Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Nedelja, 01.09. (19.08. po Starom kal.)

Sv. muč. Andrej Stratilat

Sv. muč. Andrej Stratilat

Beše oficir - tribun - u rimskoj vojsci u vreme cara Maksimijana. Po rođenju iz Sirije, i sa službom u Siriji. Kada Persijanci ugroziše vojskom rimskoj carevini, to Andreji bi poverena vojska u borbi protiv neprijatelja. Tom prilikom Andrej bi proizveden za vojvodu - stratilata. Potajni hrišćanin, ma da još nekršten, Andrej se pouzda u Boga živoga, i od mnoštva vojnika odabra samo najbolje i pođe u boj. Pred bitku on reče vojnicima svojim, da ako budu svi prizvali u pomoć jedinog istinitog Boga, Hrista Gospoda, neprijatelji će se njihovi kao prah rasprštati ispred njih. I zaista svi vojnici, oduševljeni i Andrejom i njegovom verom, prizvaše u pomoć Hrista i učiniše juriš. Persijska vojska bi satrvena potpuno. Kada se pobedonosni Andrej vrati u Antiohiju, neki zavidljivci ga optužiše kao hrišćanina, i carski namesnik pozva ga na sud. Andrej otvoreno izjavi svoju nepokolebljivu veru u Hrista. Posle ljutih muka namesnik baci Andreja u tamnicu i pisa caru u Rim. Znajući ugled Andrejev u narodu i u vojsci car naredi namesniku da pusti Andreja u slobodu, no da vreba drugu priliku i drugi razlog (a ne veru) te da ga ubije. Kroz Božje otkrovenje Andrej saznade za tu naredbu carevu, pa uzevši sobom svoje verne vojnike, 2593 na broju, ode s njima u Tars Kilikijski, i tu se svi krstiše od Petra episkopa. Gonjen i tu od carskih vlasti, Andrej se s družinom svojom povuče daleko u planinu jermensku Tavros. Tu u jednom klancu, kada oni behu na molitvi, stiže ih vojska rimska i sve do jednoga poseče. Niko se od njih nije hteo ni braniti, no svi behu željni mučeničke smrti za Hrista. Na tom mestu, gde se izli potokom krv mučenička, izbi ključ lekovite vode, koja isceljivaše od svake bolesti. Petar episkop dođe potajno sa svojim ljudima, i česno sahrani tela mučenika na tom istom mestu. Postradaše svi česno, i uvenčani vencima besmrtne slave preseliše se u carstvo Hrista Boga našega.

Sv. muč. Timotej, Agapije i Tekla

Postradali za Hrista u vreme opakog cara Dioklecijana. Timotej na ognju sažežen, a Agapije i Tekla bačeni pred zverove.

Prep. Teofan

Rođen u Janjini, i kao mladić ostavi sve i ode u Sv. Goru, gde se zamonaši u obitelji Dohijarskoj. U postu, molitvi, bdenju i lišenju sebe od svega nepotrebnoga, beše ugled svima monasima. Zbog toga vremenom bi izabran za igumana. No docnije zbog neke nesuglasice s monasima on napusti Sv. Goru i sa svojim sestrićem dođe u Veriju Makedonsku, gde osnova jedan manastir u čast Presvete Bogorodice. Kada taj manastir procveta duhovnim životom, on ostavi svog sestrića da upravlja njime, a on ode u Naus, gde osnova drugi manastir u čast Svetih Arhangela. Skončao mirno u XV stoleću. NJegove čudotvorne mošti i sada leže u Nausu, i projavljuju veliku silu Božju.

Evanđelja

DRUGA POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA KORINĆANIMA 10:7-18

7. Vi gledate po spoljašnosti. Ako je ko uvjeren u sebe da je Hristov, neka opet pomisli u sebi da, kao što je on Hristov, tako smo i mi Hristovi.

