Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 01.07. (18.06. po Starom kal.)

Sveti mučenik Leontije

Sveti mučenik Leontije

Bio vojvoda rimski u finikijskom gradu Tripolisu, u vreme cara Vespazijana. Rodom iz Jelade, "velikotelesan uzrastom, snažan, krepak i hrabar u bitkama". Carski namesnik Adrijan posla jedan odred vojske, da uhvate Leontija, jer ovaj Adrijan beše jarosni protivnik i gonitelj hrišćana. Starešina toga odreda, Ipatije, razbole se usput od ljute treskavice, zbog čega odred moraše da uspori svoj hod. Jedne noći javi se angel Božji Ipatiju i reče mu: "Ako hoćeš zdrav da budeš, uzvikni triput poput nebesa sa svima tvojim vojnicima: Bože Leontijev, pomozi mi!" Svoje viđenje saopšti Ipatije drugovima svojim, i svi jednoglasno uzviknuše kako angel posavetova, i Ipatije najedanput ozdravi. Ovo čudo zadivi sve, a naročito nekoga Teodula. Tada Ipatije i Teodul pođu napred, pre ostalih vojnika, da nađu vojvodu Leontija. Leontije ih primi lepo i ugosti. A kada im izloži svoju veru u Hrista, njihova se srca razgoreše ljubavlju ka Hristu, i u tome času oblak svetao spusti se na Ipatija i Teodula, i iz oblaka pade rosa na njih. To sam Duh Božji krštavaše ove obraćene duše, a sveti Leontije u tom času izgovori reči: "U ime Presvete Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha". Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani, naredi da ih bez poštede biju, a potom da im glave sekirom odseku. Tako skončaše ova dva duhovna čeda Leontijeva. Tada Adrijan naloži ljuta istjazanja na Leontija, no Leontije osta nepokolebljiv u veri svojoj svetoj. Celo mu telo ranama pokriše, no on se prilježno Bogu moljaše, da ga ne ostavi. Usred najljućih muka javi mu se angel Gospodnji i ohrabri ga i uteši. Najzad povališe mučenika po zemlji, i biše ga dotle dokle ne predade duh svoj Bogu. Stradanje sveti Leontija gledao je svojim očima neki kir Notarije, koji je to sve i zapisao na olovnim pločama, i ploče položio u grob mučenika. Česno postrada sveti Leontije 73. godine.

Prepodobni Leontije prozorljivi

Poreklom Grk iz Peloponeza. Podvizavao se u manastiru Dionisijatu šezdeset godina i prestavio se 1605. godine budući osamdeset pet godina od rođenja. Za ovoga svetitelja kaže se, da je samo jednom ušao u manastir i samo jednom izišao iz manastira za punih šezdeset godina. Naime, ušao je onda kada je prvi put stupio u manastir Dionisijat, a izašao je onda kada su ga mrtva izneli da sahrane. Imao je čudesan dar prozorljivosti i proricanja, a po smrti iz njegovih moštiju poteklo je miro.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA RIMLJANIMA 11:25-36

25. Jer neću, braćo, da vi ne znate ovu tajnu, da ne mudrujete sami po sebi:
dio Izrailja otvrdnu, dok ne uđe pun broj neznabožaca.

26. I tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: Doći će od Siona
Izbavitelj i odvratiće bezbožnost od Jakova.

27. I ovo im je zavjet od mene, kada skinem grijehe njihove.

28. Po jevanđelju, dakle, neprijatelji su vas radi; a po izboru, mili su
otaca radi.

29. Jer Bog se neće raskajati za svoje darove i prizvanje.

30. Jer kao što i vi nekad ne pokoravaste se Bogu, a sad ste pomilovani zbog
njihove nepokornosti

31. Tako se i oni sada ne pokoriše radi vašega pomilovanja da bi i oni
bili pomilovani;

32. Jer Bog zatvori sve u nepokornost, da sve pomiluje.

33. O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božijega! Kako su neispitivi
sudovi njegovi i neistraživi putevi njegovi!

34. Jer ko poznade um Gospodnji? Ili ko mu bi savjetnik?

35. Ili ko njemu prethodno dade, da mu bude vraćeno?

36. Jer je od njega i kroz njega i radi njega sve. NJemu slava u vijekove. Amin.

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 12:1-8

1. U to vrijeme iđaše Isus u subotu kroz usjeve; a učenici njegovi
ogladnješe i počeše trgati klasje i jesti.

2. A fariseji vidjevši to rekoše mu: Gle, učenici tvoji čine što ne valja
činiti u subotu.

3. A on im reče: Niste li čitali šta učini David kad ogladnje, on i koji
bijahu s njim?

4. Kako uđe u dom Božiji i hljebove predloženja pojede, koje nije valjalo
jesti njemu ni onima što su bili s njim, nego samo sveštenicima.

