Crkvena opština u Cirihu eparhija Austrijsko-Švajcarska
Svetotrojični hram
Svetouspenski hram

Žitija Svetih iz Žičkog prologa

Ponedeljak, 01.01. (25.12. po Starom kal.)

Sveti mučenik Bonifatije

Sveti mučenik Bonifatije

Mučeništvo za Hrista čini od grešnika svetitelja. To pokazuje primer svetog Bonifatija. On beše najpre sluga u neke bogate i razvratne žene Aglaide u Rimu, i imaše s njom nečiste i nezakonite veze. Oboje behu neznabošci. Jednom Aglaida poželi da ima u kući mošti mučeničke kao neku amajliju, koja od zla brani. Pa opremi svoga slugu u Aziju, da joj nađe i kupi to što željaše. Bonifatije uze sobom nekoliko robova i dosta blaga pa pri rastanku s Aglaidom reče ovoj: "Ako ne mogadnem naći nikakvog mučenika, i ako tebi, gospođo, donesu moje telo za Hrista namučeno, da li ćeš ga primiti s čašću?" Aglaida se nasmeja i nazva ga pijanicom i grešnikom. Tako se rastadoše. Došavši u grad Tars Bonifatije vide mnoge hrišćane na mukama: jednima odsečene noge, drugima ruke, trećima oči izbodene, četvrte na vešalima itd. Bonifatiju se promeni srce, pokaja se za grešni život svoj i zaplaka. I uzviknu usred hrišćanskih mučenika: "I ja sam hrišćanin!" Sudija ga uze na istjazanje, naredi te ga grozno šibahu, potom nališe mu vrelo olovo u usta, i - pošto ga to ne povredi - odsekoše mu glavu mačem. Robovi uzeše telo njegovo i preneše u Rim. Angel Božji javi se Aglaidi i reče: "Primi onoga koji negda beše sluga tvoj, a sad je naš brat i saslužitelj; on je čuvar duše tvoje i zaštitnik života tvoga". Aglaida, užasnuta, izađe u susret, primi telo Bonifatijevo, sagradi mu crkvu i položi u nju mošti mučenikove. Potom se ona pokaja, razdade sve svoje imanje bednim, a ona se povuče od sveta, i požive još petnaest godina u gorkom pokajanju. Postrada sveti Bonifatije 290. godine.

Sveti Grigorije (Grigentije), episkop omiritski

Beše najpre đakon crkve Madiolanske, i imaše mnoga viđenja. Promislom Božjim doveden u Aleksandriju, gde ga patrijarh Proterije, prema jednom nebeskom otkrovenju, rukopoloži za episkopa zemlje Omiritske, u južnoj Arabiji, koju sveti car Elezvoj (v. 24. oktobar) tek beše oslobodio od tiranina Dunaana Jevrejina. Pastir dobri i čudotvorac veliki. Uredio crkvu Omiritsku, uz pomoć hristoljubivog cara Avramija, podigao mnoge hramove i krstio mnoštvo Jevreja. Molitvom je činio čudesa velika i strašna; molitvom je čak izazvao i pojavu Hrista Gospoda pred nevernim Jevrejima, što odluči na krštenje Jevreja. Upravljao crkvom trideset godina i mirno prešao u život večni 552. godine.

Sveti Bonifatije Milostivi, episkop ferentijski

Od detinjstva bio neobično milostiv, tako da ga majka ukoravala za to. No on je pomoću molitve dobijao od Gospoda stostruko. Skončao mirno u Italiji u VI veku.

Prepodobni Ilija Muromec

Monah kijevopečerski. Skončao 1188. godine. NJegove netljene mošti čudotvorne. Na njegovoj desnoj ruci i do sada stoje tri prva prsta sastavljena za molitvu. Iz toga se vidi, da je na molitvi umro. I to je obličenje onih, koji se ne krste s tri prsta.

Evanđelja

POSLANICA SVETOG APOSTOLA PAVLA JEVREJIMA 11:9-10, 17-23, 32-40

9. Vjerom se naseli on u zemlji obećanoj kao u tuđoj, i u šatorima stanovaše sa Isakom i Jakovom, sunasljednicima istoga obećanja.

10. Jer očekivaše Grad koji ima temelje, kojemu je neimar i tvorac Bog.

17. Vjerom prinese Avraam Isaka kada je kušan, i jedinca prinošaše onaj koji je primio obećanja,

18. Kome bješe kazano: U Isaku će ti se nazvati sjeme,

19. Jer je razumio da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsavati; zato ga i dobi kao prasliku.

20. Vjerom u ono što će doći blagoslovi Isak Jakova i Isava.

21. Vjerom Jakov umirući blagoslovi svakoga sina Josifova, i pokloni se preko vrha palice svoje.

22. Vjerom Josif na samrti napominjaše o izlasku sinova Izrailjevih, i zapovjedi za kosti svoje.

23. Vjerom su Mojseja, pošto se rodi, krili tri mjeseca roditelji njegovi, jer vidješe da je dijete krasno, i ne pobojaše se zapovijesti careve.

