i sina udovice Nainske, i prijatelja Svoga Lazara, On je dokazao, da je On vaskrsenije i život i vaskrsitelj i životvorac. No vaskrsenjem samoga sebe iz mrtvih On je to najbolje dokazao. Jer biti živ i pomoći umrlome – o tome se bar da govoriti; ali biti mrtav, i sahranjen, i ležati tri dana u grobu, i pomoći sebi, oživeti sebe – o tome se nije dalo ni govoriti do Hristova vaskrsenja. To je čudo nad čudesima, i dokaz sile nad svakom silom. To čudo izveo je Gospod naš. Tu silu pokazao je Gospod naš. Istinite su, dakle, reči NJegove: ja sam vaskrsenje i život, istinite, i svete, i utešne za sve nas, koji gredimo neizbežnoj smrti telesnoj, i koji se nadamo živeti posle groba i videti živa Gospoda našeg u slavi. No nije Gospod naš samo vaskrsitelj tela, On je vaskrsitelj i duše. Za života Svoga na zemlji On je vaskrsao samo nekoliko ljudskih tela i bezbroj duša. Da time pokaže, da je vaskrsenje duše mnogo važnije od vaskrsenja tela. Bez malo sve ljudske duše bile su mrtve, kad je On sišao u svet, i On je bezbrojne vaskrsao silom Svojom i zapojio životom Svojim. I Jevreji i neznabošci bili su dušom mrtvi, i On je oživeo i jedne i druge. Ostavimo, braćo, i mi brigu o vaskrsenju naših tela, i potrudimo se, dok još imamo roka, oko vaskrsenja dušâ naših. Jer ako duše naše ne vaskrsnu i ne ožive Hristom još ovde na zemlji, ne očekujmo nikakvu radost od vaskrsenja naših mrtvih telesa u dan sudni, u Dan Gneva. Jer će tada tela mrtvih duša ustati ne u život nego u večnu muku.
O Gospode Isuse, vaskrsenje naše i živote naš jedini, pomozi nam silom Tvojom i milošću Tvojom, da vaskrsnemo i oživimo Tobom, na spasenje i život večni. Tebi slava i hvala vavek. Amin.