Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Sreda, 01.07. (18.06. po Starom kal.)

Sveti mučenik Leontije

Sveti mučenik Leontije

Bio vojvoda rimski u finikijskom gradu Tripolisu, u vreme cara Vespazijana. Rodom iz Jelade, "velikotelesan uzrastom, snažan, krepak i hrabar u bitkama". Carski namesnik Adrijan posla jedan odred vojske, da uhvate Leontija, jer ovaj Adrijan beše jarosni protivnik i gonitelj hrišćana. Starešina toga odreda, Ipatije, razbole se usput od ljute treskavice, zbog čega odred moraše da uspori svoj hod. Jedne noći javi se angel Božji Ipatiju i reče mu: "Ako hoćeš zdrav da budeš, uzvikni triput poput nebesa sa svima tvojim vojnicima: Bože Leontijev, pomozi mi!" Svoje viđenje saopšti Ipatije drugovima svojim, i svi jednoglasno uzviknuše kako angel posavetova, i Ipatije najedanput ozdravi. Ovo čudo zadivi sve, a naročito nekoga Teodula. Tada Ipatije i Teodul pođu napred, pre ostalih vojnika, da nađu vojvodu Leontija. Leontije ih primi lepo i ugosti. A kada im izloži svoju veru u Hrista, njihova se srca razgoreše ljubavlju ka Hristu, i u tome času oblak svetao spusti se na Ipatija i Teodula, i iz oblaka pade rosa na njih. To sam Duh Božji krštavaše ove obraćene duše, a sveti Leontije u tom času izgovori reči: "U ime Presvete Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha". Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani, naredi da ih bez poštede biju, a potom da im glave sekirom odseku. Tako skončaše ova dva duhovna čeda Leontijeva. Tada Adrijan naloži ljuta istjazanja na Leontija, no Leontije osta nepokolebljiv u veri svojoj svetoj. Celo mu telo ranama pokriše, no on se prilježno Bogu moljaše, da ga ne ostavi. Usred najljućih muka javi mu se angel Gospodnji i ohrabri ga i uteši. Najzad povališe mučenika po zemlji, i biše ga dotle dokle ne predade duh svoj Bogu. Stradanje sveti Leontija gledao je svojim očima neki kir Notarije, koji je to sve i zapisao na olovnim pločama, i ploče položio u grob mučenika. Česno postrada sveti Leontije 73. godine.

Prepodobni Leontije prozorljivi

Poreklom Grk iz Peloponeza. Podvizavao se u manastiru Dionisijatu šezdeset godina i prestavio se 1605. godine budući osamdeset pet godina od rođenja. Za ovoga svetitelja kaže se, da je samo jednom ušao u manastir i samo jednom izišao iz manastira za punih šezdeset godina. Naime, ušao je onda kada je prvi put stupio u manastir Dionisijat, a izašao je onda kada su ga mrtva izneli da sahrane. Imao je čudesan dar prozorljivosti i proricanja, a po smrti iz njegovih moštiju poteklo je miro.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA RIMLJANIMA 11:25-36

25. Jer neću, braćo, da vi ne znate ovu tajnu, da ne mudrujete sami po sebi:
dio Izrailja otvrdnu, dok ne uđe pun broj neznabožaca.

26. I tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: Doći će od Siona
Izbavitelj i odvratiće bezbožnost od Jakova.

27. I ovo im je zavjet od mene, kada skinem grijehe njihove.

28. Po jevanđelju, dakle, neprijatelji su vas radi; a po izboru, mili su
otaca radi.

29. Jer Bog se neće raskajati za svoje darove i prizvanje.

30. Jer kao što i vi nekad ne pokoravaste se Bogu, a sad ste pomilovani zbog
njihove nepokornosti

31. Tako se i oni sada ne pokoriše radi vašega pomilovanja da bi i oni
bili pomilovani;

32. Jer Bog zatvori sve u nepokornost, da sve pomiluje.

33. O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božijega! Kako su neispitivi
sudovi njegovi i neistraživi putevi njegovi!