32. I šta još da kažem? Jer mi ne bi dostalo vremena kad bih stao kazivati o Gedeonu, Varaku, Samsonu, Jeftaju, Davidu, Samuilu i o drugim prorocima,

(Zač. 330).

33. Koji vjerom pobijediše carstva, činiše pravdu, dobiše obećanja, zatvoriše usta lavovima,

34. Ugasiše silu ognjenu, utekoše od oštrica mača, od nemoćnih postadoše jaki, bijahu silni u ratu, poraziše vojske tuđinske;

35. Neke žene primiše svoje mrtve vaskrsenjem; drugi pak bijahu mukama umoreni ne pristavši na izbavljenje, da bi dobili bolje vaskrsenje;

36. A drugi iskusiše poruge i šibanja, pa još okove i tamnice;

37. Kamenjem pobijeni, prestrugani, izmučeni, od mača pomriješe; potucaše se u kožusima i kozjim kožama u oskudici, u nevoljama, u patnjama;

38. Oni kojih svijet ne bijaše dostojan, potucahu se po pustinjama i gorama i po pešterama i po jamama zemaljskim.

39. I svi ovi, osvjedočeni u vjeri, ne dobiše obećanje;

40. Zato što je Bog nešto bolje predvidjeo za nas, da ne bi oni bez nas dostigli savršenstvo.

SVETO JEVANĐELJE OD MATEJA 1:1-25

1. Rodoslov Isusa Hrista, sina Davidova, Avraamova sina.

2. Avraam rodi Isaka. A Isak rodi Jakova. A Jakov rodi Judu i braću njegovu.

3. A Juda rodi Faresa i Zaru s Tamarom. A Fares rodi Esroma. A Esrom rodi Arama.

4. A Aram rodi Aminadava. A Aminadav rodi Naasona. A Naason rodi Salmona.

5. A Salmon rodi Vooza s Rahavom. A Vooz rodi Ovida s Rutom. A Ovid rodi Jeseja.

6. A Jesej rodi Davida cara. A David car rodi Solomona sa Urijinicom.

7. A Solomon rodi Rovoama. A Rovoam rodi Aviju. A Avija rodi Asu.

8. A Asa rodi Josafata. A Josafat rodi Jorama. A Joram rodi Oziju.

9. A Ozija rodi Joatama. A Joatam rodi Ahaza. A Ahaz rodi Jezekiju.

10. A Jezekija rodi Manasiju. A Manasija rodi Amona. A Amon rodi Josiju.

11. A Josija rodi Jehoniju i braću njegovu, u seobi vavilonskoj.

12. A po seobi vavilonskoj, Jehonija rodi Salatila. A Salatil rodi Zorovavelja.

13. A Zorovavelj rodi Aviuda. A Aviud rodi Eliakima. A Eliakim rodi Azora.

14. A Azor rodi Sadoka. A Sadok rodi Ahima. A Ahim rodi Eliuda.

15. A Eliud rodi Eleazara. A Eleazar rodi Matana. A Matan rodi Jakova.

16. A Jakov rodi Josifa, muža Marije, od koje se rodi Isus zvani Hristos.

17. Svega, dakle, koljena od Avraama do Davida, koljena četrnaest, a od Davida do seobe vavilonske koljena četrnaest, i od seobe vavilonske do Hrista, koljena četrnaest.

(Zač. 2).

18. A rođenje Isusa Hrista ovako bi: Kad je mati njegova Marija bila obručena Josifu, a prije nego što se bjehu sastali, nađe se da je zatrudnila od Duha Svetoga.

19. A Josif muž njezin, budući pravedan i ne hoteći je javno izobličiti, namisli je tajno otpustiti.

20. No kad on tako pomisli, gle, javi mu se u snu anđeo Gospodnji govoreći: Josife, sine Davidov, ne boj se uzeti Mariju ženu svoju; jer ono što se u njoj začelo od Duha je Svetoga.

21. Pa će roditi sina, i nadjeni mu ime Isus: jer će on spasti narod svoj od grijeha njihovih.

22. A sve se ovo dogodilo da se ispuni što je Gospod kazao preko proroka koji govori:

23. Eto, djevojka će začeti, i rodiće sina, i nadjenuće mu ime Emanuil, što će reći: S nama Bog.

24. Ustavši Josif od sna, učini kako mu zapovjedi anđeo Gospodnji i uze ženu svoju.

25. I ne znadijaše za nju dok ne rodi sina svojega prvenca, i nadjenu mu ime Isus.

Pesma iz Prologa

Grešna duša u Bonifatija.
Grešna duša grehom pritisnuta,
Pokaja se i Hristom zasija
I uzdahnu po stotinu puta.
Muke vide mučenika sveti'
Muke vide, ko vosak rastaja,
Zaplaka se i plačem osvega,
Za sve grehe svoje se pokaja.
Šta je život? Namenjena žrtva
Ja l' đavolu, ja li Sozdatelju
Prva smrdi ko lešina mrtva.
Druga s' penje svome Spasitelju,
Pokajanje — životu obnova,
Bi obnova i Bonifatiju,
Za spas duše on telo žrtvova.
Kupi carstvo za vreću kostiju.
Od grešnika pa do pokajnika.
Pokajnika pa do mučenika,
Nije dalje nego prst od prsta,
Nije dalje no zemlja od krsta.