8. Jer ako bih se nešto više pohvalio vlašću našom koju nam dade Gospod za nazidavanje, a ne za kvarenje vaše, neću se postidjeti,

9. Da se ne pokažem kao da vas plašim poslanicama.

10. Jer su mu poslanice, veli, teške i jake, a kad je tijelom prisutan slab je, i riječ mu je ništavna.

11. Neka takav pomisli ovo: kakvi smo riječju u poslanicama kada smo odsutni, takvi smo i djelom kad smo prisutni.

12. Jer ne smijemo sebe ubrajati ili sravnjivati sa nekima koji sami sebe hvale: ali oni kad sami sebe sobom mjere, i sami sebe sa sobom porede, nerazumni su.

13. A mi se nećemo hvaliti preko mjere, nego po meri pravila čiju nam mjeru Bog dodijeli, da dostignemo i do vas.

14. Jer se mi ne prostiremo preko mjere, kao da ne dosežemo do vas, nego i do vas dostigosmo s jevanđeljem Hristovim;

15. Ne hvalimo se preko mjere u tuđim trudovima, ali imamo nadu da ćemose, kad uzraste vjera vaša, s vama veličati po pravilu našemu izobilno.

16. Da i u daljim krajevima od vas propovijedamo jevanđelje, i da se ne pohvalimo onim što je po tuđemu pravilu urađeno.

17. A koji se hvali, Gospodom neka se hvali!

18. Jer nije valjan onaj koji se sam hvali, nego kojega Gospod hvali.

SVETO JEVANĐELJE OD MARKA 3:28/-35

28. Zaista vam kažem: Svi grijesi oprostiće se sinovima čovječijim, i huljenja na Boga, ma koliko hulili:

29. A koji pohuli na Duha Svetoga nema oproštenja va vijek, nego je kriv vječnome sudu.

30. Jer govorahu: U njemu je duh nečisti.

31. I dođoše mati njegova i braća njegova, i stojeći napolju poslaše k njemu da ga zovu.

32. I sjeđaše narod oko njega. I rekoše mu: Eno mati tvoja i braća tvoja napolju traže te.

33. I odgovori im govoreći: Ko je mati moja ili braća moja?

34. I pogledavši okolo na one koji sjede oko njega, reče: Evo mati moja i braća moja!

35. Jer ko izvrši volju Božiju onaj je brat moj i sestra moja i mati moja.

Pesma iz Prologa

Prirodina pesma sred Tavrijskih gora
Ječala bez ljudska glasna odgovora.
Dok jednoga dana gora se zatrese,
Neka nova jeka kroz nju se pronese;
Pa ustavi gora svoju večnu jeku
Te da čuje novu, što ne ču u veku.
Tu bi konac hrabre Andrij'ne družine,
Tu vukovi klahu jaganjce nevine;
Andrej carstvo rimsko od Persa sačuva,
A sad vojska rimska na Andreju gruva,
S dve hiljade druga Andrej zemlji kleče,
Drugovima svojim blagi savet reče:
- Sad je čas prijatan, sad je dan spasenja,
Sa životom zemnim našeg razlučenja.
Na kolena smerno pred Boga kleknimo,
I za mnoga dobra toplo zahvalimo,
A najviše braćo, za smrt mučeničku
Bez gnjeva i vike na ruku krvničku.
Tako Andrej reče. Na kolena pa'še,
Dve hiljade ljudi moliti se staše;
Gonitelja ljutih mačevi sevahu
Horovi angela nad gorom blistahu,
Na nebu se rajska otvarahu vrata
Za Andriju svetog, slavnog stratilata
I njegovu vojsku, što vragu odoli
I za svoga Hrista česnu krvcu proli.