5. Ili niste čitali u Zakonu kako subotom sveštenici u hramu subotu
obesvećuju, pa nisu krivi?

6. A ja vam kažem da je ovdje veći od hrama.

7. Kad biste pak znali šta je to: Milost hoću a ne žrtvoprinošenje, ne
biste osuđivali nevine.

8. Jer je Sin Čovječiji gospodar i subote.
(Zač. 45).

 

Pesma iz Prologa

Leontije srca lavovskoga,
Lavovskoga srca i imena,
On se Boga ne postide svoga
No pred svima Hrista ispovedi.
Hrista Boga, Spasitelja sveta,
Mladost, cnagu i vojvodstvo prezre
Rad istine Hrista raspetoga
I od smrti slavno vaskrsloga.
Laskan, čašćen, slavljen i darivan.
On se Boga ne odreče svoga,
Šiban, pljuvan, strugan i raspinjan.
On se Boga ne odreče svoga.
No što veća muka i poruga
To plam vere veći i svetliji,
Carstvo rimsko i sve adske sile
Na njega se behu okomile.
Al' on znade da sam ne bejaše,
No da Hristos uz njega stajaše.
Stub kameni sred gnevnih trsaka,
Stub plameni sred robova mraka.
Svojom verom narode zadivi.
Život dade, da večito živi.

RASUĐIVANJE

C kolikom pažnjom jedan naučnik ispituje pojave prirodne, još sa većom pažnjom mi treba da ispitujemo pojave i dejstva blagodati Božje. Evo šta svedoči o dejstvu Pričešća jedan od velikana duhovnih. O. Jovan Kronštatski piše: „Divim se veličini i životvornosti božestvenog Pričešća: starica pljuvala krvlju i već sasvim iznemoćala ne mogući ništa jesti, onoga dana kad je od mene primila Pričešće, počela se popravljati. Devojčica na smrti, posle Pričešća počela se popravljati, jesti, piti i razgovarati, dok je pre toga ona bila gotovo bez svesti, u trzavici, i ništa nije ni jela ni pila." O kad bi svaki sveštenik c pažnjom naučnika i c ljubavlju molitvenika posmatrao i pratio blagodatna dejstva sv. Pričešća slično O. Jovanu!

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno isceljenje momčeta koga je đavo mučeći bacao čas u oganj, čas u vodu (Mat. 17, 14) i to:
1. kako Gospod zapreti đavolu i momče ozdravi,
2. kako i mene zli duh baca čas u oganj strasti čas u vodu telesnosti,
3. kako i mene Gospod može spasti od padanja u oganj i u vodu, samo ako Mu se pomolim.

BESEDA

o zaduženju Boga
Gospodu pozajima ko poklanja siromahu, i platiće mu za dobro njegovo (Priče Sol 19, 17)
I siromah koji prosi i bogataš koji daje — obojica zadužuju Gospoda, no samo pod uslovom da siromah prosi u ime Gospodnje i sa smirenjem, i da bogataš daje u ime Gospodnje i sa milosrđem. Svako ko prima, treba da zna, da Božje prima; i svako ko daje, treba da zna, da Božje daje. Takvo davanje ima cenu, i takvo primanje ima cenu. Svi mi nagi ulazimo u ovaj svet, i nagi izlazimo iz njega. Svi smo mi prosjaci pred Gospodom, jer ničega nemamo, što nismo od Gospoda primili. Zato poklanjaj bratu siromahu, kao što je i tebi Bog poklonio. Tuđe uzimaš i svome daješ, kad milostinju činiš. Siromah čovek bliži ti je od svega tvoga imanja, kao što je i Bogu, stvoritelju ljudi, svaki čovek dragoceniji nesravnjeno od svega imanja svoga. Ako ti je dato bogatstvo, dato ti je na kušanje. Da se iskuša srce tvoje! Da vidi Bog i sve vojske nebeske, da li si ti razumeo, od koga je tvoje bogatstvo i na što ti je ono dato. Blago tebi, ako znaš, da je imanje tvoje od Boga i Božje! Blago tebi, ako siromahe računaš u zadrugare svoje, u čeljad svoju, i njima deliš od onoga što je tebi Bog poverio!
O kako je neizmerno čovekoljublje Božje! Gle, sve što imaš, pripada Bogu, pa ipak Bog smatra sebe dužnikom tvojim, ako ti od NJegovog uzimaš i siromasima daješ, i platiće ti za dobro tvoje. Kakva milost s ovom da se ravnja!
O Gospode čovekoljubivi, otvori um naš da razumemo tajnu Tvoje milosti, i omekšaj srce naše kao vosak, da kao vosak gori i svetli odbleskom neiskazive milosti Tvoje! Tebi slava i hvala vavek. Amin.