34. Jer ko poznade um Gospodnji? Ili ko mu bi savjetnik?

35. Ili ko njemu prethodno dade, da mu bude vraćeno?

36. Jer je od njega i kroz njega i radi njega sve. NJemu slava u vijekove. Amin.

 

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 12:1-8

1. U to vrijeme iđaše Isus u subotu kroz usjeve; a učenici njegovi
ogladnješe i počeše trgati klasje i jesti.

2. A fariseji vidjevši to rekoše mu: Gle, učenici tvoji čine što ne valja
činiti u subotu.

3. A on im reče: Niste li čitali šta učini David kad ogladnje, on i koji
bijahu s njim?

4. Kako uđe u dom Božiji i hljebove predloženja pojede, koje nije valjalo
jesti njemu ni onima što su bili s njim, nego samo sveštenicima.

5. Ili niste čitali u Zakonu kako subotom sveštenici u hramu subotu
obesvećuju, pa nisu krivi?

6. A ja vam kažem da je ovdje veći od hrama.

7. Kad biste pak znali šta je to: Milost hoću a ne žrtvoprinošenje, ne
biste osuđivali nevine.

8. Jer je Sin Čovječiji gospodar i subote.
(Zač. 45).

 

RASUĐIVANJE

C kolikom pažnjom jedan naučnik ispituje pojave prirodne, još sa većom pažnjom mi treba da ispitujemo pojave i dejstva blagodati Božje. Evo šta svedoči o dejstvu Pričešća jedan od velikana duhovnih. O. Jovan Kronštatski piše: „Divim se veličini i životvornosti božestvenog Pričešća: starica pljuvala krvlju i već sasvim iznemoćala ne mogući ništa jesti, onoga dana kad je od mene primila Pričešće, počela se popravljati. Devojčica na smrti, posle Pričešća počela se popravljati, jesti, piti i razgovarati, dok je pre toga ona bila gotovo bez svesti, u trzavici, i ništa nije ni jela ni pila." O kad bi svaki sveštenik c pažnjom naučnika i c ljubavlju molitvenika posmatrao i pratio blagodatna dejstva sv. Pričešća slično O. Jovanu!

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno isceljenje momčeta koga je đavo mučeći bacao čas u oganj, čas u vodu (Mat. 17, 14) i to:
1. kako Gospod zapreti đavolu i momče ozdravi,
2. kako i mene zli duh baca čas u oganj strasti čas u vodu telesnosti,
3. kako i mene Gospod može spasti od padanja u oganj i u vodu, samo ako Mu se pomolim.

BESEDA

o zaduženju Boga
Gospodu pozajima ko poklanja siromahu, i platiće mu za dobro njegovo (Priče Sol 19, 17)
I siromah koji prosi i bogataš koji daje — obojica zadužuju Gospoda, no samo pod uslovom da siromah prosi u ime Gospodnje i sa smirenjem, i da bogataš daje u ime Gospodnje i sa milosrđem. Svako ko prima, treba da zna, da Božje prima; i svako ko daje, treba da zna, da Božje daje. Takvo davanje ima cenu, i takvo primanje ima cenu. Svi mi nagi ulazimo u ovaj svet, i nagi izlazimo iz njega. Svi smo mi prosjaci pred Gospodom, jer ničega nemamo, što nismo od Gospoda primili. Zato poklanjaj bratu siromahu, kao što je i tebi Bog poklonio. Tuđe uzimaš i svome daješ, kad milostinju činiš. Siromah čovek bliži ti je od svega tvoga imanja, kao što je i Bogu, stvoritelju ljudi, svaki čovek dragoceniji nesravnjeno od svega imanja svoga. Ako ti je dato bogatstvo, dato ti je na kušanje. Da se iskuša srce tvoje! Da vidi Bog i sve vojske nebeske, da li si ti razumeo, od koga je tvoje bogatstvo i na što ti je ono dato. Blago tebi, ako znaš, da je imanje tvoje od Boga i Božje! Blago tebi, ako siromahe računaš u zadrugare svoje, u čeljad svoju, i njima deliš od onoga što je tebi Bog poverio!
O kako je neizmerno čovekoljublje Božje! Gle, sve što imaš, pripada Bogu, pa ipak Bog smatra sebe dužnikom tvojim, ako ti od NJegovog uzimaš i siromasima daješ, i platiće ti za dobro tvoje. Kakva milost s ovom da se ravnja!
O Gospode čovekoljubivi, otvori um naš da razumemo tajnu Tvoje milosti, i omekšaj srce naše kao vosak, da kao vosak gori i svetli odbleskom neiskazive milosti Tvoje! Tebi slava i hvala vavek. Amin.