RASUĐIVANJE

Kad nas nevine snađe neka iznenadna beda, ne treba odmah da jadikujemo, nego da gledamo u tome Promisao Božji, koji kroz tu bedu nešto novo i korisno za nas stroji. Božestvenom Teofanu, igumanu Dohijarskom, jednog dana dođe iznenadna vest, da su Turci uhvatili sina njegove sestre, poturčili ga i odveli u Carigrad. Teofan odmah ode u Carigrad, i uspe s pomoću Božjom, da nađe svoga sestrića i da ga tajno izvede iz Carigrada i dovede u svoj manastir u Sv. Goru. Tu ga on ponovo vrati u veru hrišćansku, a po tom i zamonaši. No bratija stanu roptati na svog igumana i na njegovog sestrića iz straha od Turaka, jer se bojahu, da Turci ne doznadu, te da ne dođu i ne razore manastir. Ne znajući šta drugo da radi sv. Teofan uze svog sestrića i udalji se s njim tajno ne samo iz Dohijara. nego i iz Svete Gore, i dođe u Veriju. Docnija delatnost Teofanova u Veriji i u Nausu pokazala je, koliko je ona beda bila korisna za crkvu. Ono što Teofan nikad ne bi uspeo da učini u Sv. Gori, učinio je na ovim drugim mestima, u koja je izbegao od one bede. Naime: osnovao je dva nova manastira, u kojima se vremenom spasavalo mnoštvo inoka i nalazilo utehu sebi bezbroj ljudi. Još uz to i mošti njegove svete usred naroda hrišćanskoga, postale su istočnik iscelenja na utvrđenje vere u mnogih nevernih i malovernih. - Tako Bog premudro ustrojava sudbe ljudske kroz iznenadne bede, koje se ljudima trenutno čine da idu na njihovu konačnu propast.

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesni Promisao Božji u životu Davidovom (I Sam. 16), i to:
1. kako duh Božji udalji se od Saula zbog greha Saulova;
2. kako zli duh napadaše Saula, te on tražaše jednog guslara (harfistu), da ga razonodi;
3. kako sluge careve nađoše baš Davida i dovedoše caru, da ga sa harfom blaži.

BESEDA

o sili Gospodnjoj i nemoći idolskoj
Gle, Gospod sjedeći na oblaku laku
doćiće u Misir, i zatrešće se od njega
idoli Misirski
(Isa. 19, 1).
Bežeći od cara Iroda, Faraona Jerusalimskog, Gospod je došao u Misir. Ne računa se pravi Izrailj po mestu nego po duhu i delima. U vreme rođenja Gospoda veće je zlo carovalo u Jerusalimu nego nekad u Faraonskom Misiru, kao što često biva da kad verni otpadnu od vere postaju gori od nevernih, koji nikad ne poznaše pravu veru. I tako Misir u ono vreme beše blaže i gostoprimnije mesto za Spasitelja sveta od Jerusalima. Sravni reči prorokove sa rečima, koje angel u snu reče pravednom Josifu: ustani, uzmi dete i mater njegovu, pa bježi u Misir (Mat. 2, 13), i odmah ćeš se uveriti, da se Isaijine reči ni na koga drugog ne mogu odneti do na Hrista Gospoda. Još više ćeš se utvrditi u tome, kad čuješ i drugog proroka koji govori: iz Misira dozvah sina svojega (Os. 11, 1).
Šta označava oblak lak, na kome će Gospod doći u Misir? Označava telo Gospoda, u koje će On obući Božanstvo Svoje. Jer je telo čovečje kao zgusnut oblak, u kome duša stanuje. To je, dakle, proročko viđenje vaploćenog Gospoda. Neki tumači misle, da oblak lak označava i Prečistu Bogomater, koja je dugim postom i molitvom i drugim podvizima učinila telo svoje lakim kao oblak. Naročito je lak bio taj oblak - telo Bogorodičino - zbog odsustva strasti, koje obremenjavaju ljudska tela.
O Gospode svemilostivi, koji želiš spasenja svima ljudima, i ne gledaš, ko je Jevrejin ko li Misirac, spasi i pomiluj i nas, jer se u Tvoje ime uzdamo neprestano. Tebi slava i hvala vavek. Amin.