RASUĐIVANJE

Da li se verom mogu brda pokretati (Mat. 17, 20)? Nesumnjivo mogu; i još više može: verom se može i sam Bog pokrenuti na milosrđe prema nama grešnima. U omiritskom gradu Afaru većina stanovnika behu Jevreji. Sv. Grigorije se truđaše da ih prevede u hrišćanstvo. Tada Jevreji predložiše sv. Grigoriju i caru Avramiju prepirku o veri, c tim da ako oni budu pobeđeni, da svi pređu u veru Hristovu. Nekoliko dana trajala je ta prepirka u prisustvu nekoliko hiljada ljudi, Jevreja i hrišćana. Videći Jevreji da će biti pobeđeni neodoljivim razlozima i dokazima Grigorijevim, potražiše da im Grigorije nekim načinom pokaže Hrista živa, tako da ga oni vide čuvstvenim očima, pa će onda verovati. Imajući veliko derznovenje pred Gospodom zbog čistote srca svoga, sv. Grigorije kleče put istoka pred svima i poče se moliti Bogu. Kada završi molitvu, potrese se zemlja i grom zagrmi, i na istoku otvori se nebo. Od istoka se krete jedan oblak svetao c plamenom ognjenim i blistavim lučama, pa se polako spuštaše k zemlji prema onom mestu, gde beše zbor ljudi. Posred oblaka stajaše čovek neiskazane krasote, c licem neobičnog sjaja i u odelu kao od munje izvezenom. On se kretaše na oblaku dokle ne dođe nad samog episkopa Grigorija. Svi ga videše u slavi i krasoti neviđenoj, i od straha popadaše licem na zemlju. Grigorije uzviknu: Jedin svjat, jedin Gospod, Isus Hristos, vo slavu Boga Otca. Amin. U tome dođe glas iz slave Gospodnje k Jevrejima: „Zbog molitve episkopove isceljuje vas Raspeti od otaca vaših". I svetli oblak se polako ukloni kao što je i došao. Jevreji se potom krstiše.

SOZERCANJE

Da sozercavam smernost Mojsejevu pred Bogom i to:
1. kako Mojsej uvek isticaše samo Boga a sebe nikad,
2. kako on svu silu, sve dobro, svu pomoć očekivaše samo od Boga i ni od koga više,
3. kako se on u svakom poslu skrušeno obraćaše Bogu za pomoć i vođstvo.

BESEDA

o Samuilu

Za dete ovo molih se, i ispuni mi Gospod molitvu što molih u njega. Zato i ja dajem njega Gospodu dokle je god živ na služenje Gospodu (I Sam. 1, 27—28)

Od Boga isprošen i Bogu posvećen bio je Samuil, prorok i vođ naroda izrailjskog. Blažena Ana, bezdetna majka njegova, suzama i žrtvama isprosila ga je od Boga. I njega jedinca, najveće blago svoje, predala je od samog detinjstva na služenje Gospodu. Mudra majka ne smatra svoju decu svojom nego Božjom. Božja su i kad ih Bog daje, Božja su i kad ih Bog uzima, no najviše su Božja, kad ih majka sama Bogu posvećuje. Božji dar vraća se Bogu kao uzdarje. Jer mi ničega svog nemamo, da bismo Bogu dali, nego od onoga što od NJega primamo. I življaše mali Samuil pri hramu među pokvarenim sinovima arhijereja Ilije i ne pokvari se. I ne hte se Gospod javiti grešnim starcima, nego se javljaše ovom čistom detetu... Jer Samuil tvoraše volju Božju i ne pusti da padne na zemlju nijedna riječ njegova (3, 19). I bi Samuil sudija narodu izrailjskom od mladosti do starosti, i ne učini ništa krivo ni Bogu ni ljudima. I Bog mu dade moć, te prorokovaše i činjaše čudesa; sve neprijatelje Božje i narodne pobedi, i dva cara pomaza, Saula i Davida. A kada ostari, sazva narod i upita, da li je kadgod kome učinio nasilje, ili od koga uzeo mito. A narod, jednoglasno odgovori: nisi nas uvredio, niti si nam nasilja učinio, niti si nas pritesnio, niti si uzeo što iz čije ruke (12, 4). Eto takav je čovek bio onaj, koji je od Boga darovat i Bogu za uzdarje dat, i koji je rastao s blagoslovom Božjim i blagoslovom materinim. Neka se majke koriste primerom Ane blažene; neka se sudije i vođe narodne koriste primerom Samuila pravednog.

O Gospode sveti i presveti, blagi i preblagi, otvori dušu našu da vidimo svetost i blagost Tvoju, te da bi se pokajali od zloba svojih. Tebi slava i hvala vavek. Amin.